Kako postojeće stanje u Srbiji vide pristalice dve najopozitnije političke grupacije

Kako postojeće stanje u Srbiji vide pristalice dve najopozitnije političke grupacije: pristalice partija na vlasti i pristalice opozicionih bojkot partija 

Kako postojeće stanje u Srbiji vide pristalice dve najopozitnije političke grupacije

Kako postojeće stanje u Srbiji vide pristalice dve najopozitnije političke grupacije

Kako postojeće stanje u Srbiji vide pristalice dve najopozitnije političke grupacije: pristalice partija na vlasti i pristalice opozicionih bojkot partija 

autor teksta
Srećko Mihailović | Demostat | Beograd 14. Aug 2021 | Istraživanja

Testiranje tema političkog i društvenog rascepa – percepcija stvarnog stanja

- Kako postojeće stanje u Srbiji vide pristalice dve najopozitnije političke grupacije: pristalice partija na vlasti i pristalice opozicionih bojkot partija -

Arbitrarno smo selektirali šest tema (potencijalnih) političkih i društvenih rascepa i testirali ih pomoću ocena od strane pristalica dve najopozitnije političke grupacije tj. izbornih pristalica partija na vlasti i izbornih pristalica bojkot partija (medijalne partije „čekaju priliku da se „pokažu“ na nekom većem uzorku građana). Znači, kako je sada i kako bi valjalo da bude?

Izborne pristalice partija na vlasti veoma često, tročetvrtinski (troje od četvoro ispitanika),  prihvataju sledećih šest ocena:

- sadašnja vlast u Srbiji bi prihvatila poziv da uđe u EU ukoliko bi za to dobila poziv - 79%;

- sa promenom partija na vlasti događaju se promene – 79%;

- sadašnja vlast će istrajati u odbijanju nezavisnosti Kosova – 76%;

 - u Srbiji se danas pretežno brine za ekonomsku korist bez obzira na ekološku štetu – 75%;

- mediji su kod nas otvoreni za sve – 74%;

 - u Srbiji danas postoji višepartijski sistem – 70%.

 

Izborne pristalice partija na vlasti znatno ređe (između 14 i 27%) prihvataju ocene koje su po značenju suprotne (opozitne) tročetvrtinski prihvaćenim ocenama:

- sadašnja vlast u Srbiji bi odbila poziv da uđe u EU ukoliko bi za to dobila poziv - 14%;

- sa promenom partija na vlasti uglavnom se ništa ne menja – 17%;

- sadašnja vlast će priznati nezavisnost uz određene ustupke – 19%;

- u Srbiji se danas pretežno brine za zaštitu životne sredine – 20%;

- mediji su zatvoreni za opoziciju – 24%;

- u Srbiji danas postoji jednopartijski sistem – 27%.

Izborne pristalice opozicionih bojkot partija nadpolovično (između 60 i 92%) prihvataju sledećih šest ocena:

- u Srbiji se danas pretežno brine za ekonomsku korist bez obzira na ekološku štetu – 92%;

- u Srbiji danas postoji jednopartijski sistem – 87%.

- mediji su zatvoreni za opoziciju – 83%;

- sadašnja vlast će priznati nezavisnost uz određene ustupke – 67%;

- sadašnja vlast u Srbiji bi prihvatila poziv da uđe u EU ukoliko bi za to dobila poziv - 62%;

- nije tačno da je narodu svejedno koja je partija na vlasti – 60%;

Izborne pristalice opozicionih bojkot partija prilično ređe (između 6 i 40%) prihvataju ocene koje su po značenju suprotne (opozitne) većinski prihvaćenim ocenama:

- u Srbiji se danas pretežno brine za brine za zaštitu životne sredine – 6%;

- u Srbiji danas postoji višepartijski sistem – 13%.

- mediji su otvoreni za sve – 15%;

- sadašnja vlast će istrajati u odbijanju nezavisnost Kosova – 21%;

- sadašnja vlast u Srbiji bi odbila poziv da uđe u EU ukoliko bi za to dobila poziv - 31%;

 - narodu je sve isto koja god partija da je na vlasti – 40%; 

 

Kada je reč o percepciji i ocenama stanja onakvo kakvo ono jeste, najveće razlike između pristalica partija na vlasti i partija bojkot opozicije javlja se kod tri od šest testiranih tema političkog i socijalno rascepa: kod percepcije u nas postojećeg tipa partijskog sistema, kod ocene zatvorenosti ili otvorenosti medija i kod ocene ponašanja vlasti prema pitanju nezavisnosti Kosova. Konkretno, najizrazitije su razlike (opozitnost):

 

 - kod ocene da li kod nas na delu jednopartijski ili višepartijski sistem, 70% pristalica partija na vlasti kaže da je na delu višepartijski sistem, a 87% pristalica bojkot partija kaže da je u pitanju jednopartijski sistem;

 

 - kod ocene o otvorenosti ili zatvorenosti medija: 74% pristalica partija na vlasti kaže da su mediji otvoreni za sve, a 83% pristalica bojkot partija kaže da su mediji zatvorenio za opoziciju;

 

 - kod ocene ponašanja aktualne vlasti prema istrajavanju u odbijanju nezavisnosti Kosova: 76% pristalica partija na vlasti misli da će sadašnja vlast istrajati u odbijanju nezavisnosti Kosova, dok 67% pristalica bojkot partija smaatra da će sadašnja vlast priznati nezavisnost uz određene ustupke.

 

Istosmerne ocene testirnih rascepa, koje indiciraju određenu, manju ili veću, saglasnost između pristalica partija na vlasti i pristalica opozicionih bojkot partija, nalazimo takođe kod tri testirana potencijalna rascepa: ocena relacije zaštita živote okoline vs. ekonomska korist bez obzira na ekološku štetu; uloge partija u očuvanju postojećeg ili promena na bolje; i percepcije ponašanja vlasti prema eventualnoj ponudi da Srbija uđe u Evropsku uniju. Konkretno, isti smer ocena se ispoljava u sledećim slučajevima:

- da se danas u Srbiji pretežno brine za ekonomsku korist bez obzira na ekološku štetu misli 75% pristalica partija na vlasti i 92% pristalica opozicionih bojkot partija;

- da je netačno da je narodu svejedno ko je na vlasti misli 79% pristalica partija na valsti i 60% pristalica opozicionih bojkot partija;

- da će sadašnja vlast prihvatiti poziv Srbiji da uđe u EU misli 79% pristalica partija na vlasti i 62% pristalica opozicionih bojkot partija.

Kada posmatramo unutarnju konzistentnost izbornih pristalica partija na vlasti, ona je prilično visoka i kreće se između 70 i 79%; u slučaju negacije mišljenja da je narodu svejedno ko je na vlasti i mišljenja o odnosu aktualne vlasti prema eventualnom pozivu da Srbija uđe u EU (po 79%). Unutarnja konzistentnost izbornih pristalica opozicionih bojkot partija je takođe prilično visoka i kreće se između 60 i 92%. Najveća saglasnost javlja se u slučaju mišljenja o relaciji zaštita životne sredine vs. ekonomska korist (92%) i ocene tipa partijskog sistema (87%), a najmanja u slučaju mišljenja o odgovoru postoječe vlasti na eventualni piziv Srbiji da uđe u EU (62%) i mišljenja o dometu promena u životu naroda u slučaju promene partija na vlasti (60%).

Sve u svemu, nijedna od šest testiranih tema potencijalnih političkih rascepa ne deli pristalice partija na vlasti, dok su pristalice opozicionih bojkot partija podeljene između mišljenja da je narodu sve isto koja god da je partija na vlasti (40%) i mišljenja da nije tačno da je narodu svejedno koja je partija na vlasti (60%), a donekle i u slučaju mišljenja o reagovanju sadašnje vlasti na eventualnu ponudu da Srbija uđe u Evropsku uniju (vlast bi odbila 32%, vlast bi prihvatila 68%). 

Testiranje tema političkog i društvenog rascepa – vrednosni aspekt

- Kako poželjno stanje u Srbiji vide pristalice dve najopozitnije političke grupacije: pristalice partija na vlasti i pristalice opozicionih bojkot partija -

Nakon pitanja o tome koliko su opozitni stavovi o šest tema političkog i društvenog rascepa prisutni u stvarnosti Srbije, od pristalica dve najopozitnije političke grupacije tražili smo da nam kažu koje od navedenih opozitnih opcija za šest tema potencijalnog političkog i društvenog rasepa, najviše doprinosi napretku Srbije ili: Šta je najbolje za Srbiju, jedno ili njemu suprotno rešenje (videti tabelu). 

Izborne pristalice partija na vlasti, ocenjujući šta je najbolje za Srbiju, natpolovično prihvataju sledećih šest ocena:

- valjalo bi da mediji budu otvoreni za sve – 91%;

- valjalo bi da sadašnja vlast istraje u odbijanju nezavisnosti Kosova – 76%;

- valjalo bi da se danas u Srbiji brine za  zaštitu životne sredine – 71%;

- valjalo bi da danas u Srbiji postoji višepartijski sistem – 55%.

- valjalo bi da se sa promenom partija na vlasti ništa ne menja – 55%;

- valjalo bi da sadašnja vlast u Srbiji prihvati poziv da uđe u EU ukoliko bi za to dobila poziv - 53%;

Izborne pristalice partija na vlasti znatno ređe (u velikom rasponu od 6% do 45%) prihvataju ocene koje su po značenju suprotne (opozitne) prihvaćenim ocenama od većine partijskih kolega:

- valjalo bi da su mediji zatvoreni za opoziciju – 6%;

- valjalo bi da se u Srbiji brine za brine za ekonomsku korist bez obzira na ekološku štetu – 18%;

- valjalo bi da sadašnja vlast prizna nezavisnost Kosova uz određene ustupke – 23%;

- valjalo bi da u Srbiji danas postoji jednopartijski sistem – 43%.

- valjalo bi da se sa promenom partija dogode promene – 44%;

- valjalo bi da sadašnja vlast u Srbiji odbije eventualni poziv da uđe u EU - 45%;

Izborne pristalice opozicionih bojkot partija, ocenjujući šta je najbolje za Srbiju, natpolovično prihvataju sledećih šest ocena:

- valjalo bi da se sa promenom partija na vlasti dogode promene – 99%;

- valjalo bi da mediji budu otvoreni za sve – 97%;

- valjalo bi da danas u Srbiji postoji višepartijski sistem – 91%;

- valjalo bi da se danas u Srbiji brine za  zaštitu životne sredine – 71%;

- valjalo bi da sadašnja vlast prihvati poziv da uđe u EU ukoliko bi za to dobila poziv - 68%;

- valjalo bi da sadašnja vlast istraje u odbijanju nezavisnosti Kosova – 52%;

Izborne pristalice opozicionih bojkot partija, znatno ređe (u velikom rasponu od 1% do 41%) prihvataju ocene koje su po značenju suprotne (opozitne) prihvaćenim ocenama od većine partijskih kolega:

- valjalo bi da se sa promenom partija na vlasti ništa ne menja – 1%;

- valjalo bi da su mediji zatvoreni za opoziciju – 2%;

- valjalo bi da u Srbiji danas postoji jednopartijski sistem – 7%.

- valjalo bi da se u Srbiji brine za brine za ekonomsku korist bez obzira na ekološku štetu – 21%;

- valjalo bi da sadašnja vlast u Srbiji odbije eventualni poziv da uđe u EU - 32%;

- valjalo bi da sadašnja vlast prizna nezavisnost Kosova uz određene ustupke – 41%;

Kada je reč o vrednovanju opcija za rešenje problema vezanih za potencijalne poliitčke i društvene rascepe, najveće razlike između pristalica partija na vlasti i partija bojkot opozicije javlja se kod jedne od šest testiranih tema političkog i socijalnog rascepa: kod vrednovanja potrebe za promenama kada se menjaju partije na vlast:

- kod ocene potrene za društvnim promenama pri promeni partija na vlasti: 44% pristalica partija na vlasti bi da se sa promenom partija dogode i društvene promene, a to isto ali u duplo većoj meri žele  izborne pristalice bojkot partija – 99%.

Istosmerne ocene testirnih rascepa, koje indiciraju određenu, manju ili veću, saglasnost između pristalica partija na vlasti i pristalica opozicionih bojkot partija, nalazimo kod pet od šest testiranih tema potencijalnog rascepa. Pri tom, u slučaju dve teme razlike su male – (zaštita životne sredine, nema razlike; otvorenost – zatvorenost medija, razlika je u šest postotaka), a u slučaju dve teme razlike su izrazite:

- tip partijskog sistema: da je poželjnji i potrebniji višepartijski sistem misli 55% pristalica partija na vlasti i 91% pristalica opozicionih bojkot partija;

- da je za Srbiju dobro da postojeća vlast istraje u odbijanju nezavisnosti Kosova misli 76% pristalica partija na vlasti i 52% pristalica opozicionih bojkot partija.

Kada posmatramo unutarnju konzistentnost izbornih pristalica partija na vlasti a na osnovu vrednosnog stava prema rešenjima za šest problema vezanih za potencijalne rascepe političkog i društvenog karaktera, ona je delom visoka i kreće se između 71 i 91% (briga o zaštiti životne sredine, odbijanje priznanja Kosova i otvorenost medija za sve), a delom prilično niska i kreće se između 53 i 55% (prihvatanje ulaska Srbije u EU u slulaju ponude, preferencija višepartijskog sistema i želje da se sa promenom partija na vlasti uglavnom ništa ne menja).

Unutarnja konzistentnost izbornih pristalica opozicionih bojkot partija je prilično visoka i kreće se preko 90% u slučaju poželjnog rešenja za tri teme rascepa; dve su osrednje (68% i 71%), dok je jedna veoma niska (faktički gotovo da su mišljenja o ne/priznavanju nezavisnosti Kosova gotovo napola podeljena).

Sve u svemu, postoje jasne razlike u percepciji i oceni tema rascepa i kog jedne i kod druge partijske grupacije, postoje i iznenađujuće sličnosti (ekološka pitanja). Postoje i jasne razlike u vrednosnom tretmanu rešenja za šest tema potencijalnog rascepa, ali se ne isključuju i neke sličnosti. Konzistentnost vrednosnog karaktera je između visoke i relativno visoke, s tim što je nešto izraženija kod pojedinih tema kod pristalica opozicionih bojkot partija).

Ovakvi nalazi su argument za izdvajanje dve opozitne partijske grupacije (vlast i opozicija koja je bojkotovala prethodne izbore), kao i hipotezu da ostale partije imaju medijalni status, tj. da se nalaze između vlasti i realne opozicije. S tim što su partije koje su izašle na prošle parlamentarne izbore nešto bliže partijama na vlasti, dok je no name opozicija bliža bojkot partijama. 

Prezentaciju osnovnih nalaza istraživanja možete preuzeti ovde (.pdf)

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Istraživanja
Kako postojeće stanje u Srbiji vide pristalice dve najopozitnije političke grupacije
Kako postojeće stanje u Srbiji vide pristalice dve najopozitnije političke grupacije

Testiranje tema političkog i društvenog rascepa – percepcija stvar...

"Letnji rejtinzi političkih partija u Srbiji, poverenje građana u institucije, odnos prema Kosovu i EU"
"Letnji rejtinzi političkih partija u Srbiji, poverenje građana u institucije, odnos prema Kosovu i EU"

Testiranje tema političkog i društvenog rascepa – percepcija stvar...

Ekološka pitanja u Srbiji dobila svoj politički značaj
Ekološka pitanja u Srbiji dobila svoj politički značaj

Istraživanje javnog mnjenja Demostata pokazalo je da je na pitanje da li kompan...

Šta građani Srbije misle o otvaranju rudnika litijuma u okolini Loznice
Šta građani Srbije misle o otvaranju rudnika litijuma u okolini Loznice

Homo sapiens može da opstane samo u suživotu sa prirodom. Priroda je životna ...

44 odsto ispitanika ne poštuje preporuke za zaštitu od virusa
44 odsto ispitanika ne poštuje preporuke za zaštitu od virusa

Na naučnom skupu Emirijska istraživanja u psihologiji, koji je održan sredino...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti