Ako bismo mišljenje građana o državnim institucijama pretvorili u školske ocene, predsednik države Zoran Milanović bio bi najbolji đak. Iako ne tako uspešan. On je u julskom istraživanju dobio slabu trojku - 2,68. Vlada u julu ima prosek 2,31, a hrvatski Sabor samo 1,97. Milanović je najpopularniji političar u Hrvatskoj, a pozitivno mišljenje o njemu ima 48 odsto ispitanika. Sledi ga zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević o kome pozitivno mišljenje ima 41 odsto ispitanih građana, dok za samo procenat nižu podršku ima predsednik opozicionog Mosta Boža Petrov. O premijeru Andreju Plenkoviću pozitivno mišljenje ima 35 odsto ispitanika. Toliku podršku ima i njegov bivši stranački kolega, sada predsednik opozicionog Domovinskog pokreta i gradonačelnik Vukovara, Ivan Penava.

Milanović nije tipičan predsednik Hrvatske

Profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović u razgovoru za Demostat navodi da je predsednik Republike u Hrvatskoj uvek popularan jer, u normalnim okolnostima, nema nikakvu opoziciju. Podseća da predsednik države po Ustavu ne sme voditi političku stranku, da bi trebalo da bude faktor ujedinjenja i „izvan političkog sistema”.

^{Dejan Jović/Foto: Printscreen Youtube N1}

Zato je popularnost hrvatskih predsednika u istraživanjima javnog mnjenja često iznad 50 odsto. Milanović, međutim, nije tipičan predsednik Hrvatske jer izlazi iz okvira svoje funkcije i predstavlja pravu opoziciju vladi, a i vlada njemu. To je razlog što je njegova popularnost ispod 50 odsto i što je trenutno manje popularan nego što su bili, recimo, Ivo Josipović ili Stipe Mesić, navodi Jović.  

„Milanović ima opoziciju, što njegovi prethodnici nisu imali. Sukobi Milanovića sa Vladom Hrvatske su smanjili njegovu popularnost na 48 odsto, što je svakako daleko veća, više nego troduplo veća popularnost od one koju ima njegova nekadašnja stranka Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP)”, naglašava profesor. 

On dodaje da je predsednik države u Hrvatskoj uvek popularan do momenta kada se stvori alternativa, odnosno pred nove predsedničke izbore. „Dakle, prvi put se i stvarna popularnost predsednika vidi kada se pojavi protivkandidat, a to je neposredno pred izbore”, navodi Jović. 

U Hrvatskoj nije neuobičajeno da predsednik/predsednica i premijer/premijerka dolaze iz dva različita spektra, jedno sa levog, drugo sa desnog, odnosno najčešće jedno iz SDP-a, a drugo iz HDZ. Takvih primera je bilo i u prošlosti, ali predsednici nisu ulazili u dublje sukobe sa premijerom.

„Mesić i Sanader su primer, ali Mesić nije ulazio u sukobe sa Sanaderom. Jadranka Kosor iz HDZ i Ivo Josipović, ali sukobi nisu eskalirali jer su se predsednici držali toga da su nestranačke ličnosti i da ne predstavljaju alternativnu opoziciju”, zaključuje Jović.

Komentarišući popularnost premijera Plenkovića, Jović navodi da on bolje stoji od svoje partije HDZ-a, što govori da je koristan za svoju stranku.

„Premijer je izložen napadima i ako ima 35 odsto, to je za njega dobar rezultat. Bilo bi dobro kada bi mogao da pogura i partiju, ali to je, čini se, nemoguće”, naveo je Jović.

HDZ najjači - Jović: Smanjuje se dominacija dve stranke u HR

Kada je, dakle, reč o rejtingu političkih stranaka nema velikih iznenađenja u poređenju sa prethodnim istraživanjima. Da su danas izbori, vladajući HDZ bi osvojio 29,1 posto, dok bi se opozicioni SDP sa 13,9 odsto podrške pomerio sa istorijskog minimuma na kojem je bio prethodnog meseca. Politička platforma Možemo je na trećem mestu sa 9,9 odsto podrške, a Most je četvrti sa 8,2 odsto. Cenzus bi prešao jos samo Domovinski pokret sa 5,1 odsto podrške. Istraživanje je pokazalo i da je čak 16,8 odsto neodlučnih.

Jović primećuje da se u Hrvatskoj smanjuje dominacija dve političke stranke koja je bila prisutna još od osnivanja Hrvatske.

HDZ i SDP su uspele da se pozicioniraju na identitetskoj podeli Hrvatske na levo i desno, a bilo je perioda kada su te dve stranke zajedno imale oko 60 odsto i više podrške građana. Sada je ta podrška opala na 43 odsto. 

„U Hrvatskoj je uvek postojao defakto dvoipostrančki politički sistem, gde je uvek postojala neka manja stranka uz dve najvažnije, HDZ i SDP”, objašnjava Jović. Kako kaže, sada se pojavljuje ne samo jedna, već više manjih konkurentskih stranaka, od kojih je levo od SDP platforma Možemo, dok su desno od HDZ-a Domovinski pokret i Most. 

I dok je rejting HDZ „nedodirljiv” u ovom trenutku, percepcija građana u kom smeru ide zemlja nije nešto čime bi premijer i predsednik HDZ-a trebalo da bude zadovoljan. Naime, 79 odsto građana smatra da zemlja ne ide u dobrom smeru, 16 odsto misli da ide, a 5 odsto nema formirano mišljenje o tom pitanju. Nema velikih promena kada je reč o podršci radu vlade u odnosu na prethodni mesec, pa tako 69 odsto građana uglavnom ne odobrava poteze vlade, 26 odsto rad izvršne vlasti uglavnom odobrava, dok pet odsto ne zna. Predsednik države, iako najomiljeniji političar, po tom pitanju stoji samo malo bolje od vlade. Više od polovine ispitanika, 55 odsto, uglavnom ne odobrava rad Zorana Milanovića. Njegove poteze podržava 39 odsto građana, a 6 odsto ne zna odgovor na to pitanje.

Kad je reč o nezadovoljstvu građana koje se vidi iz rezultata ankete, Jović navodi da građani Hrvatske uvek govore da su nezadovoljni, ali da to ne treba povezivati sa načinom na koji se glasa. 

Seća se, kaže, samo jedne situacije kada su građani bili zadovoljni i smatrali da Hrvatska ide u dobrom smeru – kada je vlada uvela lokdaun zbog pandemije korona virusa.

„Ispostavilo se da su građani zadovoljni onda kad je vlada uvela zemlju u lokdaun i potpuno suspendovala normalan politički život”, primećuje profesor.

On ističe da, i pored toga što odaju utisak da su nezadovoljni, građani Hrvatske glasaju manje-više isto. Zaključuje da su građani te zemlje u velikoj meri konzervativni i da ne žele revolucionarne promene, što se odražava i na politički sistem. 

^{Istraživanje Krobarometra je sprovedeno od 1. do 20. jula na reprezentativnom uzorku od 984 punoletnih građana iz cele Hrvatske.}