Za razumevanje čina dolaska na biračko mesto i zaokruživanja jednog od jedanaest imena predsedničkih kandidata, potrebno je znatno više od od desetina pitanja postavljenih nekom uzorku građana mesec-dva uoči izbora. U nas je izborna participacija redukovana na puki dolazak na biračko mesto, a izborna orijentacija na puko zaokruživanje jednog od ponuđenih imena. Ustvari to pornografsko uprošćavanje fenomena izbora odgovara tabloidizaciji politike čiji smo svedoci u ovim godinama.

Istraaživačko-izdavački centar Demostat, u seriji istraživanja u poslednjih 7-8 meseci, nastjao je da izbore i izborne orijentacije posmatra u jednom širem kontekstu. Jednostavno rečeno, nema razumevanja izbornih odluka bez razumevanja društvene situacije koja determiniše te odluke. Izborna odluka je retko plod neke slučajnosti, pa ni onda kada nije racionalna, a kamoli kada se zasniva na nekim ozbiljnim analizama i procenama. Polovina građana koja zna da objasni kako je došla do izborne odluke, tu odluku vezuje za analizu rada predsedničkog kandidata. Druga polovina građana svoju izbornu odluku vezuje za poverenje koje ima ili nema prema predsedničkim kandidatima, uključiv tu i jednu emocionalnu dimenziju kao što je to što im se neki kandidat dopada a drugi ne. Pojedonstavljeno, na polovinu izbornih odluka pretežno utiču neki racionalni argumenti, a u slučaju druge polovine reč je o emocionalnom odnosu prema izabranom kandidatu. I racionalni argumneti i emocionalna privlačnost kandidata temelje se na brojnim činiocima koje imaju društveni karakter. Takvi činioci su politička kultura, vrednosni sistemi, percepcija karaktera političkog sistema, karakter predizborne kampanje… IIC Demostat se bavio i bavi se upravo analizom društvenog okruženja u kojem se dešavaju izbori i u kojim svaki od nas pojedinačno donosi odredjene izborne odluke.

U ovom kontekstu ovde ćemo prvo naglasiti bitne karakteristike društvenog okruženja u kojem se dešavaju izbori. To smo i do sada činili i to ćemo činiti i ubuduće – svaki put kada izlazimo u javnost sa rezultatima naših predizbornih i postizbornih istraživanja. Naravno da se neke bitne promene tog okruženja ne dešavaju u kratkim vremenskim isečcima, te stoga i ponavljaamo ono što smo i ranije naglašavali. Dakle, reč je o tri grupe važnih karakteristika društvenog okruženja u kojem se dešavaju izbori.

I

Temeljne determinante društvenog okvira u kojem se održavaju drugoaprilski izbori

1) Živimo u partijskoj državi, u sistemu izrazite nadmoći jedne široko podržane partije i gotovo apsolutne dominacije jedne koalicije, uz urušenu i spolja srušenu i međusobno posvađanu pa i sukobljenu opoziciju.

2) U nas je dominantna podanička politička kultura koju obeležava raširena autoritarna orijentacija (61% ispitanika), zbrkani odnos prema demokratiji (56%), apolitičnost (62%), antipartizam (56%), izažena etnička distanca (43%)…

3) Raširena percepcija autoritarne koncentracije društvene moći i monopola globalnog bankarskog neokaptalizma i domaćeg tajkunskog kapitala. Osam od deset ispitanika kaže da je tačno da su moć i uticaj koncentrisani u liku i delu Aleksandra Vučića (80%). Na drugom mestu su MMF, Svetska banka i vlasnici sličnih kapitala u čijim rukama koncentraciju moći i utcaja u Srbiji vidi 70% ispitanika. Slede domaći kapitalisti i tajkuni čiju moć vidi 67% ispitanika i institucije EU čiju moć sagledava 63% ispitanika.

II

Uticaj temeljnih determinanti društvenog okvira na profil predsedničkih

kandidata, obim izborne kampanje i na ishod predsedničkih izbora

1) Autoritarnom karakteru političke kulture odgovara kandidat A. Vučić; antipartijskom karakteru političke kulture odgovara kandidat Vuk Jeremić, a donekle i Saša Janković; antipolitičkom karakteru političke kulture odgovara kandidat Luka Maksimović; izraženoj etničkoj distanci odgovara kandidat V. Šešelj, M. Parović, a verovatno još poneki.

2) Hegemonija jedna političke partije i koncentracija društvene i političke moći u funkciji sadašnjeg predsednika Vlade Srbije proizvodi specifičnu izbornu kampanju koju faktički vodi gotovo isključivo jedan čovek u čijem profilu je i moć i uticaj i materijalni resursi. Njegovoj dominaciji u političkom odlučivanja odgovara dominacija u svim medijima koji posreduju/vode kampanju.

III

Predizborna kampanja odslikava

aktuelnu strukturu društvene i politike moći

1) Kampanja se posmatra iz ugla preferiranog predsedničkog kandidata: za 66% pristalica Saše Jankovića predizborna kampanja nije fer i nije poštena, isto tako misli 62% pristalica Luke Maksimovića, 51% pistalica Vuka Jeremića, 49% pistalica Vojislava Šešelja. S druge strane njima se pridružuje i 10% pristalica Aleksandra Vučića, dok 77% njegovih pristalica kampanju vidi kao fer i poštenu. U stvari tu na jednoj strani imamo pristalice Aleksandra Vučića koji većinski smatraju da su mediji ponašaju jednako prema svima (41%), dok pistalice svih ostalih kandidata u veoma velikom postotku (75%) misle da mediji pokazuju posebnu naklonost prema jednom kandidatu.

2) Čak i trećina izbornih pristalica A. Vučića „priznaje“ da predsednik vlade „donekle“ koristi predsedničku funkciju u svrhu izborne kampanje, ali izgleda da u tome ne vidi ništa loše, kao ni onih 17% njegovih pristalica koji smatraju da Vučić „potpuno“ koristi prednosti premijerskog mesta. No jedna trećina njegovih pristalica to negira. S druge strane, čak dve trećine pristalica ostalih deset kandidata smatra da je primijer svoj posao podredio izbornoj utrci

IV

Procena izlaznosti i izborne apstinencije

Procenjujem izlaznost na 57% od ukupnog broja birača u biračkom spisku. Procena je uglavnom zasnovana na onom broju ispitanika koji su izjavili da sigurno izlaze na izbore.

Apstinenciju procenjujem na 43% od ukupnog broja građana upisanih u birački spisak. Procena je zasnovana na anketom utvrđenom broju onih koji izjavljuju da neće izaći na izbore ili da najverovatnije neće izaći, kao i na proceni broja birača kojima je biračko mesto iz raznih razloga nedostupno ili teško dostupno

V

Rejting predsedničkih kandidata u odnosu na ukupan broj birača u biračkom spisku – stanje u pretposlednjoj nedelji predizborne kampanje

Da su predsednički izbori održani prošle nedelje za Aleksandra Vučića bi glasao gotovo svaki treći birač upisan u birački spisak. Za Vučića bi glasalo više nego za sve ostale kandidate zajedno.

Rejting četiri sledeća predsednička kandidata, gledano po broju glasova prilično je ujednačen – izmedju drugog na listi Luke Maksimovića i petog na listi Saše Jankovića razlika je u 0,2 postotka što je mnogo manje od svake statističke greške. Ustvari možemo reći da ova četiri kandidata iza Aleksndra Vučića dele drugo, treće, četvrto i peto mesto na ovoj rang listi

VI

Rejting predsedničkih kandidata u odnosu na ukupan broj birača koji su glasali

– projekcija na osnovu stanje tokom pretposlednje nedelje predizborne kampanje

Da su predsednički izbori bili prošle nedelje Aleksandar Vučić i Vojislav Šešelj zajedno bi imali dve trećine ukupnog broja glasova.

Na kraju prve i na početku druge dekade marta, A. Vučić je imao natpolovičnu većinu birača na svojoj strani. Većina je ubedljiva. Drugog kruga nema na vidiku.

Ostaje i dalje pitanje da li se nešto može desiti što bi ugrozilo Vučićev natpolovični broj glasova. Za tako nešto verovatnoća je mala, mada ne tvrdim da ne postoji. Penzioneri Srbije, Angela Merkel i Vladimir Putin su izabrali – Vučić je predsednik Rapublike, a cinici bi dodali da je on istovremeno ne samo prvi čovek izvršne vlasti, što je inače i bio, već i prvi čovek svake druge vlasti.

Među činiocima koji mogu da ugroze veliko prednost Vučića u broju glasova, ovde treba pomenuti dva koja imaju nešto veće izglede. Jedan je vezan za moguće kontraefekte njegove sveprisutne kampanje i totalne propagande njegovog lika i dela uz gušenje kampanje njegovih izbornih konkurenata. Druga mogućnost je fenomen – Beli Preletačević, meteorski uspon jednog antipolitičara koji katalizuje svu zgadjenost nad aktualnom politikom i aktualnim političarima. Beli je zvezda u usponu, i ne zna se dokle će uspon trajati!

VII

Ko pojedine predsedničke kandidate preferira više ili manje nego druge

Aleksandar Vučić ima više pristalica kod onih koji imaju više od 50 godina i čak 79% kod ispitanika koji imaju 65 i više godina. Potom, među biračima sa osnovnom (71%) ili srednjom školom, u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji, i nadasve – među penzionerima. Vučić je manje cenjen kod birača koji imaju manje od 50 godina, među biračima sa višom školom i fakultetom, među Beogradjanima…Posebno je bitan nalaz da oni koji preferiraju Vučića gotovo sigurno izlaze na izbore, dok nema pristalica među onima koji najavljuju apstinenciju.

Saša Janković ima relativno više pristalica među visokoobrazovanim biračima, onima iz Beograda, onima koji rade i zarađuju… a znatno manje među onima koji najmanje zarađuju, među penzionerima, onima iz Šumadije i Zapadne Srbije…

Vuk Jeremić ima relativno veću podršku kod birača starih između 30 i 40 godina, kod ispitanika sa višom školom ili fakultetom, kod birača iz Šumadije i Zapadne Srbije, kod punoletnih učenika i studenata… Manja je podrška onih iznad 50 godina starosti, onih sa osnovnom školom, onih iz Vojvodine i posebno je mala podrška penzionera…

Luku Maksimovića znatno češće od ostalih podržavaju mladi ljudi između 18 i 30 godina, studenti i punololetni učenici, a gotovo da nema nijednog pristalicu medju penzionerima i onima koji imaju više od 65 godina.

VIII

Stranačka opredeljenja u odnosu na ukupan broj punoletnih

građana – stanje u pretposlednjoj nedelji predizborne kamanje

Do skora najavljivani vanredni parlamentarni izbori i aktuelna izborna kampanja uoči predsedničkih izbora podigli su stopu partijnosti na 61 posto što je karakteristično samo za vreme parlamentarnih izbora.

Polovina svih partijskih pristalica vezana je za SNS, a druga polovina za brojne političke partije. Među tim „ostalim“ partijama, izdvaja se novina – pokret „Beli – samo jako“ koji se vezuje za novu političku zvezdu iz Mladenovca – za Luku Maksimovića, potom slede SRS i DS. Zanimljiv je pad broja pristalica SPS, sa 7% na 4% (uzrok se verovatno može tražiti u sve jačem vezivanju vođstva ove partije za Naprednjake).

Na kraju treba reći da pristalice SNS glasaju za Vučića (98%), isto kao i 85% pristalica SPS što je značajan rast u odnosu na stane od pre tri nedelje (ostali su uglavnom neodlučni, a nešto malo se izjašnjava za Vuka Jeremića); da pristalice SRS glasaju za Šešelja (92%), a 7% za Vučića; da su pristalice Demokratske stranke podeljene izmedju naklonosti Saši Jankoviću (43%) i Vuku Jeremiću (42%).