Đinđić je rođen u Bosanskom Šamcu 1. avgusta 1952. godine. Deset godina njegovog detinjstva proteklo je u Travniku. Nakon što se sa članovima porodice preselio u Beograd pohađao je Devetu beogradsku gimnaziju. Po sticanju gimnazijske diplome,  upisao se na Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je 1974.

U Nemačkoj je 1979. doktorirao filozofiju na Univerzitetu u Konstancu. Njegov mentor bio je jedan od vodećih svetskih filozofa Jirgen Habermas.

Godine 1989. Đinđić se vraća u SFJR, da bi preuzeo profesorsko mesto na Univerzitetu u Novom Sadu. Bio je jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke.

Predsednik DS-a postao je 1994. Tokom 1990-ih bio je jedan od lidera opozicije koja se borila protiv režima Slobodana Miloševića. Februara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda. Tu funkciju nije dugo obavljao, jer se opoziciona koalicija”Zajedno” raspala krajem juna iste godine, pa je Đinđić glasovima radikala, socijalista i Srpskog pokreta obnove smenjen.

Nakon Petooktobarskih promena 2000, postao je predsednik Vlade. Zalagao se za građansko društvo, obrazovanje kao temelj demokratije,  članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Pokrenuo je brojne ekonomske reforme.

Govoreći o načinima za modernizaciju države, metaforično je naveo:”Ako moraš da progutaš žabu, nemoj mnogo da je gledaš, već je progutaj, a ako moraš da progutaš nekoliko žaba, progutaj prvo najveću”.

Takođe, smatrao je da “nam treba velika ideja i velika vizija”, kao i da “Srbija stoji pred imperativom modernizacije i reformi”.

Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003, na stepeništvu zgrade Vlade Srbije.