Metodologija istraživanja

Ovo istraživanje koristi kombinovani (mixed-method) pristup u okviru eksplorativne kvalitativne studije sa kvantitativnim komponentama, sa ciljem da se obuhvate kako strukturni obrasci studentskog političkog angažovanja, tako i subjektivna značenja i narativi koje studenti pridaju protestima, institucijama i društvenim promenama.

Kombinacija kvalitativnog i kvantitativnog pristupa omogućila je sveobuhvatan uvid u rasprostranjenost stavova i obrazaca ponašanja, ali i u dublja značenja, vrednosti i osećanja koja studenti vezuju za svoj angažman i društveni kontekst u kojem deluju.

Metod prikupljanja podataka

Podaci su prikupljeni pomoću strukturisanog upitnika koji je sadržao i zatvorena i otvorena pitanja. Upitnik je distribuiran kombinovano – većim delom u fizičkom obliku, ličnim putem, dok je manji broj odgovora prikupljen online, video pozivom. Direktna, lična distribucija omogućila je neposredan kontakt sa ispitanicima, dok je online format doprineo dostupnosti i raznovrsnosti uzorka.

Uzorak i ciljna grupa

U istraživanju je učestvovalo 123 studenta sa različitih državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Beogradu. Većina ispitanika dolazi iz Beograda, ali su zastupljeni i studenti koji studiraju u glavnom gradu, a žive u drugim gradovima širom Srbije.

Korišćen je namerni uzorak, sa ciljem da se obuhvate studenti koji su na neki način povezani sa aktuelnim protestima — bilo kroz aktivno učešće, prisustvo na plenumima ili kroz pasivno praćenje dešavanja.

Demografska pitanja (pol, godine, fakultet, mesto boravka, prosek ocena) dodatno su pomogla u profilisanju učesnika i razumevanju različitih razmišljanja kod studentske populacije.

Ciljevi istraživanja

Cilj ovog istraživanja je da se ispitaju politički stavovi, motivi i iskustva studenata beogradskih fakulteta u kontekstu aktuelnih studentskih protesta, kao i da se razume način na koji mladi percipiraju svoju ulogu u društvenim promenama, političkom sistemu i medijskom prostoru.

Specifični ciljevi:

●     da se utvrdi kako studenti razumeju i doživljavaju političke partije, vlast i opoziciju

●     da se ispita u kojoj meri tradicionalni i digitalni mediji utiču na formiranje njihovih stavova

●     da se istraže motivi za učešće u studentskim protestima i način na koji studenti percipiraju autonomiju pokreta

●     da se razume lična i porodična percepcija studentskog angažmana

●     da se sagleda širi vrednosni okvir mladih i njihova spremnost za aktivno građansko delovanje

Obrada podataka

Kvantitativni podaci obrađeni su deskriptivnom statistikom, a kvalitativni deo analiziran je metodom tematske analize, kojom su izdvojeni najčešći motivi, narativi i emocionalni tonovi u odgovorima ispitanika. Poseban akcenat stavljen je na vrednosna značenja, osećaj identifikacije sa protestima i način na koji studenti reflektuju svoju ulogu u društvenim promenama.

Tematske celine istraživanja

1. Politička participacija i percepcija političkog sistema

○     Stavovi prema vlasti, opoziciji i političkim partijama

○     Razlikovanje političkog i stranačkog delovanja

○     Odnos studenata prema institucionalnom okviru vlasti (izbori, samostalnost institucija)

2. Percepcija i uloga medija

○     Stavovi prema nacionalnim i kablovskim TV kanalima

○     Upotreba društvenih mreža kao izvora informacija

○     Nivo poverenja u tradicionalne vs. alternativne medije

○     Mediji kao alat za mobilizaciju i komunikaciju tokom protesta

3. Studentski protesti i građanski aktivizam

○     Lični motivi za učešće i podršku protestima

○     Osećaj zajedništva, solidarnosti i identifikacije sa pokretom

○     Stavovi o političkoj (ne)zavisnosti studentskog pokreta

○     Uloga plenuma i unutrašnje dinamike među fakultetima

4. Društveni kontekst i lični doživljaj protesta

○     Lična i porodična percepcija studentskog aktivizma

○     Doživljaj protesta kao borbe za pravdu, identitet, opstanak u Srbiji

○     Stavovi prema članstvu u EU i šire društveno-političke dileme

○     Vrednosna orijentacija mladih i želja za sistemskim promenama

Etički aspekti

Istraživanje je sprovedeno anonimno, uz poštovanje etičkih principa i prava ispitanika na poverljivost. Učesnici su informisani o ciljevima istraživanja, a svi podaci korišćeni su isključivo u istraživačke svrhe.

Ograničenja istraživanja

Kao i svako istraživanje, i ovo ima svoja metodološka i praktična ograničenja, koja je važno prepoznati i uzeti u obzir prilikom tumačenja nalaza.

1. Veličina i karakter uzorka

Iako uzorak od 123 studenta pruža korisne uvide, on je relativno ograničen u veličini i geografskom obuhvatu. Svi učesnici studiraju u Beogradu, na državnim ili privatnim visokoškolskim ustanovama, što ograničava mogućnost generalizacije rezultata na širu studentsku populaciju Srbije.

2. Namerni uzorak i potencijalna pristrasnost

Korišćen je ciljani uzorak, fokusiran na studente koji su već zainteresovani ili uključeni u proteste. To znači da je u istraživanju najverovatnije zastupljen aktivniji i politički osvešćeniji deo studentske populacije, što može uticati na ravnotežu odgovora i predstavljanja stavova.

3. Neravnomerna zastupljenost metoda

Iako je primenjen kombinovani metod, kvalitativna dimenzija je bogatije zastupljena i analitički dublje obrađena u odnosu na kvantitativnu. Kvantitativni deo ima pretežno deskriptivnu ulogu, što može ukazivati na metodološku neravnotežu između dve komponente.

4. Jednokratnost istraživanja

Istraživanje je sprovedeno u jednoj vremenskoj tački. Bez longitudinalnog praćenja, nije moguće utvrditi kako i da li se stavovi i osećaji studenata menjaju tokom vremena.

5. Subjektivnost u obradi kvalitativnih podataka

Tematska analiza otvorenih odgovora zavisi od interpretacije istraživača, te postoji rizik od nesvesne pristrasnosti u izboru i interpretaciji dominantnih tema.

6. Mogućnost društveno poželjnih odgovora

S obzirom na političku osetljivost teme, deo odgovora može biti oblikovan željom da se zauzme “prihvatljiv” stav, posebno kada je reč o pitanjima koja se odnose na vlast, opoziciju ili stranke.

Demografija

Zastupljenost prema polu:

Zastupljenost prema godinama:

Prosečna starost ispitanika je 22 godine, a 75 odsto ispitanika je mlađe od 23 godine.

Zastupljenost prema proseku ocena:

Zastupljenost prema visokoškolskim ustanovama:

Zastupljenost prema regionu:

Zastupljenost ispitanika koji su putovali van granica Srbije:

MEDIJI

Studenti u najvećem broju ocenjuju izveštavanje RTS-a i drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom (uglavnom) pristrasnim i manipulativnim. Malo više od polovine studenata smatra izveštavanje kablovskih kanala N1 i Nove S relativno objektivim, ali sa primetnim pristrasnostima, dok je za trećinu ispitanika izveštavanje ovih kanala potpuno objektivno i nepristrasno.

Međutim, samo malo više od polovine naših ispitanika gleda televiziju uopšte. Najviše se prati N1.

Istovremeno, primarni izvor informisanja dominantno predstavljaju društvene mreže. Studenti u blokadi, naime, koriste društvene mreže kao jedini kanal za informisanje i komunikaciju sa delom javnosti koja ih podržava.

Ukratko, ovi nalazi ukazuju na nizak nivo poverenja i zainteresovanosti mlađih generacija za tradicionalne medije, ali i na sve veći značaj društvenih mreža kao kredibilnog izvora informacija i ključnog alata za organizaciju i mobilizaciju u okviru studentskih protesta.

Pitanje: preko kojih medija se najčešće informišeš?

Pitanje: da li pratiš televizijske programe?

Na ovom pitanju bilo je ukupno 12 odgovora

POLITIKA

Ispitanici su u najvećem broju nezadovoljni radom aktuelne vlasti, dok dve trećine ispitanika tvrdi da se ne osećaju sigurno u Srbiji. Skoro 95 odsto ispitanika želi da Srbija bude država u kojoj su izvršna, sudska i zakonodavna vlast samostalne, a institucije snažne i nezavisne.

Političke partije se uopšteno percipiraju kao organizacije koje deluju u skladu sa sopstvenim interesima, te je nepoverenje, kako u vlast, tako i u opoziciju, jedno od najsnažnijih objašnjenja zašto većina ispitanika ocenjuje odluku studenata u blokadi da se distanciraju od političkih partija kao ispravnu i promišljenu.

Veliki broj ispitanika, dalje, naglašava razliku između političkog i stranačkog delovanja, ističući da su zahtevi studenata politički, ali ne i stranački obojeni. Studentski protesti se vide kao autonomna, građanska borba za pravdu i protiv korupcije.

Ipak, iako preovlađuje nepoverenje prema političkim akterima, pojedini ispitanici smatraju da je došlo vreme da se studenti povežu sa opozicionim strankama, verujući da bi zajedničko delovanje moglo doprineti ostvarivanju zahteva studentskih protesta.

Nismo apolitični, samo nismo stranački orijentisani, a mislim da svi imamo itekako jako jasno mišljenje o politici u Srbiji.

Svaka partija ima neke koristi od studentskog delovanja, a studenti su toga svesni i zato pokušavaju da se od toga ograde. Protesti su građanski, iza njih stoje studenti koji se za to zalažu i stoje kao narod bez vođe iz neke partije.

Opozicija je ista kao vlast; nismo odvojeni, opozicija se trpa i gura uz ovaj protest; nismo apolitični, a najbolje bi bilo da jesmo. Odluke plenuma se ne poštuju u potpunosti i vidi se odvajanje u fakultetima.

Protesti nisu apolitični, nisu stranački orijentisani. Što se tiče opozicionih partija, mislim da postoji nepotpuno opravdani narativ jer nismo imali prilike da čujemo i vidimo njihove ciljeve i težnje.

Podržavam distanciranje od politike, mada možda nam fali malo pomoći od opozicije da bismo imali neki politički oslonac.

Bila je jako bitna u početku, zahtevi nisu bili upućeni ni prema kome niti su dolazili sa neke strane, bilo je bitno ograditi se. Ovako smo više ujedinjeni, ali sada se već i traži od nas da se izjasnimo na neki način.

IZBORI

Oko 90 odsto ispitanika je glasalo na prethodnim parlamentarnim izborima u Srbiji, a više od 90 odsto bi izašlo i na naredne izbore. Međutim, svi oni – sa skoro 96 odsto odgovora – smatraju da izborni proces u Srbiji nije bio pošten

EU

Po pitanju pristupanja Srbije Evropskoj uniji, gotovo polovina ispitanika izjasnila se protiv ulaska, dok je oko trećine podržalo članstvo. Malo više od četvrtine ispitanika nije imalo jasno opredeljenje, navodeći da ne znaju koja bi opcija bila bolja za Srbiju.

Glavni razlozi za podršku ulasku u EU su jačanje demokratskih institucija, usklađivanje sa evropskim standardima u obrazovanju, zdravstvu i pravosuđu, prihvatanje evropskih vrednosti, kao i ekonomski razvoj, otvaranje tržišta, poboljšanje životnog standarda i sloboda kretanja.

Suprotno tome, protivnici članstva navode očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, nepoverenje u politiku država članica prema Srbiji, bojazan od političkog uslovljavanja, kao i od gubitka kulturnog identiteta i pretvaranja Srbije u zavisnu, „kolonijalnu“ državu. Pojedini ispitanici su takođe izražavali stav da Srbija nije dorasla članstvu u EU i da ne bi imala šta značajno da doprinese uniji.

Zanimljivo je da je pitanje Kosova i Metohije, iako je često centralna tema evroskeptičkog diskursa, pomenuto u obrazloženju protivljenja ulasku u EU samo u pet slučajeva.

Ultimatum koji je postavljen je štetan za Srbiju – priznavanje KiM i povlačenje institucija koje Srbija ima na Kosovu.

Najbolje da se posvetimo istoku. Kada bismo ušli u EU, potpuno bi nam uzeli kontrolu nad Savom i Dunavom.

EU nas mrzi! Ostaćemo kolonija, Hrvatska je izjavila da im ništa dobo nije donela!

Šta da tražimo u uniji sa zemljama koje su nas bombardovale i bile protiv nas u svim situacijama (Kosovo, Republika Srpska)

Ne smatram da je Evropa dosledna vrednostima koje propagira.

Evropski put je strateški cilj Srbije koji je doveo određeni broj investitora, takođe vrednosti koje propagira EU bi sa adekvatnom impementacijom dovele do značajnog društvenog napretka.

Razvoj ekonomije, međunarodne saradnje, tržišta, bolji uslovi za život građana i veće mogućnosti.

OTVORENA PITANJA

Otvorena pitanja najviše su se odnosila na osećaj zajedništva, doživljaj svrhe i vrednosti protesta, kao i na lične, porodične i akademske aspekte učešća u protestima.

Nešto manje od dve trećine ispitanika učestvuje u radu plenuma, dok gotovo 80% izjavljuje da je od početka blokada razvilo veći osećaj povezanosti i solidarnosti sa kolegama.

U tom kontekstu, pokret Studenti u blokadi postao je deo identiteta za studente koji u njemu učestvuju. Primetna je identifikacija sa vrednostima i ciljevima pokreta, što dodatno može objasniti većinski stav ispitanika da studentski pokret treba da ostane samostalan.

Koji aspekt protesta je najvažniji:

Najčešće navođeni motivi obuhvataju:

●     Zalaganje za sistemske promene, uključujući borbu za pravdu, istinu, odgovornost i protiv korupcije

●     Reakciju na tragičan događaj u Novom Sadu, koji je bio inicijalni okidač i simbol nezadovoljstva

●     Zahteve za konkretnim promenama, uključujući ispunjenje studentskih zahteva, zaštitu prava na obrazovanje bez političkih pritisaka i borbu za autonomiju univerziteta

●     Građansku solidarnost, kolektivno osnaživanje i borbu za opstanak i budućnost u Srbiji

●     Promenu sistema vrednosti i političke kulture, uz kritiku centralizovane vlasti, nepotizma i diskriminacije

Borba za bolju vlast, državu, za sutra, pokušaj borbe za bolju budućnost.

Studenti traže dostojanstvo, istinu i pravo na obrazovanje bez političkih pritisaka - borba za autonomiju univerziteta i pravilan rad institucija.

Promena svesti kod ljudi, preusmeravanje fokusa na interese celog društva, treba da važe ista pravila za sve.

Pad nadtrešnjice je bio prvi okidač, nakon čega su studenti napravili ovaj pokret. To je preraslo u veću borbu protiv vlasti za promenu sistema.

Borba za pravdu i normalno funkcionisanje sistema, smanjivanje korupcije i centralizovane vlasti radi uspostavljanja normalnog sistema vrednosti.

Menjanje ljudi koji su predugo na vlasti, nema prava, nepotizam, posao preko stranke, širenje mržnje jer smo podeljeni.

Lični doživljaj protesta

Za mnoge studente, protesti predstavljaju nadu u bolju budućnost u Srbiji i ličnu borbu za pravdu, slobodu i odgovornost. U odgovorima se ističu vrednosti kao što su solidarnost, zajedništvo, kolektivno osnaživanje i buđenje društvene i lične svesti. Protesti se ne doživljavaju samo kao politički otpor, već kao borba za smisao, opstanak u zemlji i promenu sistema vrednosti.

Osećam se mnogo lepo, daju mi snagu i nadu da mogu da ostanem u ovoj zemlji.

Želim da ostanem ovde i imam život ovde. Želim da imam mogućnost da uspem i bez   članske karte SNS-a ili bilo koje stranke.

Vidim veliku grupu ljudi koji lepo funkcionišu, svi su razvili zajednički cilj i svi su uporni i to sve baš razneži, nadam se da će uspeti, nemamo šta da izgubimo više.

Protesti za mene predstavljaju nadu i buđenje. Nakon dugo vremena, konačno smo se probudili iz apatije. Pristajali smo i prihvatali da tražimo vezu za pregled kod lekara, upis deteta u vrtić, pronalazak posla... U težnji da obezbedimo sebi i svojim porodicama pristojan život, postali smo neosetljivi za probleme drugih. Nažalost, tek padom nadstrešnice, počeli smo jedni druge da vidimo, čujemo i razumemo. Dakle, za mene protesti predstavljaju nadu za promenom vrednosnog sistema, pobuđivanjem empatije i uspostavljanjem demokratskog sistema.

Početak promena koje ne moraju odmah da nastanu iz samog studentskog protesta, bitno je da se narod osvestio.

To da imam razlog da ne odem iz Srbije i da postoji šansa za normalnu budućnost.

Porodični doživljaj protesta

Odgovori pokazuju da studentski protesti imaju šire društvene implikacije, koje se reflektuju i kroz stavove roditelja i članova porodice. Oko 42% ispitanika navodi punu podršku i angažman svojih porodica, dok 25% ističe pasivnu podršku, uz određenu dozu zabrinutosti.

Petina ispitanika (15%) prijavljuje podeljene stavove unutar porodice, a 10% navodi neutralnost ili apolitičnost.

Oko 8% roditelja otvoreno ne podržava studentski protest, dok 10% ispitanika ističe da se stavovi unutar porodice menjaju tokom vremena, najčešće u pravcu većeg razumevanja i podrške.

Iako postoji određeni broj porodica koje izražavaju sumnju ili negativne stavove (uključujući i one koji sumnjaju u autentičnost studentskog pokreta), dominantna slika je ipak pozitivna.

Podrška profesora

Otvoreni odgovori studenata na pitanje o odnosu akademske zajednice prema protestima ukazuju da podrška profesora ima simboličku težinu, a da njeno prisustvo (ili odsustvo) ostavlja jak utisak na studente.

Većina ispitanika ima generalno pozitivan doživljaj, ističe da profesori podržavaju studentske zahteve, prate proteste i učestvuju u plenumima. Ipak, značajan broj odgovora ukazuje i na to da podrška nije uvek institucionalna, već da zavisi od pojedinaca. Neki navode da su profesori “pod uticajem stranke”, da “ne smeju da se izjasne” ili da podršku daju samo deklarativno. Iako je direktno negativnih komentara bilo malo, oni su najviše kritikovali akademsku zajednicu zbog nedoslednosti, oportunizma ili osećaja da profesori stavljaju lične interese ispred akademske odgovornosti.

Većina nas podržava i solidarni su, ima i onih koji ćute, ali se nadaju da ćemo uspeti.

Osećam podršku, ali ne svih profesora, već pojedinaca.

U početku mnogo bolje nego sada, jer insistiraju da se vratimo na nastavu, govore da podržavaju studente, ali ne blokade - nisam baš oduševljena.

Zavisi od profesora, retko ko je skroz uz nas. Svesni su za šta se borimo, ali kada treba da daju neku vrstu žrtve umeju da se povuku i da ćute.

Moji profesori pružaju veliku podršku studentskim protestima. Od samog početka su bili uz nas studente, rame uz rame. Tokom protesta koji već dugo traju, trude se da nam budu od maksimalne pomoći i uvek su dostupni.

Najveći uspeh protesta do sad

Ključna tema koja se provlači jeste podizanje svesti — kako političke, tako i društvene. Posebno su često pominjani protesti 15. marta i blokada RTS-a, kao simboli konkretnih pomaka, ali i kao trenutci u kojima su studenti „pokazali snagu bez nasilja“. Protesti se vide kao početak političkog i društvenog osvešćivanja, kao trenutak u kojem je solidarnost postala politička snaga, a mladi prepoznati kao aktivni nosioci promena.

Istrajnost, ovo i dalje traje i mi smo i dalje motivisani, do kraja i ispunjenja zahteva.

Najveći uspeh ovih protesta je njihovo omasovljavanje, pa čak i van granica Srbije. Studenti su probudili iz zimskog sna ogroman broj ljudi koji je spreman da nešto menja. Ljudi iz drugih zemalja, pre svega studenti, pružaju ogromnu podršku. Mladi su sposobni da misle svojoj glavom ispravno, ne pristaju na ono što je loše.

Vršenje pritisaka na institucije, skorašnja blokada RTS-a na primer, širenje svesti među građanima.

Podigli smo svest o korupciji i političkom stanju u Srbiji. Ova zemlja je postala jedna velika porodica

Mogućnost gubitka akademske godine

U celini, dominiraju stavovi prihvatanja i posvećenosti, čak i kada su prožeti ličnim strahovima. Studenti gubitak godine najčešće ne vide kao kraj obrazovanja, već kao deo šire borbe za dostojanstvenije obrazovanje i pravednije društvo. Njihova spremnost da odlože lične ciljeve zarad opšteg dobra predstavlja značajan indikator političke zrelosti i građanske svesti ove generacije. Za veliku većinu ispitanika, ideja da se izgubi jedna godina studija nije doživljena kao tragična, već kao svesno prihvaćena cena borbe za bolje društvo.

Ipak, nekolicina izražava brigu o tome „dokle to može da ide“, i nagoveštavaju potrebu za jasnim planom izlaska iz blokade. U manjoj meri javljaju se i odgovori koji izražavaju sumnju u efekat protesta i tvrde da „ništa neće da se promeni“, dok drugi strahuju da će gubitak godine biti „uzaludan ako se zahtevi ne ispune“.

Spreman sam da izgubim godinu to je sada izvesnost, spreman sam da podnesem žrtvu zarad višeg cilja.

Neka izgubimo i pet godina samo da se izborimo za bolji život.

Ja mislim da nijedan student trenutno ne razmišlja o izgubljenoj godini nego da stvore bolju državu za nas i našu decu u kojoj ćemo mi živeti i raditi.

Mislim da je šala i da će sve da nas uvede u problem.

Strašna situacija. Ja sam u redu sa tim, ali razumem da nisu svi i mislim da je to itekako velika žrtva.

Na početku i sada

Odgovori na pitanje o emocionalnoj percepciji protesta kroz vreme otkrivaju dinamičnu unutrašnju putanju učesnika, koja se kreće od zbunjenosti, straha i opreza ka jačanju nade, ponosa i pripadnosti. Mnogi studenti ističu da su na samom početku osećali skepticizam, zbunjenost, neizvesnost i strah. Međutim, kako je vreme prolazilo, većina je promenila mišljenje. Pojavljuju se izrazi kao što su „ponosni“, „motivisani“, „istrajni“, „sigurni da možemo nešto da promenimo“, što svedoči o procesu unutrašnje transformacije i rasta političke svesti. Ipak, značajan broj odgovora ukazuje i na prirodnu emocionalnu iscrpljenost, prisutnu nakon meseci neizvesnosti i odlaganja odgovora od strane institucija. Reči poput „umorno“, „besno“, „na ivici snage“ pojavljuju se paralelno sa „nećemo odustati“, „sve ima smisla“, „vredi istrajati“ – što govori o otpornosti i snazi emocija koje ovaj pokret drže na okupu.

U celini, odgovori pokazuju da su protesti oblikovali emocionalni i politički identitet studenata, kroz proces koji nije linearan, već podložan oscilacijama, ali u suštini vodi ka dubljoj ukorenjenosti u ideji borbe za pravednije društvo.

Na početku anksiozna i zabrinuta (strah vezan za gubitak nastave). Vremenom sam shvatila da je taj gubitak nastave najmanja žrtva koju možemo podneti. Kroz šetnje i masovne proteste osetila sam energiju zajedništva i shvatila da nisam sama, ni u svojim strahovima ni u svojim stavovima, tako da sada sve pada lakše.

Lično, ne zelim da gubim optimizam, ali bojim se da ide silaznom putanjom u poredjenju sa samim pocetkom. Oseca se i pshicka iscrpljenost, nesigurnost, preispitivanje, ,,overthinking“...

Osecala sam se osteceno i zabrinuto i uplaseno, sada poprilicno slicno ali sam se vec navikla. iako sad mislim da smo pod vecim stresom jer niko nije mogao da sanja da ce se ovo ovoliko prosiriti

Na početku kao uljez pošto sam na privatnom fakultetu. imala sam osećaj kao da se ja ne pitam ništa. onda sam shvatilada nije bitno odakle si i sa kog fakulteta već da se svi borimo za isti cilj i osetila sam pripadnost, jedinstvo. imam vere.

Malo uplašeno i nisam znala kude sve ovo vodi, sada se takođe osećam malo uplašeno jer je realno situacija veoma neizvesna, ali sam mnogo sigurnija u našu borbu.