Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), strana pomoć u 2016. (poslednja dostupna godina) projektovana je na gotovo 142,6 milijarde američkih dolara, što je značajno povećanje u odnosu na najveći prethodni iznos u 2013, od 134,8 milijarde američkih dolara. Pored toga, podaci OECD-a ne obuhvataju sve zvanične donatore, uključujući takozvane „nove donatore”, poput Rusije ili Turske, što znači da je moguće da su stvarni prilivi mnogo veći.

EU

Evropska unija je trenutno najveći pojedinačni davalac zvanične razvojne pomoći Srbiji u ukupnom iznosu od 4,08 milijarde američkih dolara od 2000. do 2015. (uključujući kako zvaničnu pomoć Evropske unije, tako i pomoć država članica dobijenu van okvira Evropske unije). Zapravo, kako Delegacija Evropske unije u Srbiji navodi, Srbija je jedan od najvećih korisnika fondova Evropske unije na svetu (Pomoć Evropske unije Srbiji, 2015). Učešće Evropske unije u zvaničnoj razvojnoj pomoći Srbiji počelo je Programom pomoći zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju (CARDS) od 2000. do 2006. i tokom tog perioda Evropska unija je utrošila 1,15 milijardi evra za specijalizovanu tehničku pomoć za razvoj na lokalnom i opštinskom nivou, za ekonomski razvoj, pravosuđe i integrisano upravljanje granicama (Huba et al., 2009). 

SAD

Strana pomoć SAD-a Srbiji, kao što je slučaj i s najvećim delom američke pomoći uopšte, usmerava se putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID): od 2001. do 2013, ukupna pomoć američke vlade (USG) Srbiji iznosila je 865 miliona američkih dolara, od čega je više od 708 miliona (ili približno 82%) bilo usmereno kroz fondove USAID-a4. USAID je u Srbiji prisutan od 2001, „uz napore USAID-a... zasnovane prvenstveno na političkom cilju povećanja regionalne stabilnosti na Balkanu time što će se Srbiji pomoći da se integriše u Evroatlantske institucije” (USAID 2012a: 16). Najvažniji od tih prioriteta jesu pružanje pomoći srpskoj vladi u jačanju demokratskih institucija, usmerene uglavnom na pravosuđe i nezavisne nadzorne agencije, s dodatnim ciljem podsticanja uključivog privrednog rasta (s naglaskom na poslovno okruženje i regionalni razvoj).

Rusija

Za razliku od Evropske unije ili Sjedinjenih Američkih Država, ruska zvanična razvojna pomoć se ne usmerava kroz neku razvojnu agenciju, već se umesto toga sprovodi kao nevezana bilateralna pomoć pod kontrolom Ministarstva za vanredne situacije (EMERCOM) ili Savezne agencije za poslove i humanitarnu pomoć Zajednice nezavisnih država (ZND) (Rossotrudnichetvo) ili se usmerava kroz međunarodne multilateralne organizacije poput Svetske banke (Brezhenva i Ukhova, 2013).

Budući da nije članica OECD-a, Rusija ne prijavljuje tokove novca koji daje u vidu strane pomoći ni OECDovom Odboru za razvojnu pomoć (DAC), pa se stoga tačni podaci o razmeri ruske pomoći Srbiji moraju izvlačiti iz izveštaja Ministarstva finansija i novinskih izveštaja.

Ono što je možda važnije od stvarne količine novca jeste percepcija ruske pomoći, budući da je, iako je Evropska unija od 2000. do 2015. dala bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 3,5 milijardi evra (CEAS, 2016), jedna anketa koju je sprovela kompanija TNS Medium Gallup u oktobru 2015. pokazala da 24% stanovnika Srbije veruje da je Rusija u tom istom periodu bila najveći donator. Ista pogrešna percepcija je bila još izraženija u jednoj anketi Međunarodnog republikanskog instituta u novembru-decembru 2015. godine, po kojoj je 36% ispitanika izjavilo da je Rusija najveći donator, što se ponovilo i u jednoj anketi Kancelarije za evropske integracije iz decembra 2016. (po kojoj je 25% iskazalo takav stav).

Kina

Pomoć Kine Srbiji, kao i njena pomoć svim zemljama, razlikuje se od tradicionalne zvanične razvojne pomoći po tome što je gotovo u potpunosti zasnovana na koncesionalnim zajmovima ili investicionim projektima pod rukovodstvom države koji nisu izričito usmereni ka širim razvojnim ciljevima (Zhang 2016); ta mešavina zvanične i kvazizvanične pomoći se razmatra i dalje u tekstu prilikom analize direktnih stranih ulaganja, budući da ih je teško razdvojiti samo definicijom. Pored toga, za razliku od Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, Kina ne postavlja nikakve političke uslove za pružanje pomoći, makar ne u smislu kretanja ka određenom konceptu (tj. „vladavini prava”), dajući prednost davanju sredstava u obliku ulaganja u kineske interese u odnosu na podsticanje određenog ponašanja srpskih vlasti.