Osnovni nalazi istraživanja 

1. Mali broj građana zna šta je to održivi razvoj

Građani Srbije su na pitanje Kad se kaže održivi razvoj, na šta prvo pomislite ili možda ne znate šta je to, dali sledeće odgovore: 57% ne zna šta je to, dok je 43% navelo neki odgovor. Približno petina svih ispitanika dalo je manje ili više tačan odgovor.

2. Među onima koji su rekli da znaju šta je održivi razvoj polovina odgovora je netačna

Iako je nešto više od dve petine ispitanika reklo da zna šta je održivi razvoj, videli smo da je barem približmo tačne odgovore dala polovina ispitanika, dok je druga polovina pogrešno odgovorila. Tačni i relativno tačni odgovori ukazuju na dominaciju fragmentarnog uvida u celinu održivog razvoja. Zaključujemo da tek jedna petina od svih ispitanika holistički i tačno percipira pojam održivog razvoja. 

3.  Prepoznavanje pojma održivi razvoj u velikoj meri zavisi od obrazovanja

Obrazovniji građani češće od ostalih prepoznaju pojam održivog razvoja. Gotovo tri puta je više takvih među visokoobrazovanima nego među ispitanicima sa osnovnom školom ili manje. Iznenađujuće je, ipak, da gotovo dve petine visokoobazovanih nisu u stanju da prepoznaju pojam održivog razvoja (razlikujemo prepoznavanje od poznavanja – kao razlika između onih koji isle da znaju i onih koji znaju).

4. Od 10 ispitanika osmoro ne zna šta je to OR, približno jedan prepoznaje neke elemente OR, a takođe jedan poznaje celinu pojma održivi razvoj

Ukoliko saberemo broj ispitanika koji ne znaju šta je održivi razvoj (57% od ukupnog uzorka) i one koji su dali pogrešne, uopštene i odgovore koji se ne mogu ni na koji način povezati sa suštinom održivog razvoja (oko 21% ukupnog uzorka) – moglo bi se zaključiti da je nepoznavanje održivog razvoja karakteristično za 78% ispitanika. Od 22% ispitanika koji su dali odgovore koji se mogu povezati sa održivim razvojem, 13% prepoznaje pojedine elemente održivog razvoja, a svega 9% prepoznaje celinu pojma održivi razvoj.  

5. Svaki peti visokoobrazovani ispitanik poznaje celinu pojma održivi razvoj, a u proseku taj pojam tako razume svaki jedanaesti ispitanik

Najveće razlike između različitih društvenih grupa u smislu tačnog prepoznavanja celine pojma održivi razvoj su ponovo po osnovu obrazovanja, a tek nešto malo po osnovu radnog statusa, regionalne pripadnosti, životne dobi i mesta stanovanja.

6. Zabluda ili istina: Srbija je bogata vodom

Na pitanje „Kako u Srbiji treba rešiti problem vode?“ ispitanicima su ponuđena četiri rešenja: čuvati ono što imamo, ulagati sredstva za nove vodozahvate, podići cenu vode i besplatna voda. – Poenta je bila u obrazloženju prvog ponuđenog odgovora: Čuvati ono što imamo jer je „Srbija bogata vodom“. Srbija pak nije bogata vodom, a pogotovu nije prebogata.

7. Zabluda ili istina: Klimatske promene su stvar prirode ili ljudske zloupotrebe prirode

Generalno gledano, klimatske promene rezultat su kombinacije delovanja prirode i ljudskih aktivnosti. O tome svedoči američka studija u kojoj se kaže: „Stvarno stanje klime zavisi i od prirodnih promena i od promena koju izazivaju ljudi. Na dekadnom nivou ova dva faktora su podjednakog intenziteta“. Upravo tako misli i polovina naših ispitanika – 49% kaže da su klimatske promene rezultat delovanja dva faktora: delovanja prirode i delovanja ljudi koji tu prirodu zloupotrebljavaju. Tek nešto manje ispitanika (44%) za promenu klime optužuje one koji zloupotrebljavaju prirodu. 

8. Pravda ili nepravda: Troškove posledica zagađenja treba da snose zagađivači ili svi građani

Jedan od nekoliko osnovnih principa održivosti odnosi se na to da zagađivači snose troškove loših posledica zagađenja: „Zagađivač/korisnik plaća“, a to se svodi na uključenje troškova vezanih za životnu sredinu u cenu proizvoda. Princip je princip, a praksa je praksa. Građani, pak, u ovom slučaju podržavaju princip, tj. većina građana smatra da zagađivači treba da snose troškove posledica proizvodnje zagađenja. 

9. Najmanje osam od deset ispitanika se protivi otvaranju fabrike ako ona zagađuje prirodu 

Pozitivan odnos prema ekološkim pitanjima smo testirali preko reakcije ispitanika na dilemu: ekologija ili zaposlenost. Test-pitanje je glasilo: Da li se slažete ili ne slažete sa mišljenjem da neku fabriku treba otvoriti da bi se ljudi zaposlili čak i kada ta fabrika zagađuje okolinu i šteti i prirodi i ljudima?- Čak 84% ispitanika ustvrdilo je da se ne slaže sa otvaranjem fabrike koja donosi zagađenje okoline i šteti ljudima, iako bi se na taj način zaposlio jedan broj nezaposlenih ljudi.

10. Program zaštite od diskriminacije se i poznaje i nepoznaje

Odgovori ispitanika na pitanje o poznavanju programa zaštite od diskriminacije, pokazuju nomalnu raspodelu. Gotovo polovina ispitanika kaže da donekle poznaje, četvrtina kaže da dovoljno poznaje a tek nešto više izjavljuje da ne poznaje programe. – Verovatno ispitanici precenjuju svoje poznavanje programa zaštite od diskrimnacije. Oni svoje poznavanje diskriminacije uopšte i svoje iskustvo sa diskriminacijom ekspandiraju na poznavanje programa, iako taj program kao celovito i sistematsko društveno i institucionalno suprotstavljanje diskriminaciji gotovo i ne postoji osim u jednoj pravno-deskriptivnoj formi. 

11. Dominira sklonost ka uključenju u aktivnosti protiv diskriminacije

U našem istraživanju smo evidentirali sklonost velikog broja građana za uključenje u aktivnosti protiv diskriminacije. Gotovo dve trećine građana (63%) izjavljuje da bi se uključilo u aktivnosti protiv diskriminacije, dok je jedna trećina rezervisana prema tom aktivitetu.

12. Od 100 ispitanika 99 misli da svako može da pomogne održivom razvoju a samo jedan se s tim ne slaže

U specijalnom Evrobarometru broj 468 nalazimo odgovore ispitanika iz 28 zemalja EU o tome da li oni mogu imati neku ulogu u zaštiti okoline. Potpuno ili pretežno slaganje sa tvrdnjom karakteriše 87% ispitanika, a pretežno ili potpuno se ne slaže 11% ispitanika. – Mi smo u našem istraživanju pitanje o potencijalnom aktivizmu nešto drukčije formulisali: Da li se slažete ili ne slažete sa mišljenjem da svako od nas može da pomogne održivom razvoju, da na primer štedi struju, ne baca hranu, ne zagađuje okolinu? Evidentirali smo apsolutnu podršku doprinosu građana održivom razvoju.