Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je pisanje Demostata da će energetskim državnim preduzećima u Srbiji upravljati strani profesionalni menadžment. Naime, predsednik je na godišnjoj konferenciji za novinare rekao da će Norvežani, sa kojima Srbija sarađuje u sprovođenju reformi u sektoru energetike, postati članovi nadzornih odbora i izvršnih organa u energetskim preduzećima, kako bi se promenio način na koji je država upravljala svojim kompanijama u tom sektoru i napustio „partijsko-parazitski sistem”. Demostat je krajem decembra pisao da su norveški partneri predložili model „Management services agreement”, koji podrazumeva da energetskim državnim preduzećima u Srbiji upravlja strani profesionalni menadžment. Za revitalizaciju energetskih preduzeća i izgradnju novih kapaciteta neophodna su finansijska sredstva i strani partneri su spremni da pomognu, ali nemaju poverenja u dosadašnji lokalni menadžment, koji je često bio izabran po partijskoj liniji, navodi se u našem tekstu.

Upravo to je potvrdio predsednik Vučić u obraćanju na konferenciji za novinare 4. januara. On je, govoreći o energetskoj stabilnosti i fiskalnoj konsolidaciji energetskih preduzeća, rekao da Srbija radi sa Norvežanima, da će uložiti i novac, te da će oni postati članovi nadzornih odbora, kao i izvršnih organa, jer država hoće da promeni način na koji je upravljala preduzećima i da se otkači od partijsko-parazitskog sistema. 

„Ne možete više da mi govorite postavljen je partijski čovek da bi neko nešto krao, mi ćemo da postavimo Norvežane. Mi ćemo da pokažemo da nam je država važnija od partija, hoćemo da pokažemo da nam je država, naša Srbija, preča od svega. To ćemo da uradimo u narednih tri, četiri meseca, već smo krenuli u realizaciju”, rekao je Vučić na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare.

Demostat je u decembru postavio pitanja ministarki energetike i rudarstva Dubravki Đedović da li će stranci biti na čelu državnih energetskih preduzeća i kada će biti postavljeni na ta mesta, odnosno da li će i kada doći do smene rukovodstva u javnim preduzećima i da li će konsultantska kuća Rystad Energy, koja je izabrana za partnera u procesu reforme, odabrati profesionalni menadžment. 

Iz Ministarstva su nam tada odgovorili da država ne namerava da ne bude vlasnik energetskih preduzeća i da trenutno glavni problem i nije vlasništvo, već upravljanje. Cilj je da Srbija ima sigurnost snadbevanja i da ključna energetska preduzeća budu efikasna i profitabilna i upravo to bi trebalo da bude zadatak profesionalnog menadžmenta, naveli su, te da se kroz unapređenje poslovanja dođe do novca koji bi kasnije bio uložen u jačanje energetskog sektora.

Iz Ministarstva su dodali da je iskustvo Norveške kao energetskog giganta dragoceno za Srbiju u procesu reforme našeg energetskog sektora, s obzirom da je ta skandinavska zemlja pre 30 godina uvela profesionalni menadžment u energetske kompanije i stvorila povoljnu klimu za privatna ulaganja, na održiv način. 

„Iz iskustva Norveške, to podrazumeva i da građani osećaju da prirodni resursi pripadaju i njima, a da država i kompanije time treba da upravljaju na odgovoran, racionalan i efikasan način”, navode iz ministarstva.

U međuvremenu, Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je odluku i dao predlog Vladi da EPS iz javnog preduzeća promeni formu u zatvoreno akcionarsko društvo sa 100 odsto akcija u vlasništvu države. Vlada će, kako kaže ministarka Đedović, odluku o statusu EPS-a doneti početkom ove godine. 

Vest o transformaciji EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo probudila je spekulacije da se otvaraju vrata privatizaciji i traženju strateškog partnera za najveću energetsku kompaniju u Srbiji, budući da javno preduzeće ne može da se privatizuje, a akcionarsko društvo može.  

Spekuliše se da je reč o manevru nadležnih kako bi se našao način da EPS dođe do kredita u momentu kada su uslovi za zaduživanje srpskih državnih preduzeća sve strožiji. Zapravo, postoji bojazan da do svojinske transformacije EPS-a dolazi kako bi, za potrebe dobijanja kredita, moglo da dođe do zalaganja akcija preduzeća.

Demostat je u junu pisao da će, po svemu sudeći, model za pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo biti onaj koji je primenjen u slučaju Elektromreže Srbije. To znači da će biti reč o zatvorenom akcionarskom društvu u stoprocentnom vlasništvu države, kao što su i energetski sistemi u velikom broju zemalja. U praksi to znači da nema trgovanja njegovim akcijama niti će preduzeće biti licencirano na berzi. 

Ako bi Vlada Srbije donela odluku o privatizaciji, EPS bi mogao da se reformiše u otvoreno akcionarsko društvo i da se deo akcija listira na berzi, kako bi preduzeće došlo do novca za investiranje.

Vučić je 15. decembra, odgovarajući na pitanje šta stoji iza ideje da EPS postane akcionarsko društvo, da država neće prodavati EPS i da je cilj da preduzeće izađe na berzu, ali da država ostane većinski vlasnik.

Vučić i ministarka energetike Dubravka Đedović boravili su u Norveškoj krajem novembra, gde su razgovarali sa državnim zvaničnicima, kao i norveškim kompanijama i savetnicima zainteresovanim da pomognu Srbiji i da ulažu u Srbiju radi reforme njenog sektora energetike.  

Predsednik je tokom posete rekao da su norveški partneri završili studiju razvoja i ponudili rešenja. Kako je naveo, oni su samo za jedno od pet glavnih preduzeća u sferi energetike rekli da nije neophodna promena rukovodstva. Rekao je i da je to potrebno uraditi u najkraćem roku, kako bi preduzeća u budućnosti donosila profit.