Mi u partnerstvu sa UNHCR-om prethodnih šest godina sprovodimo istraživanja kojima ispitujemo teškoće u domenu mentalnog zdravlja kod izbeglica. Rezultati dosledno iz godine u godinu govore o visokim prevalencama teškoća u domenu mentalnog zdravlja - kazala je Maša Vukčević Marković, naučna saradnica na Filozofskom fakultetu na odeljenju za psihologiju i direktorka Mreže za psihosocijalne inovacije - PIN, jedna od govornica na konferenciji "Unapređenje znanja i razvoj veština u nastavi migracija". 

Prema njenim rečima, da bi neko dobio međunarodnu zaštitu mora da prođe kroz postupak azila, koji u sebi uključuje razne faze. Vukčević Marković je objasnila da on između ostalog uključuje podnošenje zahteva za azil, kao i intervjue i saslušanja koji mogu da se dešavaju u više navrata. 

- Sad, kao neki psiholog, koji tek ulazi u ovu oblast, šta je ono što je važno da se ima u vidu? To je da moramo da radimo u timu. To znači da smo mi morali da sednemo pre svega sa kolegama iz Beogradskog centra za ljudska prava, koji su nam pričali o tome kako izgleda postupak azila, šta sve on u sebi uključuje. Onda smo nekako pokušavali da vidimo šta je to što svaka struka iz svoje perspektive može da uradi da bi taj ceo postupak bio u što boljoj meri prilagođen zaštiti koja treba da bude zagarantovana tim ljudima - rekla je Vukčević Marković. 

Ona je dodala da je neophodno da se partneri koji rade u istoj oblasti fokusiraju na obučavanje, što pripadnika Kancelarije za azil, jer oni vode saslušanje i postupak azila, da mogu da razumeju da neke faze tog procesa mogu da budu ugrožavajuće za osobe koje kroz njega prolaze, te da se vodi računa o tome da taj postupak bude u najboljoj mogućoj meri prilagođen nekome ko je preživeo