Iako se čini da postoji polazna linija podrške za pristupanje EU (nikada ne pada ispod 40%, kao što je prikazano na slici 1), postoje i druge percepcije ispod ovih udarnih brojeva koje potencijalno više zabrinjavaju. Prema anketi Balkanskog barometra sprovedenoj krajem 2016. godine, većina (38%) anketiranih Srba nije verovala da će njihova zemlja uopšte pristupiti EU, sa 13% i 18% koji su smatrali da su 2030. i 2025. realni datumi za punopravni pristup. Štaviše, četvrtina (24%) ispitanih Srba za Balkanski barometar nije videla ništa dobro ili pozitivno što bi bilo rezultat članstva u EU, a 15% ga je povezalo s gubitkom suvereniteta. Oni koji su zaista smatrali da je članstvo u EU dobra stvar najviše su pridavali važnost ekonomskom prosperitetu (26%), slobodi kretanja (uglavnom se odnosi na studiranje/rad u EU, sa 23% koji su odgovorili i još 23% koji su ubeđeni da je ukidanje ograničenja putovanja najvažnije) i miru i stabilnosti (13%) (Regionalni savet za saradnju, 2017:56).  Ovi stavovi su takođe ponovljeni u istraživanju MEI iz juna 2017. godine, i sa pozitivne i sa negativne strane. Oni koji su za članstvo u EU mislili su da će doneti „veće mogućnosti za zapošljavanje” (17%) i „bolju budućnost za mlade” (16%), a 34% ispitanika smatralo je da im bi pristupanje EU lično koristilo. Međutim, izraženo je nezadovoljstvo procesom pristupanja, pošto je 25% ispitanika zapazilo da je konstantno uslovljavanje od strane EU-a prepreka pristupanju; što je još važnije, celih 28% ispitanika smatralo je da bi pristupanje EU bilo „loša stvar”, što je čak i viši broj od rezultata Balkanskog barometra osam meseci ranije (MEI, 2017). Bez obzira na stvarni nivo podrške članstvu u EU u anketama, jasno je da je trend isti, tj. da se entuzijazam za pristupanje smanjuje (kao što je prikazano na slici 1). I ovde, sveprisutnost kosovskog pitanja i dalje baca senku na odnose između EU i Srbije, jer je čak i ova blaga podrška za pridruživanje EU uslovljena činjenicom da Srbija ne mora da prizna Kosovo. Većina anketiranih građana (57% u novembru/decembru 2015, prema IRI-u i 69% u martu 2017. godine, prema BCBP-u) radije bi ostala izvan EU nego da bude primorana da prihvati nezavisnost Kosova. Uz ustav Srbije koji posebno zabranjuje priznanje Kosova – pa čak i mnogi srpski političari koji su za EU nisu spremni da promene ovaj kodicil – verovatno će Kosovo nastaviti da snažno utiče na percepcije o EU, što je zapažanje koje je potvrdila većina naših ispitanika.