Prezentacija istraživanja: Predizborno mnenje građana Srbije - novembar 2021.

Metodska napomena: Pitanje o izbornim orijentacijama ispitanika bilo je otvoreno, bez ponuđenih odgovora. Istraživač je naknadno odgovore ispitanika o izabranim partijama svrstao u verovatne koalicije. Dakle, grupisanje u koalicije je odgovornost autora, a ne ispitanika. To praktično znači da ispitanici nisu birali koalicije koje se ovde koriste, već je njihove odgovore u koalicije svrstao autor ove prezentacije.

Prezentacija istraživanja: Predizborno mnenje građana Srbije - novembar 2021.

Prezentacija istraživanja: Predizborno mnenje građana Srbije - novembar 2021.

Metodska napomena: Pitanje o izbornim orijentacijama ispitanika bilo je otvoreno, bez ponuđenih odgovora. Istraživač je naknadno odgovore ispitanika o izabranim partijama svrstao u verovatne koalicije. Dakle, grupisanje u koalicije je odgovornost autora, a ne ispitanika. To praktično znači da ispitanici nisu birali koalicije koje se ovde koriste, već je njihove odgovore u koalicije svrstao autor ove prezentacije.

autor teksta
Demostat | Beograd 25. Dec 2021 | Istraživanja

Kako bi građani glasali da je sledeće nedelje 3. april 2022.

Da li je građanima važno ko je na vlasti u Srbiji? Najčešće se tvrdi kako je za građane zaista važno ko je na vlasti i kakva je vlast; drugi tvrde kako je značajno da građani misle kako je za njih važno ko je na vlasti? Činjenica je pak da zaista postoji jedan broj građana koje ne dotiče nijedna vlast, koji su zakovani za dno društvene lestvice i njihov položaj ostaje nepromenjen ma ko da bude na vlasti.

* približno petina građana kaže kako im nije važno ko je na vlasti. Za njih možemo reći da su najverovatnije „večiti apstinenti“; 

* oko četvrtine građana smatra da je za njih delom važno a delom nevažmo ko je na vlasti. Oni se češće priklanjaju apstinentima nego izbornim participantima.

* Između polovine i tri petine građana smatra da je za njih važno ko je na vlasti. Oni najčešće izlaze na izbore i glasaju.

Beogradski uzorak - izbori za Skupštinu Beograda: u strukturi izborno opredeljenih ispitanika (znači, bez apstinenata i sl.), razlikujemo tri grupe građana:

* prvu i najbrojniju grupu čine pristalice vladajućih stranaka – ima ih 46% od ukupnog broja ispitanika koji su najavili izlazak na izbore i pri tom znaju za koga će glasati;

* drugu grupu čine pristalice opozicijskih stranaka koje najverovatnije prolaze cenzus – ima ih 44% od svih ispitanika koji sada znaju kome će dati glas u aprilu 2021; 

* treću grupu čini 10% „bačenih glasova“ -  to su pristalice „ostale opozicije“ koje u ovom trenutku ne prelaze cenzus i čiji će glasove pripasti drugim partijama. 

Virtuelni odnos glasova partija opozicije i partija vlasti, na izborima odbornika za Skupštinu Beograda, u novembru 2021. godine, iznosi 54% prema 46% u korist partija opozicije.

Beogradski uzorak - izbori za Skupštinu Beograda: u strukturi svih ispitanika (uključiv i apstinente i sve one čiji se glas ne broji), možemo razlikovati četiri grupe građana:

* prvu i najbrojniju grupu čine pristalice vladajućih stranaka – ima ih 31% od ukupnog broja ispitanika koji su najavili izlazak na izbore i pri tom znaju za koga će glasati;

* drugu grupu čine pristalice opozicijskih stranaka koje najverovatnije prolaze cenzus – ima ih 30% od svih ispitanika koji sada znaju kome će dati glas u aprilu 2021; 

* treću grupu čini 6% „bačenih glasova“ -  to su pristalice „ostale opozicije“ koje u ne prelaze cenzus; glasovi će biti bačeni ako se ne ujedine ili prisajedine;

* četvrtu grupu čine apstinenti, izborno neodlučni, oni koji nemaju nikakvo mišljenje o izborima – u ovoj grupi nalazimo 33% građana. 

Uzimajući u obzir sve ispitanika iz uzorka za Beograd, partije opozicije imaju 36% pristalica, partije vlasti 31%, dok apstinenata i neizjašnjenih ima 33%. 

Uzorak Srbije – Parlamentarni izbori: u strukturi izborno opredeljenih ispitanika (bez apstinenata i sl), razlikujemo tri grupe građana:

* prvu grupu čine pristalice vladajućih stranaka – ova grupa učestvuje sa 55% u  ukupnom broju izborno opredeljenih ispitanika;     

* drugu grupu čine pristalice opozicijskih stranaka koje najverovatnije prolaze cenzus - ova grupa učestvuje sa 37% u ukupnom broju izborno opredeljenih ispitanika; 

* treću grupu čine 8% pristalica partija opozicije koje ne prelaze cenzus, a njihove glasove će dobiti druge partije, ukoliko se partije malobrojnih glasova ne ujedine; 

Virtuelni odnos glasova partija vlasti i partija opozicije, za parlamentarne izbore, u novembru 2021. godine, iznosi 55% prema 45% u korist partija vlasti.

Uzorak regiona Beograd i uzorak Srbije – Parlamentarni izbori: u strukturi svih ispitanika (uključiv i apstinente i sve one čiji se glas ne broji), razlikujemo četiri grupe:

* prvu grupu čine pristalice vladajućih stranaka i ona učestvuje sa 36% u ukupnom broju svih ispitanika; 

* drugu grupu čine pristalice opozicijskih stranaka koje najverovatnije prolaze cenzus i oni učestvuju sa 24% u ukupnom broju izborno opredeljenih ispitanika; 

* treću grupu čini 6% pristalica partija sa manje od 3% glasova – to su „bačeni glasovi“ ukoliko se ove partije ne ujedine ili prisajedine nekim koalicijama; 

* četvrtu grupu u svom sastavu ima apstinente, izborno neodlučne, one bez mišljenje o izborima; oni čine 34% od svih izborno opredeljenih ispitanika;

2. Mnjenje građana o predizbornim radnjama

Polovina Beograđana i tri petine građana Srbije smatraju da je efikasnije da opozicija ide u jednoj koloni, dok približno petina ispitanika i u jednom i u drugom uzorku podržava izlazak u više kolona (ostali su neodlučni). Većina građana je za jednu kolonu u kojoj bi bila sva opozicija. Podaci o izlaznosti i o izbornim opredeljenjima, u ovom trenutku, pokazuju da takav  put vodi ka verovatnom dobijanju izbora u Beogradu i, možda, ka neizvesnom ishodu  Parlamentarnih izbora. No da podsetim na jedan podatak iz letošnjeg istraživanja Demostata: blaga natpolovična većina Beograđana podržala je mišljenje da je važan dogovor opozicije a ne broj kolona!

Unutar opozicije do sada su oformljena dva otvorena predizborna saveza. Prvo je nastala Zeleno leva koalicija u kojoj su Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute, Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića i druga ekološka udruženja. Ovih dana objavljena je i druga otvorena koalicija koju čine SSP, DS, NS, PSG i druge partije i udruženja.

Generalna preporuka svih ispitanika (oba uzorka) daje prednost koalicionom izlasku na izbore, a nešto malo manje samostalnom izlasku. U stvari, kad je reč o izborima za Skupštinu Beograda podjednak broj ispitanika se opredeljuje i za jedno i za drugo, dok se za parlamentarne i predsedničke daje blaga prednost koalicionom izlasku.

Istraživanje na oba uzorka pokazalo je da su na pitanje koalicija nešto osetljivije pristalice Zeleno-leve koalicije, pa ćemo tome obratiti nešto više pažnje.

Pristalice Zeleno-leve koalicije smatraju da na izbore odbornika za Skupštinu Beograda, pre treba da izađu samostalno (56%) nego u nekoj koaliciji (35%), ta proporcija za Parlamentarne izbore iznosi 65% prema 34%, a za predsedničke izbore 61% prema 35%.

Pristalice političkog saveza u kojem su SSP, DS, NS i drugi, podeljene su oko „saveta“ za izlazak ZLK na beogradske izbore, 44% prema 44%, a u slučaju Parlamentarnih izbora prednost daju koalicijama a ne samostalnom izlasku (61% prema 32%, isto i u slučaju predsedničkih izbora 63% prema 35%).

Ako odbijanje da se glasa za koalicija u kojoj je neka partija sa čijim programom se ispitanik ideološki ne slaže, uslovno shvatimo kao ideološku zagriženost, onda možemo da tvrdimo da je tri petine građana Srbije i dve trećine Beograđana ideološki zagriženo a to baš i nije podatak u koji bez dubljih istraživanja možemo da verujemo. Ipak, u pitanju je značajna indicija po kojoj su 77% pristalica vladajućih partija ideološki zagrižene (!!!), a takvi su i 59% apstinenata i neodlučnih, 52% pristalica partija koje u ovom trenutku ne prelaze cenzus, 42% pristalica ZLK i 32% pristalica političkog saveza SSP, DS, NS…

Ma koliko ove indicije bile nesigurne, one dovode u pitanje spremnost da se glasa za koalicije koje nisu ideološki homogene, ali i upućuju na minimalni koalicioni dogovor koji ne uključuju političke aktivnosti koje su ideološki „zagađene“.

Podjednak broj građana Srbije misli da je bolje da predsednički kandidat bude politička ličnost (38%), odnosno da bude nestranačka ličnost (36%), a tu je i jedna četvrtina onih kojima je to manje-više svejedno. 

Predizborno mnenje je po ovom pitanju stranački podeljeno.

Na jednoj strani su pristalice partija na vlasti – oni podržavaju kandidovanje političke ličnosti (64%) dok se za nestranačkog kandidata izjašnjava 13%.

Na drugoj strani su pristalice opozicionih partija: za nestranačku ličnost je 78% pristalica Zeleno-leve koalicije, 77% pristalica političkog saveza SNS, DS, NS… 51% pristalica ostalih opozicionih partija. Čak je i među apstinentima nešto više onih koji su za nestranačku ličnost (35%) nego za političku - 23% (dve petine apstinenata – 42% kaže da im je svejedno).

3. Ekološka pitanja su sve češće u centru političke pažnje

Građani Srbije imaju predstavu o velikoj opasnosti od zagađenja životne sredine i prirode uopšte, kao i opasnosti koje nose klimatske promene.

O velikoj opasnosti govori 69% Beograđana i 63% građana Srbije; osrednju opasnost vidi 27% Beograđana i 31% građana Srbije, dok opasnost negira ili minimalizuje samo 4% Beograđana i 6% građana Srbije.

Ekološka pitanja postaju važno političko pitanje iako malo više od četvtine ispitanika misli da to nisu politička pitanja.

Odgovori na pitanje „Šta mislite o protestima protiv izgradnje malih hidroelektrana, protiv otvaranja rudnika litijuma i uopšte protiv zagađenja životne sredine?“: 

Treba obratiti punu pažnju na politički potencijal podrške ekološkim protestima, jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, ni malo nije zanemarljiva. – Verovatno serija građanskih protesta koji se dešavaju ovih dana, menjaju i opšti odnos građana prema protestima.

Odnos prema protestima snažno diferencira odnos prema političkim partijama. Proteste podržava dve trećine pristalica relevantnih opozicionih partija, ali i 14% pristalica vladajućih partija.

4. Kako građani vide svoj život i svoju vlast

Probleme znatno češće imaju pristalice opozicionih partija, nego oni koji pristaju uz vladajuće partije. Ili je možda tačnije da je smer obratan, tj. da za opozicione partije češće glasaju oni koji imaju probleme, a oni koji nemaju problema glasaju za partije vlasti. U svakom slučaju oko četiri petine pristalica relevantnih opozicionih partija tvrde da imaju značajne problem e u svom životu i životu svoje porodice.

Podrazumeva se da je postojanje problema vezano za društveni status ispitanika, odnosno za njihov klasni položaj. Na primer, 75% prekarnih radnika i 70% nezaposlenih radnika navodi postojanje važnih problema u svom životu.

Dominantno raspoloženje građana Srbije je nada da će biti bolje – boljitku se nada 45% građana Srbije i 42% Beograđana. Drugo mesto dele strah i nesigurnost, petina ispitanika u oba uzorka je zabrinuta i zastrašena, a druga petina je nesigurna. Trijada nada, strah, nesigurnost – obuzima četiri petine građana Srbije. Od desetoro građana, četvoro se nada boljitku, dvoje je zastrašeno od svega i svačega, a takođe dvoje je nesigurno u svemu i svačemu!

Pristalice partija na vlasti češće su obeležene nadom da će biti bolje, a pristalice opozicionih partija, strahom i nesigurnošću.

Ako raspoloženja podelimo na dobra i loša, pnda nalazimo malu prevagu dobrih raspoloženja nad onim lošim; tako je među ispitanicima iz beogradskog, a i među onima iz srpskog uzorka.

Kako su među građanima raspoređeni životni problemi, nada, strah i nesigurnost, tako je raspoređeno i zadovoljstvo sa onim šta i kako radi vlast.

Kako su raspodeljeni životni problemi, nada, strah, nesigurnost i zadovoljstvo vlašću, tako je uglavnom raspodeljena i izborna naklonost.

Među građanima koji nemaju životnih problema, koji se nadaju boljitku, koji nisu zastrašeni i nisu nesigurni, a zadovoljni su vlašću – znatno češće nalazimo pristalice partija na vlasti. Među onima koji imaju životne probleme, koji se manje nadaju boljitku, koji su zastrašeni i nesigurni, a nezadovoljni su vlašću – znatno češće nalazimo izborne pristalice opozicionih partija.

Da ne bude nesporazuma, reč je o trendu a ne o zakonitosti ili čvrstom pravilu.

Sa promenom korelata ovog trenda – percepcija životnih problema, dominantna raspoloženja i osećanja zadovoljstva ili nezadovoljstva vlašću, menjaju se i sami trendovi. – No, do izbora ima još prilično vremena, pa tako i za ispoljavanje maničnog ne/zadovoljstva radom i učincima aktualne vlasti.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Istraživanja
Prezentacija istraživanja: Predizborno mnenje građana Srbije - novembar 2021.
Prezentacija istraživanja: Predizborno mnenje građana Srbije - novembar 2021.

Kako bi građani glasali da je sledeće nedelje 3. april 2022. Da li je građ...

Ogromna većina ispitanika dala prednost ekologiji
Ogromna većina ispitanika dala prednost ekologiji

Nepuna trećina ispitanih Beograđana je da je njihovo najčešće raspolo...

Opozicione pristalice nisu uverene da stranke koje podržavaju mogu da kontrolišu izbore
Opozicione pristalice nisu uverene da stranke koje podržavaju mogu da kontrolišu izbore

Bitno je u ovom nalazu što su same izborne pristalice opozicionih stranak...

Više od polovine Beograđana smatra da je dogovor opozicije važniji od broja kolona
Više od polovine Beograđana smatra da je dogovor opozicije važniji od broja kolona

Zanimljivi su nalazi koji pokazuju kako ima pristalica jedne opcije koji smatraj...

Beograđani smatraju da su šanse opozicije u udruživanju
Beograđani smatraju da su šanse opozicije u udruživanju

Po mišljenju natpolovičnog broja ispitanika, putovođe iz ovakve Srbije ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti