Rizik sa kojim bi se aktuelna vlast suočila ukoliko bi odlučila da zaokrene od Rusije i okrene se ka Zapadu značajno je manji od onog koji je postojao 1948. godine, kada je Tito rekao istorijsko „ne” Staljinu, a kada je svuda oko Jugoslavije bila Staljinova vojska, rekao je Drašković.

Na konstataciju voditelja da je Aleksandar Vučić 2019. godine rekao “nikad više ’48.”, Drašković kaže: 

“Pa 1948. će se ponoviti i ishod će biti isti. Ako se (Aleksandar Vučić) odluči na to istorijsko ne, nikakvog rizika neće biti. Ovi što mlate pod crkvenim barjacima, to bi brzo izdušilo, jer ipak ovaj narod nije narod koji nema pameti, koji nema istorijskog iskustva i pamćenja, samo ga treba malo podsetiti”, istakao je Drašković upitan da li bi, ukoliko Vučić radikalno preokrene Srbiju ka zapadu, imao svoj 27. mart ili nivo demonstracija kao posle potpisivanja Briselskog sporazuma sa nekoliko hiljada ljudi.

Drašković je rekao da je samo potrebno otvoriti medije i saopštiti narodu istinu o tome šta se događa u Ukrajini, o zločinima koje Putinova vlast čini u Rusiji, te podsetiti na zločine u regionu koji su se dogodili devedesetih.

„Nikakav 27. mart se ne bi ponovio”, rekao je Drašković.

Drašković je u emisiji „Pola sata Demostata” govorio i o dugododišnjim pokušajima da se razreši „kosovski čvor”. 

On je ocenio da je dokument Nemačke i Francuske za rešenje kosovskog problema koji je trenutno „na stolu” novo pakovanje Ahtisarijevog plana za Kosovo. Podsetio je da je Ahtisari na pregovorima o konačnom statusu Kosova, koji su vođeni u Beču 2006. i 2007. godine, a kojima je i sam prisustvovao kao šef diplomatije, nametnuo rešenje konačnog statusa Kosova, koje nije predviđalo formalno priznanje Kosova od strane Srbije, a koje su do same završnice prihvatili svi. 

Međutim, kada je trebalo da se glasa, Rusija je pokušala da trguje i zatražila da isti status koji dobije Kosovo dobiju i Abhazija, Osetija, Pridnjestrovlje, što je Zapad odbio, nakon čega su Rusi kazali da Ahtisarijev dokument ne može pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jer će oni staviti veto. 

„Od tada se javnost u Srbiji obmanjuje pričom da je SB UN odbio Ahtisarijev plan, ali nije, nego je to učinila Rusija. Treba stvari nazivati pravim imenom. Jer je Rusija htela da trguje i da na kosovskom slučaju, koji je proglašen za jedinstven slučaj, ostvari neke svoje geostrateške interese”, naveo je on.

Drašković podseća da od 2006. godine tvrdi da je Ahtisarijev plan u 98 odsto izvanredno rešenje za Srbiju, kao i da je Beograd mogao da ostvari i poboljšanje.

Drašković je rekao i da je 95 odsto građana Srbije zbog lažne propagande ubeđeno da u Rezoluciji 1244 SB UN piše da je Kosovo srce Srbije, a da je zapravo tom rezolucijom legalizovano i NATO bombardovanje.

„Zbog lažne propagande ljudi misle da rezolucija štiti i garantuje teritorijalni integritet i suverenitet nad Kosovom, ali ne, ona je oduzela Srbiji i integritet i suverenitet. Tom rezolucijom, za koju su glasali svi u SB, osim Kine koja je bila uzdržana, država Srbija je proglašena za razbojničku državu. Rezolucija je usvojena po 7. poglavlju povelje UN, po kojem je protiv takvih država koje ugrožavaju regionalni i svetski mir i čine zločine nad svojim građanima, dozvoljena i međunarodna upotreba sile”, rekao je Drašković.

Drašković navodi da je Briselski sporazum bio nadonosan i predstavlja, kako navodi, blažu varijantu prihvatanja Ahtisarijevog dokumenta, bez pominjanja Ahtisarija. 

„Briselski sporazum ne priznaje suverenitet Kosova niti proglašava Kosovo za državu, ali se priznaje suverenitet kosovskog ustava, kosovskih institucija i kosovskih organa vlasti”, naveo je Drašković. 

Govoreći o Zajednici srpskih opština (ZSO), Drašković je rekao da je asocijacija srpskih opština bila predviđena i Ahtisarijevim planom, ali da je tada bilo mnogo prostora za pregovore jer su predviđena ovlašćenja, iako već značajna, mogla da budu i proširena.

„Nažalost, ja mislim po nagovoru iz Kremlja, tadašnji predsednik Tomislav Nikolić je tada minirao Briselski sporazum, odnosno Zajednicu srpskih opština, izjavom da ZSO mora da bude nova Republika Srpska (RS) i to je bilo bacanje soli u oči Albancima i od tada Albanci beže od ZSO u strahu da ne dobiju RS”, naveo je Drašković. 

Upitan o deklaraciji o reintegraciji Kosova i Metohije, koju su usvojile desne partije i desno orijentisani intelektualci i ideolozi, Drašković je rekao da je ubeđen da je taj dokument „stare kosovske srpske intelektualne elite iz devedesetih podmlađene novim snagama”, koncipiran u Kremlju ovih dana.

On je naveo da je deklaracija nečastan proglas kojim se Srbija poziva u novi rat.

„Jasno je da Zapad na sve načine nastoji da ne dođe do belaja, do konflikta, do rata na Balkanu, a Rusija svim silama priželjkuje da dođe do rata, s obzirom koliko smo talentovani da brzo planemo, i da tako olakša uništenje države Ukrajine”, naveo je on. 

Na konstataciju da su devedesetih, kada je on bio lider opozicije, opozicione stranke mahom bile desno orijentisane, ali da je to uglavnom bila prozapadna desnica, dok je danas proruska, Drašković kaže da se to dogodilo „lobotomijom nad srpskim narodom” koja se sprovodi posle pada Miloševića, kada počinje antizapadna propaganda, koja je doživela vrhunac poslednjih sedam-osam godina.

Drašković je u emisiji rekao i da je imao dobre odnose sa Sergejem Lavrovim i da veruje da je on bio najveći diplomata i šef diplomatije u svetu.

„On je divan, obrazovan čovek, pametan, ali je sada doveden u funkciju da služi projektu za koji, uveren sam, nema nikakvo razumevanje, ali je sada u poziciji đavoljeg advokata”, ocenio je Drašković.

Govoreći o svojoj novoj knjizi, autobiografiji “Ožiljci života”, Drašković je, između ostalog, rekao da je, posle kralja Aleksandra i generala Mihailovića, najoklevetaniji čovek u Srbiji zbog istine.