Istraživanje javnog mnjenja Demostata pokazalo je da je na pitanje da li kompaniji Rio Tinto treba dati dozvolu za otvaranje rudnika u Srbiji, 49 odsto ispitanika odgovorilo potvrdno, ali samo ako stručnjaci potvrde da su ispunjeni svi ekološki standardi, 29 posto anketiranih poručilo je da to ne treba činiti ni pod kojim uslovima, 22 procenata smatra da bi pomenuta kompanija trebala da dobije odobrenje ako ekološki aktivisti i NVO potvrde da su ispunjeni svi ekološki standardi, dok bi 19 odsto anketiranih prihvatilo potvrdu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su standardni za zaštitu životne sredine ispunjeni. 

Glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović ocenio je da čovek danas može da opstane samo u suživotu sa prirodom, a ne borbom protiv nje, dodavši da je to banalna istina od koje se mora poći. Međutim, prema njegovim rečima, ta banalna istina pada u sudaru sa ogoljenom ekonomskom orjentacijom koja dominira današnjim svetom, pa i Srbijom. 

- U tom kontekstu smo pitali naše ispitanike da li se u Srbiji više brine o ekonomskoj koristi, bez obzira na eventualne štete koje nastaju realizacijom te koristi, ili se više brine za zaštitu životne sredine. Potom smo ih pitali kako bi trebalo da bude. Dobili smo podatke koji mogu i da iznenade mnoge pesimiste među koje spadam i ja u ovom slučaju. Osamdeset tri posto ispitanika, to je četiri petine, kaže da se u nas više brine za ekonomsku korist, bez obzira na ekološku štetu, dok je u zapećku briga za zaštitu životne sredine i nju ističe samo trinaest ispitanika - ukazao je Mihailović. 

On je naveo da je 71 posto ispitanika odgovorilo da treba da se brinemo za zaštitu životne sredine, a da je 17 odsto i dalje ostalo pri stavu da treba voditi računa o ekonomskoj koristi. Mihailović je ocenio da sukob izbeđu ekonomije i ekologije građanstvo Srbije razrešava u korist ovog drugog. Prema njegovom mišljenu, to je veoma važan nalaz koji treba da imaju na umu naši privrednici, političari, kao i privrednici koje političari dovode u Srbiju. 

- Uzeli smo u obzir kako su ispitanici glasali na poslednjim predsedničkim izborima 2017. godine. Tu se izdvajaju razlike između onih koji su glasali za Sašu Jankovića i onih koji su glasali za Aleksandra Vučića. Oni koji su glasali za Jankovića u znatno većoj meri smatraju da ne treba dati dozvolu Rio Tintu. Oni koji su glasali za Vučića - mnogo je manje tih koji bi odbili. Odnos je 56 prema 14 posto - kazao je Mihailović. 

Kada je reč o korelaciji o mišljenju za davanje dozvole za otvaranje rudnika litijuma i glasanja na budućim parlamentarnim izborima 2022. godine, tu se javlja najveća razlika između onih koji kažu da bi glasali za stranke na vlasti, te onih ispitanika koji bi glasali za stranke koje su bojkotovale prošle izbore. 

- "Ne, ni pod kojim uslovima", misli 14 posto onih koji bi glasali za stranke vlasti i čak 53 odsto oni koji bi glasali za stranke bojkot-opozicije - rekao je Mihailović. 

Darko Nadić, profesor Fakulteta političkih nauka, istakao je da je u zadnjih trideset godina na ovom prostoru Srbija propustila šansu koja se zove "ekološka tranzicija". 

- Mi smo imali političku tranziciju i ekonomsku tranziciju, međutim, i politika i ekonomija su toliko bile fokusirane i moćne da izguraju svoju stvar, dok je ekologija ostala u zapećku. Ta ekološka tranizicija nije ni počela, a nije ni završena. Šta time hoću da kažem? Ekološka pitanja konačno u Srbiji dobijaju svoj politički značaj i postaju politička pitanja, zato što određuju kakva će nam budućnost biti - naglasio je Nadić. 

Govoreći o razlozlima zašto je javnost uzburkana, on je ocenio da nikad do sada politika i ekonomija na ovim prostorima nisu bile toliko bliske. 

- Pošto je litijum prirodni resurs, novootkriveni i veoma značajan, klasičan biolog će posmatrati taj deo, taj lokalitet gde će se vršiti verovatno ili ne eksploatacija, kao nešto što je vrednost sama po sebi - filozofski rečeno. Ekonomista to posmatra u onim kategorijama, "profit", "prodaja", "trgovina", "zarada", "kapital"... Političar posmatra to kroz nešto što se zove "cena socijalnog mira". Dakle, ovde su interesi politike i ekonomije vrlo bliski - naveo je Nadić. 

On je konstatovao da Rio Tinto već jeste ovde, da je vršio ispitivanja, te da shodno zakonima kapitala samo želi da pređe u neku drugu fazu razvoja, to jest da tu eksploatiše. 

- Država bi želela da uzima rudnu rentu, da zaposli ljude koji će raditi na tim poslovima rudarenja, eksploatacije i dalje obrade. Imamo problem ko treba da odlučuje zapravo o Rio Tintu. To je sada pitanje, ovo što je predsednik Vučić rekao, pitanje referenduma. Da li je to referendum da se vidi volja građanstva, kog građanstva; da li mi koji smo u Beogradu zapravo imamo pravo da odlučujemo o nečemu što će biti na teritoriji Jadra ili Loznice. Ili građani Jadra i Loznice imaju uopšte pravo, ako bi to bio neki lokalni raferendum, da odlučuju o sudbini cele zemlje. To su neka ključna politička pitanja koja de fakto opredeljuju na neki način budućnost ove zemlje. Mislim da nije budućnost ove zemlje samo u litijumu, ili nekim rudama, nego da u toj ekološkoj dimenziji moramo da idemo mnogo dalje i kompleksnije, da bismo mogli da izađemo iz nekih drugih problema koji su evidenti na svakom koraku, kao što su klimatske promene ili problem deponija - ukazao je Nadić. 

Glavni urednik Demostata Zoran Panović skrenuo je pažnju na dve stvari, koje su po njegovom mišljenju veoma bitne u kontestu tema ekologije i politike: prva je kako ne uvući ekološke teme u našu jedinu podelu u Srbiji "za i protiv Vučića", a druga je kako razdvojiti šta su suštinske ekološke teme, a šta je pomodno. 

- Ono što je interesantno, to je taj famozni "Ekološki ustanak" iz aprila 2021. godine, koji je pokazao da ekološke teme imaju prijem u Srbiji i na to ne može da pokaže ignorantski stav ni vlast ni opozicija. S time što bih ukazao na jedan problem, a to je da ono što je u svetu ili u Evropi bitno, ne može se automatski preslikati na nas - zaključuje Panović. 

Prezentaciju osnovnih nalaza istraživanja možete preuzeti ovde (.pdf)