Samopoimanje Josipa Broza Tita - Klasna komponenta 2. deo

“Nemate pojma koliko je meni teško kada vidim to o čemu smo govorili, to bogaćenje, tu jagmu za dinarom” Tito

Samopoimanje Josipa Broza Tita - Klasna komponenta 2. deo

Samopoimanje Josipa Broza Tita - Klasna komponenta 2. deo

“Nemate pojma koliko je meni teško kada vidim to o čemu smo govorili, to bogaćenje, tu jagmu za dinarom” Tito

autor teksta
Zoran Panović | Tito kratki kurs | Beograd 4. Jul 2017 | Feljton

 

Što se tiče ustrojstva partije Tito je bio zagovornik Lenjinovog i Staljinovog koncepta idejno i organizaciono monolitne partije, disciplinovane, hijerarhizovane i centralizovane. To je bio vid elitističke, kadrovske partije profesionalnih revolucionara. Tito je isticao da je za komuniste Staljin govorio da su “ljudi naročitog kova” (Tito 1981, tom 5, str. 105).

Prema intelektualcima u partiji Tito je uvek ispoljavao izvestan skepticizam, delom verovatno iz osećaja inferiornosti zbog radničkog porekla i niskog nivoa obrazovanja, a delom sigurno i zato jer je strepeo od kritičkog mišljenja inteligencije koje je moglo lako da podrije monolitnu, organizacionu i ideološku strukturu partije, a samim tim i da ugrozi neprikosnoveni položaj partijskog vođe:

“… Muka je s intelektualcima: oni samo kritikuju i filozofiraju… S manuelcima je mnogo lakše i stalno sam u vezi s njima. Među intelektualcima vlada prava žabokrečina…”, pisao je Tito u svom izveštaju CK KPJ, januara 1937. godine (Tito 1981, tom 3, str. 51).

U referatu podnetom na svečanoj sednici CK SKJ 19. aprila 1959. godine, povodom proslave 40-godišnjice osnivanja KPJ, Tito je naglasio “sudbinsku” ulogu KPJ, doživljavajući je kao spasioca i glavnog garanta opstanka Jugoslavije, pritom posebno akcentujući njenu boljševičku provenijenciju:

“Monarhistička Jugoslavija bila je, kao rijetko koja zemlja, puna unutrašnjih suprotnosti… Te suprotnosti postojale su od samog početka postojanja versajske Jugoslavije, da bi dostigle naročitu žestinu 1928. i 1929. godine, u vrijeme političke krize i šestojanuarske diktature… Historija Jugoslavije do 1941. godine u stvari je historija jedne stalne nacionalne, političke i ekonomske krize… U takvoj situaciji, stvaranje Komunističke partije Jugoslavije 1919. godine, predstavljalo je historijsku neophodnost i potrebu naših naroda. Bez takve partije Jugoslavija bi se raspala… U tim uslovima jedino je bilo pravilno stvaranje partija na organizacionim i političkim principima koje je formulisao Lenjin kada je stvarao partiju boljševika…” (Tito 1959, tom 1, str. XV-XIX).

Praksa je bila da se odanost komunista revolucionarnom pokretu i njihov internacionalizam kao jedan od gradivnih elemenata marksističke ideologije procenjuje i po njihovom odnosu prema politici Komunističke internacionale – Kominterne. Tito nije krio uticaj Kominterne na svoju političku aktivnost:

“… Između ostalih, snažan uticaj imala je Kominterna kao međunarodni centar svjetskog komunističkog pokreta sa ogromnim autoritetom. S obzirom na karakter odnosa stvaranih u Kominterni, čija je sekcija bila i KPJ, njen uticaj se odražavao i na pojedine naše ocjene i stavove…” (Tito 1981, tom 1, predgovor).

Kominterna je od osnivanja 1919. bila glavno sredstvo sovjetske dominacije u međunarodnom radničkom pokretu. Pod Staljinovim patronatom ona je postala represivna organizacija, i Staljin ju je na brutalan način koristio kao instrument svoje moći. Kompartije, članice Kominterne, tretirane su kao njene obične ekspoziture, bez mogućnosti za autonomno vođenje politike shodno specifičnostima svake zemlje ponaosob.

foto:Biblioteka Ministarstva Inostranih poslova V. Britanije (FCO Library), Predsednik Tito, Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovic, Milovan Đilas i drugi jugoslovenski zvaničnici sa britanskim Ministrom Inostranih poslova Entoni Idnom (Anthony Eden) ispred zgrade Britanske Ambasade, tokom posete Beogradu, 1952.godine 

U Kominterni KPJ je imala marionetski status, od Staljina je tretirana za filijalu SKP (b). I Tito potvrđuje da je KPJ bila partija Kominterninog tipa:

 “… Revolucionarni proleterijat predvođen svojim partijama novog tipa, partijama Kominterne…” (Tito 1981, tom. 5, str. 139), a Vladimir Dedijer govori da se KPJ, po svojoj strukturi nije razlikovala od drugih lenjinističkih partija (Dedijer 1984, str. 215).

Za Milovana Đilasa “to je, u zametku, varijanta staljinističke varijante lenjinističke partije: Ideološko jedinstvo partije je Staljinov izum, koji će se vremenom realizovati u monopol partijskog vođe nad ideologijom… Marksističkolenjinistička ideologija pretpostavljala je ne samo takvu – boljševičku, komunističku partiju, nego i vođu, ili bar vođstvo, koje će partiju voditi i čuvati njenu “ideološku čistotu” (Đilas 1990, str. 54-55).

Idejnu i organizacionu monolitnost partije Tito je često isticao kao prioritetni zadatak, obilato se pozivajući na autoritet nadređene instance – Kominterne:

“… Pošto je ispravljena politička orijentacija Partije u duhu odluka Kominterne, komunistički kadrovi, koji su odani Partiji i Kominterni zbili su se oko novog partijskog rukovodstva i Partija je politički i organizaciono znatno ojačala” (Tito 1981, tom 5, str. 23).

Autoritet Kominterne u dobroj meri je izvirao i iz njenog oslanjanja na SSSR, prvu zemlju socijalizma, pa je zato sasvim razumljivo što je Tito kao disciplinovani marksista-internacionalista svoju boljševičku i klasnu pripadnost u tom vremenu dokazivao egzaltiranim i nekritičkim slavljenjem Lenjina, Staljina, SKP (b) i SSSR:

“… Boljševička stranka pod vođstvom svojih velikih i mudrih vođa Lenjina i Staljina …” (Tito 1981, tom 4, str. 189). “Narodi Jugoslavije gaje bezgraničnu ljubav i simpatije prema Sovjetskom Savezu…” (Tito 1981, tom. 5, str. 129). “… Naš veliki učitelj i vođa radnog naroda čitavog svijeta drug Staljin…” (Tito 1981, tom. 5, str. 105). “Historija SKS (b) … Ona nam pokazuje kako je Boljševička stranka pod  mudrim vođstvom druga Staljina savladala sve teškoće pri stvaranju toga grandioznog djela – stvorila je socijalizam na šestini Zemljine kugle – stvorila je najmoćniju i najnapredniju državu na svijetu, gdje nema ugnjetenih i izrabljivanih, gdje nema besposlice i bjede…” (Tito 1981, tom. 4, str. 189).

Na čelo KPJ Tito je došao 1937. godine po direktivi Kominterne kao njen lojalni kadar, prekaljen u Staljinovim čistkama, sa zadatkom da uguši frakcijska trvenja u partiji i nju da ustroji na strogim boljševičkim principima. Da je Tito bio provereni kadar Kominterne potvrđuje i njegov zvanični biograf Vladimir Dedijer koji kaže da je Tito postao sekretar CK tek kad je Kominterna to dozvolila, i zato je, po Dedijeru, kod Tita razumljivo osećanje discipline prema Kominterni i Staljinu ne samo do formalnog raspuštanja Kominterne u maju 1943, nego i kasnije.

“Ako se posmatra evolucija Titovog stava prema Kominterni i Staljinu, može se zaključiti da je on postajao sve samostalniji ukoliko se razvijala jugoslovenska revolucija” (Dedijer 1984, str. 193).

Metod rada u Kominterni duboko se urezao u Titov psihološki profil i u kasnijem periodu davao je ton njegovom političkom delanju:

 “Tito nikada nije mogao da zaboravi na čistke u SSSR-u 1938. godine, gde zamalo i sam nije izgubio glavu” (Dedijer 1984, str. 197).

Tokom oslobodilačkog rata i revolucije Tito je postepeno dobijao autonomna uporišta moći (sve izraženija podrška naroda, jaka partija, lojalna i respektabilna vojna sila, međunarodni ugled gerilskog, antifašističkog borca, u rudimentarnoj formi već začet kult), koja su mu omogućila da se, u početku diskretno, a kasnije sve odlučnije i smelije, distancira od sovjetskog  patronata. Titova realna politička i vojna snaga, kao i njegova harizma više nije predstavljala puku emanaciju Staljinove moći. Titova snaga izvirala je iz autohtonosti jugoslovenske revolucije i to je bio njegov najjači argument 1948, prilikom otpora Staljinovoj hegemoniji. Novo, složenije, viđenje vlastite uloge udaljavalo je Tita od sovjetskog sponzorstva:

“Naše odlučno suprotstavljanje staljinističkoj kampanji davalo je niz godina osnovni pečat cjelokupnom našem razvitku i radu. Trebalo je odbraniti revoluciju, trebalo je objasniti njene osobenosti, korijene njene autentičnosti i samostalnosti…” (Tito 1981, tom. 1, predgovor).

Za Tita su revolucija i oslobodilački rat predstavljali jedinstven proces:

“Narodnooslobodilački rat i socijalistička revolucija predstavljaju posebno poglavlje u historiji naše Partije i, razumije se, u mome životu i radu” (Tito 1981, tom. 1, predgovor).

Oslobodilačkoj borbi Tito je obično dodavao revolucionarne atribute:

“Užička republika, kako se tada simbolično nazivala prostrana oslobođena teritorija.., nastala je kao rezultat uspješnog ostvarivanja ciljeva vojnopolitičke strategije KPJ u jedinstvenom procesu naše oslobodilačke, revolucionarne borbe… Začeli su se novi društveni odnosi… Jednom rečju, prvi put se u praksi konkretizovala vizija budućeg društvenog uređenja. Narodu je otvorena perspektiva da nema vraćanja na staro, na ono što je bilo u bivšoj Jugoslaviji…” (“Tito na Kadinjači” 1979, str. 22).

Tito je nastojao da naglasi klasni karakter partizanskih jedinica, visoku svest boraca o neophodnosti ne samo oslobođenja zemlje, već i o rušenju kapitalističkog sistema klasne nejednakosti i uspostavljanja socijalističkih, emancipatorskih, društvenih odnosa. Na to ukazuje činjenica da su partizanske jedinice dobijale klasna, ideološka, obeležja tipa - radnički bataljon, proleterska brigada itd. Tom simbolikom, mada u njoj ima i elemenata “levog skretanja”, na izvestan način je otkriven revolucionarni karakter rata, odnosno prejudicirano je buduće državno uređenje:

“Užički bataljon bio je formiran od radnika… Po svome sastavu bio je to pravi proleterski bataljon. U besprimjernom heroizmu njegovih boraca snažno se ispoljila klasna svijest, što govori dovoljno o karakteru naše borbe…” (“Tito na Kadinjači” 1979, str. 23).

Sovjeti su skeptično gledali na Titove postupke koji su već tokom rata prejudicirali budući karakter jugoslovenske države, jer Moskva nije htela da zbog jugoslovenskih komunista rizikuje pogoršanje odnosa sa saveznicima. Titovo autonomno delovanje iritiralo je Staljina koji je bio protiv institucionalizacije jugoslovenskog revolucionarnog pokreta. O tome svedoči sam Tito:

 “Javio sam Staljinu, jer smo imali vezu, da mislimo da stvorimo jedno vijeće koje bi imalo karakter parlamenta i izvršne vlasti, što smo, godinu dana kasnije, u Jajcu i učinili. Staljin nije bio protiv zasjedanja, ali nije bio ni za stvaranje neke vlade…” (Tito 1980, str. 276).

Mišljenja smo da je boljševička revolucija 1917. donekle “rusifikovala” međunarodni radnički pokret, i time delimično iskompromitovala internacionalističku komponentu marksističke ideologije. Čak se dogodila izvesna “getoizacije” socijalizma, mada je on kao doktrina proizašao iz zapadne političke tradicije i teorijske misli. Tito je sebe želeo da predstavi kao doktrinarnog marksistu, internacionalistu, i hegemonizam ruskih komunista žigosao je kao duboko revizionističko skretanje. Iza ove ideološke glazure uglavnom se krila odbrana državnog suvereniteta i lične vlasti:

 “Potcenjivanje historije drugih naroda svijeta i tekovina drugih naroda…, nemarksističko glorificiranje čitave dorevolucionarne ruske historije..., iskrivljavanje sadašnje historije drugih naroda, potcjenjivanje revolucionarne snage i svijesti međunarodnog proletarijata i negiranje njegove sposobnosti da u svakoj zemlji posebice sam pravilno shvati i primjeni nauku marksizma-lenjinizma kroz slijepo pokoravanje velikodržavnoj koncepciji rukovodilaca SKP (b)… Sva galama Informbiroa protiv Jugoslavije, a naročito sa strane SSSR, o tobožnjim skretanjima naše zemlje u kapitalistički tabor jeste obično maskiranje nesocijalističkih ciljeva velikodržavnih ambicija rukovodilaca SSSR na račun malih naroda, u prvom redu na račun naše zemlje…” (Tito 1980, str. 26). 

Nastaviće se...

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Feljton
POSLEDICE TITOVE VLADAVINE
POSLEDICE TITOVE VLADAVINE

Sud o istorijskoj ulozi Josipa Broza Tita i dalje je daleko od konačnog. Polemi...

Lične crte Josipa Broza Tita - Tito, to smo svi mi
Lične crte Josipa Broza Tita - Tito, to smo svi mi

Što se tiče vojničkih osobina Tito je sebe želeo da predstavi kao stra...

Lične crte Josipa Broza Tita
Lične crte Josipa Broza Tita

U proučavanju ličnih crta Josipa Broza Tita neminovno je razdvojiti osobine sv...

Titov autoritet, harizma i kult 2.deo
Titov autoritet, harizma i kult 2.deo

U proučavanju odnosa između Tita i Staljina pažnju moramo obratiti i na činj...

Titov autoritet, harizma i kult 1.deo
Titov autoritet, harizma i kult 1.deo

Društvene promene u domaćoj kulturnoj i političkoj sredini retko su kad...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti