Samopoimanje Josipa Broza Tita - Klasna komponenta 1. deo

Na pitanje francuskog novinara, kako više volite da budete oslovljeni – gospodine Predsedniče, gospodine Maršale, gospodine Broz ili druže Tito, Tito je odgovorio: “Ovo zadnje najviše mi se sviđa, ali taj izbor prepuštam vama” (Tito 1980, str. 305). 

Samopoimanje Josipa Broza Tita - Klasna komponenta 1. deo

Samopoimanje Josipa Broza Tita - Klasna komponenta 1. deo

Na pitanje francuskog novinara, kako više volite da budete oslovljeni – gospodine Predsedniče, gospodine Maršale, gospodine Broz ili druže Tito, Tito je odgovorio: “Ovo zadnje najviše mi se sviđa, ali taj izbor prepuštam vama” (Tito 1980, str. 305). 

autor teksta
Zoran Panović | Demostat | Beograd 27. Jun 2017 | Feljton

 

Titovo samopoimanje u sebi je nosilo izraziti klasni naboj. To je i razumljivo ukoliko pažnju obratimo na njegovo radničko poreklo koje je Tito uvek rado isticao, trudeći se da ostavi utisak lidera koji ima razumevanja za položaj radnika i seljaka:

“Ja sam mnogo prošao i mnogo što osjetio. Iz vlastitog iskustva znam šta znači težak, siromašan život i zato mi nije teško da to osjetim…” (Tito 1980, str. 221).

U predgovoru svojim sabranim delima Tito je evocirao uspomene na svoj radnički život, posebno akcentujući težak položaj radničke klase u monarhističkoj Jugoslaviji:

 “Ja sam kao radnik u Kraljevici, a poslije u Smederevskoj Palanci, osjećajući težinu položaja radničke klase, počeo da pišem u tadašnjoj radničkoj i partijskoj štampi…” (Tito 1981, tom 1, predgovor).

 Na Titovu revolucionarnu aktivnost podsticajno su uticala i iskustva Oktobarske revolucije (1917), u kojoj je i on sam aktivno učestvovao. Tito nije krio da je bio impresioniran pobedom radničke klase. Na pitanje koji mu je trenutak u životu bio najdraži, Tito je 1957. između ostalog naveo i sledeće:

“… Tu prije svega dolazi ono vrijeme kada sam bio u Rusiji u doba Revolucije, kada sam vidio pobjedu radničke klase. To me je zaista silno oduševilo i to nikada ne mogu zaboraviti…” (Tito 1980, str. 71).

 Do kraja života osnova klasne komponente Titovog samopoimanja bilo je marksističko učenje o istorijski nužnom razvoju društva ka besklasnoj, pravednoj, društvenoj formaciji. Komunistička, marksističko-lenjinistička, ideo-logija sa svojim egalitarnim programskim načelima bila je prijemčiva za ekonomski inferiorne i socijalno degradirane, plebejske mase radnika i seljaka.  Ona je uspela da artikuliše njihove zahteve za političkom, socijalnom i nacionalnom emancipacijom, odnosno društvenom promocijom. U tom pogledu Titove procene su ortodoksno komunističke:

“Najmoćnije oružje revolucionarnog proletarijata uz organizaciju jeste ideološka i politička zrelost… Zato mi komunisti moramo svoje znanje proširivati naukom Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, moramo se naoružati naukom koja pokazuje da borba za bolji život, za socijalizam, nije utopija, već da je nužnošću društvenog života proletarijat predodređen da zbaci s vlasti eksploatatora i uspostavi svoju vlast”, pisao je Tito u predratnom periodu (Tito 1981, tom 5, str.5).

U  članku “Komunisti i katolici”, objavljenom u “Proleteru” 1936, Tito iznosi svoja ideološka ubeđenja:

“Po svojim nazorima na svijet, mi komunisti smo nosioci dijalektičkog materijalizma…” Na istom mestu Tito citira Lenjina: “Jedinstvo te stvarne revolucionarne borbe ugnjetene klase za stvaranje raja na zemlji za nas je važnije nego mišljenje o raju na nebesima” (Tito 1981, tom 3, str. 45-46).

Lenjinova revolucionarna operacion-alizacija marksističkih postulata učvrstila je Titovu “klasnu svest” i uverila ga u neophodnost revolucionarnog preobražaja društvenih odnosa. Zato se u javnim istupanjima on uvek osvrtao na Oktobarsku revoluciju i na svoje ideološko formiranje pod uticajem sovjetskog iskustva:

“Ja sam tamo, još dok sam bio zarobljenik, mnogo dobio, u ideološkom pogledu… Ja sam pripadao radničkoj klasi, i u meni kao radniku učvrstila se ideja da treba da se posvetim borbi za njenu bolju budućnost…” (Tito 1980, str. 648).

Marksizam je Titovo dominantno idejno zaleđe. Probleme društvenog razvoja i rešavanja nagomilanih društvenih protivrečnosti Tito je posmatrao isključivo kroz klasnu optiku ukontekstu revolucionarnog rešenja međuklasne tenzije. Na takvo shvatanje uticaj Marksa bio je presudan. Kod Marksa klase nisu statični društveni entiteti, one se analiziraju kroz klasnu borbu, kao dinamična  društvena snaga i nosilac istorijskog progresa. Doživljavajući sebe kao neospornog vođu jugoslovenske radničke klase, Tito se u svakoj prilici trudio da naglasi svoju klasnu pripadnost, a da opravdanu frustriranost radnika i seljaka degradirajućim socijalnim statusom kanališe u pravdu revolucionarnog prevrata. Tako su intonirani uglavnom svi njegovi radovi o klasnom pitanju u predratnom vremenu.

Tito je bio veliki ljubitelj filma, foto: Iz knige Tito kratki kurs

Ako hronološki pratimo njegova izlaganja o ovoj problematici uočićemo doslednost zalaganja za interese i prava radnika. Primera radi u proglasu “Drugarice! Radnice!”, napisanom 1928, u Zagrebu, Tito je nedvosmislen:

“Samo diktatura proletarijata donosi oslobođenje radničkoj klasi… Na čelu oslobodilačke borbe proletarijata stoji Komunistička partija Jugoslavije, koja vodi borbu za obaranje buržoaske nasilničke države i uspostavu diktature proletarijata…” (Tito 1981, tom 1, str. 92).

Titovo oslanjanje na marksizam-lenjinizam kao revolucionarnu teoriju i praksu više je nego uočljivo. Svoje idejne uzore Tito je uvek rado isticao:

“Na  pitanje tko je za mene najveći čovjek prošlosti mogu odgovoriti da sam se divio i da se divim Marksu i Engelsu, koji su uporno radili i znali da historijski proanaliziraju čitav društveni razvoj kroz mnoga stoljeća unazad, a naročito savremeni kapitalistički sistem, i da predvide dalju perspektivu društvenog razvitka. Lenjin mi je bio najveći primjer i ja ga visoko cjenim i danas. Za mene je Lenjin bio velik čovjek koji je znao stvaralački da primjeni marksizam u revolucionarnoj praksi” (Tito 1980, str. 112).

Titova promišljanja o problemima klasnih konfrontacija nemaju karakter dublje teorijske elaboracije, što je i razumljivo jer Tito nije teoretičar, već kadar-aktivista, pragmatični revolucionar i organizator. Njegovo poreklo je radničko, a nivo formalnog obrazovanja mu jenizak. U Titovim radovima pisanim pre rata uglavnom srećemo ideološke parole i bučnu borbenu frazeologiju sa velikim mobilizatorskim dejstvom na mase:

“Jedna od najvažnijih parola Komunističke partije jeste borba za ostvarenje saveza radnika i seljaka… Treba odmah pristupiti uvlačenju u Partiju novih snaga, borbenih radnika i seljaka…” (Tito 1981, tom 5, str. 131-134).

“Stvarajte čvrsto jedinstvo radničke klase, stvarajte savez radnika i seljaka. Neka to bude čvrst i borben savez pod vođstvom naše Komunističke partije Jugoslavije” (Tito 1981, tom 6, str. 79). “Snaga naroda Jugoslavije zavisi od saveza radnika i seljaka”, pisao je Tito 1939. u Moskvi (Tito 1981, tom 5, str. 26). A 1940, u proglasu “Radnom narodu Jugoslavije”, Tito ističe: “Radnici i seljaci, vi ste prirodni saveznici i braća po muci…” (Tito 1981, tom 5, str. 59).

Svoje istupe u predratnom periodu Tito je po pravilu završavao borbenim, revolucionarnim pokličima u kojima se energično zahteva društveni preobražaj, ali se u njima primećuje i kontinuirano insistiranje na jačanju autoriteta partije kao vodeće, avangardne, snage proletarijata:

 “… Dolje krvavi monarhistički režim”, … Živjela revolucionarna borba radnog naroda! Živjela Komunistička partija, avangarda proletarijata!” euforično je pisao Tito u “Proglasu radnicima, seljacima i siromašnim građanima”, jula 1928. u Zagrebu (Tito 1981, tom 1, str. 115-116).

Tito je izuzetnim aktivizmom nastojao da se nametne kao radnički vođa, mada ne smemo zanemariti ni to da je njegovoj promociji u proleterskog lidera znatno doprinela Kominterna koja ga je inaugurisala na vodeći partijski položaj.

Bez jake partije revolucionarni prevrat je neizvodljiv. O načinu na koji komunisti instrumentalizuju revolt plebejskih masa izazvan postojećim društvenim poretkom, i o ulozi partije u “revolucionarnoj situaciji”, govori Božidar Jakšić:

“Revolucionari moraju skupljati i obrađivati sve mrvice protesta, nezadovoljstva despotizmom..., osvetliti mnogomilionsku masu nezadovoljnih i organizovati je u opšti svenarodni revolucionarni pokret protiv samodržavlja. Ali, za takav poduhvat potrebna je čvrsta, centralizovana, borbena organizacija profesionalnih revolucionara, koja u uslovima samodržavlja ne sme biti mnogo široka i mora biti što konspirativnija. Jedino takva organizacija može osigurati stabilnost poretka u celini” (“Masa u sociološkoj teoriji” 1977, str. 119-138).

Nastaviće se

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Feljton
POSLEDICE TITOVE VLADAVINE
POSLEDICE TITOVE VLADAVINE

Sud o istorijskoj ulozi Josipa Broza Tita i dalje je daleko od konačnog. Polemi...

Lične crte Josipa Broza Tita - Tito, to smo svi mi
Lične crte Josipa Broza Tita - Tito, to smo svi mi

Što se tiče vojničkih osobina Tito je sebe želeo da predstavi kao stra...

Lične crte Josipa Broza Tita
Lične crte Josipa Broza Tita

U proučavanju ličnih crta Josipa Broza Tita neminovno je razdvojiti osobine sv...

Titov autoritet, harizma i kult 2.deo
Titov autoritet, harizma i kult 2.deo

U proučavanju odnosa između Tita i Staljina pažnju moramo obratiti i na činj...

Titov autoritet, harizma i kult 1.deo
Titov autoritet, harizma i kult 1.deo

Društvene promene u domaćoj kulturnoj i političkoj sredini retko su kad...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti