I

Temeljne determinante društvenog okvira u kojem se održavaju drugoaprilski izbori

1) Živimo u partijskoj državi, u sistemu izrazite nadmoći jedne široko podržane partije i gotovo apsolutne dominacije jedne koalicije, uz urušenu i spolja srušenu i međusobno posvađanu pa i sukobljenu opoziciju.

2) U nas je dominantna podanička politička kultura koju obeležava raširena autoritarna orijentacija (61% ispitanika), zbrkani odnos prema demokratiji (56%), apolitičnost (62%), antipartizam (56%), izažena etnička distanca (43%)…

3) Raširena percepcija autoritarne koncentracije društvene moći i monopola globalnog bankarskog neokaptalizma i domaćeg tajkunskog kapitala. Osam od deset ispitanika kaže da je tačno da su moć i uticaj koncentrisani u liku i delu Aleksandra Vučića (80%). Na drugom mestu su MMF, Svetska banka i vlasnici sličnih kapitala u čijim rukama koncentraciju moći i utcaja u Srbiji vidi 70% ispitanika. Slede domaći kapitalisti i tajkuni čiju moć vidi 67% ispitanika i institucije EU čiju moć sagledava 63% ispitanika.

II

Uticaj temeljnih determinanti društvenog okvira na profil predsedničkih kandidata, obim izborne kampanje i na ishod predsedničkih izbora

1) Autoritarnom karakteru političke kulture odgovara kandidat A. Vučić; antipartijskom karakteru političke kulture odgovara kandidat Vuk Jeremič i donekle Saša Janković; antipolitičkom karakteru političke kulture odgovara kandidat Beli Preletačević; izraženoj etničkoj distanci odgovara kandidat V. Šešelj, a verovatno još poneki.

2) Hegemonija jedna političke partije i koncentracija društvene i političke moći u funkciji sadašnjeg predsednika Vlade Srbije proizvodi specifičnu izbornu kampanju koju faktički vodi gotovo isključivo jedan čovek u čijem profilu je i moć i uticaj i materijalni resursi. Njegovoj dominaciji u političkom odlučivanja odgovara dominacija u svim medijima koji posreduju/vode kampanju.

3) Proizvod rada temeljnih determinanti društvenog okvira u kojem se održavaju predsednički izbori i dominacija samo jednog čoveka celokupnom kampanjom, uključiv i dosadašnje i sadašnje poverenje koje gradjani imaju u A. Vučića, u velikoj meri određuju pobednika već u prvom izbornom krugu.

III

Procena izlaznosti i izborne apstinencije

Procenjujem izlaznost na 56% od ukupnog broja birača u biračkom spisku. Procena je uglavnom zasnovana na onom broju ispitanika koji su izjavili da sigurno izlaze na izbore.

Apstinenciju procenjujem na 44% od ukupnog broja građana upisanih u birački spisak. Procena je zasnovana na anketom utvrđenog broja onih koji izjavljuju da neće izaći na izbore ili da najverovatnije neće izaći, kao i na proceni broja birača kojima je biračko mesto iz raznih razloga nedostupno ili teško dostupno.

IV

Rejting predsedničkih kandidata u odnosu na ukupan broj birača u biračkom spisku – stanje između 24. i 17. dana pre izbornog dana

Da su predsednički izbori održani pre nekoliko dana (oko 10. marta, na primer) za Aleksandra Vučića bi glasao svaki treći birač upisan u birački spisak. Za Vučića bi glasalo više nego za sve ostale kandidate zajedno.

Drugi kandidat po broju glasova bi bio Saša Janković, treći Vuk Jeremić, četvrti Vojislav Šešelj, peti Beli Preletačević…

Rejting predsedničkih kandidata u odnosu na ukupan broj birača koji su glasali – stanje između 24. i 17. dana pre izbornog dana

Da su predsednički izbori bili pre deset dana, mogli bi danas da kažemo da bi prvog juna Aleksandar Vučić preuzeo poslove predsednika Republike.

Na kraju prve i na početku druge dekade marta, A. Vučić je imao natpolovičnu većinu birača na svojoj strani. Većina je ubedljiva.

Ostaje pitanje da li se nešto može desiti što bi ugozilo Vučićev natpolovični broj glasova. Za tako nešto verovatnoća je mala, mada ne tvrdim da ne postoji. Penzioneri Srbije i Angela Merkel su izabrali – Vučić je predsednik Rapublike, a cinici bi dodali da je on istovremeno ne samo prvi čovek izvršne vlasti, što je inače i bio, već i prvi čovek svake druge vlasti.

Među činiocima koji mogu da ugroze veliko prednost Vučića u broju glasova, ovde treba pomenuti dva koja imaju nešto veće izglede. Jedan je vezan za moguće kontraefekte njegove sveprisutne kampanje i totalne propagande njegovog lika i dela uz gušenje kampanje njegovih izbornih konkurenata. Druga mogućnost je fenomen – Beli Preletačević, meteorski uspon jednog antipolitičara koji katalizuje svu zgadjenost nad aktualnom politikom i aktualnim političarima. Beli je zvezda u usponu, i mi smo ga „merili“ u trenutku kada je tek počeo da izlaze iz okvira mladenovačko podkosmajskog areala. Moj navijački lokalizam me orijentiše na procenu da će ovaj naš Bepo Grilo dogurati do drugog mesta na rang listi biračkih miljenika. Uostalom ako Talijani imaju „pet zvezdica“, zašto mi ne bismo imali „sarmu koju nisi probo“. U ovom ne samo srpski već i svetski ludom vremenu, antipolitička politika ima svoju šansu, pogotovo ako se šansa sagledava iz jedne izvorno političke ravni, umesto one standardno politikantske.

V

Ko pojedine predsedničke kandidate preferira više ili manje nego druge

Aleksandar Vučić ima više pristalica kod onih koji imaju više od 50 godina, među biračima sa osnovnom ili srednjom školom, u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji, i nadasve – penzioneri. Vučić je manje cenjen kod birača koji imaju manje od 50 godina, među biračima sa višom školom i fakultetom, među Beogradjanima…Posebno je bitan nalaz da oni koji preferiraju Vučića gotovo sigurno izlaze na izbore, dok nema pristalica među onima koji najavljuju apstinenciju.

Saša Janković ima relativno više pristalica među visokoobrazovanim biračima, onima iz Beograda, onima koji rade i zarađuju… a znatno manje među onima koji najmanje zarađuju, među penzionerima, onima iz Šumadije i Zapadne Srbije…

Vuk Jeremić ima relativno veću podršku kod birača starih između 30 i 40 godina, kod ispitanika sa osnovnom školom, kod birača iz Šumadije i Zapadne Srbije, kod punoletnih učenika i studenata… Manja je podrška onih iznad 50 godina starosti, onih iz Vojvodine i posebno, penzionera…

VI

Drugog kruga biti neće

Naša telefonska anketa kaže: Dve trećine ispitanika od ukupnog broj onih koji su izjavili da sigurno izlaze na izbore misli da će predsednik republike biti izabran u prvom krugu. Četvrtina misli da će biti drugog kruga, a svaki jedanaesti ispitanik nije umeo da odgovori na ovo pitanje.

VII

Stranačka opredeljenja u odnosu na ukupan broj punoletnih građana – stanje između 24. i 17. dana pre predsedničkih izbora

Do skora najavljivani vanredni parlamentarni izbori i aktuelna izborna kampanja uoči predsedničkih izbora podigli su stopu partijnosti na 60 posto što je karakteristično samo za vreme samih izbora poslanika za skupštinu.

Polovina svih partijskih pristalica vezana je za SNS, a druga polovina za brojne političke partije. Među tim „ostalim“ partijama, izdvajaju se SPS sa 7% pristalica, i SRS i DS sa po pet posto pristalica. Preostalih 14% partijskih članova i simpatizera podeljeni su na 17 partija koje su ispitanici pomenuli u ovom istraživanju.

Na kaju treba reći da pristalice SNS glasaju za Vučića (96%), isto kao i 50% pristalica SPS (ostali su uglavnom neodlučni, a nešto malo se izjašnjava za Vuka Jeremića); da pristalice SRS glasaju za Šešelja (92%), a 7% za Vučića; da su pristalice Demokratske stranke podeljene izmedju naklonosti Saši Jankoviću (53%) i Vuku Jeremiću (44%).