Beograd - Demokratski savez Kosova (LDK), koji predvodi bivši kosovski premijer Isa Mustafa, favorit je za pobedu na predstojećim parlamentarnim izborima, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je objavila najveća novinska agencija  u Albaniji SYRI.net. Prema podacima od 26. septembra 2019, drugog dana predizborne kampanje, LDK podržava 29 odsto birača, što je “skok” od tri  odsto u odnosu na rezultat ostvaren na izborima održanim pre dve godine.

Isa Mustafa/Foto: European Peoples Party [CC BY 2.0], via Wikimedia Commons

Drugoplasirani po anketama je pokret Samoopredeljenje (LVV), čiji lider je Aljbin Kurti, sa podrškom od 24 odsto, što predstavlja “ blagi pad” -  od tri odsto u poređenju sa 2017. godinom. Na trećem mestu po popularnosti nalazi se Demokratska partija Kosova (PDK), čiji lider je Kadri Veselji, sa 21 odsto podrške, što je znatno niži rejting u odnosu na prethodni “izborni ciklus”, kada je za PDK glasalo čak  34 odsto birača.

Četvrtu poziciju “na tabeli” partija i koalicija kosovskih Albanaca, sa rejtingom od 13 odsto, zauzima koalicija Alijanse za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratske partije Kosova (PSD), koju predvode bivši premijer Ramuš Haradinaj i aktuelni gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti.

Najzad, najlošije se  “kotira” koalicija Socijaldemokratske inicijative (NISMA), Alijanse novo Kosovo (AKR) i Partije pravde (PDRE), čiji lider je bivši zamenik kosovskog premijera Fatmir Ljimaj. Za navedeni savez glasalo bi samo sedam odsto anketiranih. Poznavaoci kosovskih (ne)prilika ne isključuju mogućnost da nakon izbora “snage udruže” Mustafina i Kurtijeva stranka.

U tom kontekstu, tvrdi se da bi premijerka mogla da postane Vjosa Osmani, predstavnica LDK-a, koja je nedavno izjavila: “Zajedno sa građanima Kosova vratimo Kosovo na pravi put. Izvucimo Kosovo iz provalije u koju su je odveli neodgovorni i korumpirani ljudi”.  Ona je na prethodnim izborima bila kandidatkinja koja je dobila najveći broj glasova na Kosovu i poseduje doktorat Pravnog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu.

Aljbin Kurti/Foto: BETA

U navedenoj“ podeli karata” funkcija kosovskog predsednika pripala bi Kurtiju, budući da se predsednik bira u parlamentu, a ne na direktnim izborima, što znači da bi aktuelni predsednik Hašim Tači “ispao iz igre”. Aljbin Kurti je, podsetimo, poručio nedavno: “Kada budemo u vladi, mi ćemo uspostaviti puni reciprocitet u politici, privredi i trgovini prema Srbiji - tek nakon uspostavljanja punog reciprociteta ukinućemo takse od sto odsto”. Šta “puni reciprocitet” konkretno podrazumeva nije poznato - Kurti to ne želi da otkrije za beogradske medije. 

Kadri Veselji, po mnogima “gospodar Kosova iz senke”, tvrdi da će za njegovu partiju glasati “svako ko je za evroatlansko Kosovo, za tržišnu ekonomiju, za jako Kosovo, u savezništvu sa SAD”. Prema njegovom mišljenju, “kada je Kosovo jako, onda je Srbija slaba”.

Ramuš Haradinaj je na početku kampanje  napomenuo da ne odustaje od takse od sto odsto na srpsku robu i da “nema podele Kosova, nema Dodik republike, sa taksama od sto odsto do priznanja”. On je takođe naveo da je Beograd “tokom pregovora tražio 950 kilometara kvadratnih teritorije Kosova”. 

^{Ramuš Haradinaj/Foto: BETA}

Fatmir Ljimaj je konstatovao da će dijalog sa Srbijom biti najveći problem buduće vlade, uz napomenu da se “ni o čemu ne može razgovarati bez priznanja kosovske nezavisnosti”. 

Zanimljivo je da su od četvoro kandidata za premijera trojica  bivši komandanti rasformirane  Oslobodilačke vojske Kosova - Veselji, Haradinaj i Ljimaj. Upravo zbog poziva da svedoči pred Specijalnim sudom za ratne zločine OVK Haradinaj je letos podneo ostavku na premijersku funkciju. Procenjuje se da  mu je odluka o povlačenju “s kormila vlade” donela izvesne političke poene među kosovskim Albancima.