Studija o omladini Srbije - MLADI U SRBIJI 2018/2019

Ekspertski straživački tim IIC Demostat - dr Dragan Popadić, dr Zoran Pavlović i  Srećko Mihailović - obavio je interpretaciju podataka prikupljenih putem intervjua licem u lice na uzorku od 1121 ispitanika od 14-29. godina. Interpretacija podataka je objavljena u studiji Fondacije Fridrih Ebert, Mladi u Srbiji 2018/2019 (Beograd, 2019) koja je deo celine regionalnog istraživanja obavljenog u 10 zemalja.  

Studija
Foto: Pixnio

Studija o omladini Srbije - MLADI U SRBIJI 2018/2019

Ekspertski straživački tim IIC Demostat - dr Dragan Popadić, dr Zoran Pavlović i  Srećko Mihailović - obavio je interpretaciju podataka prikupljenih putem intervjua licem u lice na uzorku od 1121 ispitanika od 14-29. godina. Interpretacija podataka je objavljena u studiji Fondacije Fridrih Ebert, Mladi u Srbiji 2018/2019 (Beograd, 2019) koja je deo celine regionalnog istraživanja obavljenog u 10 zemalja.  

autor teksta
Demostat | FONDACIJA FRIEDRICH EBERT | Beograd 19. Jul 2019 | Istraživanja

Ovde, na sajtu Demostata, predstavićemo istraživanje obavljeno u Srbiji, kroz tekstove iz četiri kratka poglavlja (1. Sažetak, 2. Uvod, 3. Metodologija i 12. Zaključci i preporuke) kao i specijalne priloge autora ove knjige: dr Dragan Popadić, „Srbijanska deca jugoslovenskih roditelja“, dr Zoran Pavlović, „Mladi i politika“ i Srećko Mihailović, „Katastrofalne posledice srpske odiseje na prelazu 20 u 21 vek“.

Napomena izdavača:

STUDIJE O MLADIMA U DRŽAVAMA JUGOISTOČNE EVROPE 2018/2019:

Studije o mladima u državama jugoistočne Evrope 2018/2019. je međunarodni istraživački projekat simultano sproveden u 10 zemalja jugoistočne Evrope: Albanija, Bosna i  Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i Slovenija. Cilj projekta je da identifikuje, opiše i analizira stavove mladih i obrasce njihovog ponašanja u savremenim društvima. Podaci su prikupljeni početkom 2018. i više od 10 000 mladih ljudi između 14 i 29 godina iz pomenutih država su uzeli učešće u istraživanju. Studije pokrivaju širok opseg tema koje se tiču iskustava i aspiracija mladih u različitim sferama života, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, politička participacija, familijarne veze, slobodno vreme i upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija, ali i njihove vrednosti, stavovi i verovanja. Empirijsko istraživanje je objavljeno u okviru 10 nacionalnih i jednoj regionalnoj studiji, koje su štampane na engleskom i nacionalnim jezicima.

 

1

SAŽETAK

 

—— Mladi svoje slobodno vreme na prvom mestu provode u druženju i zabavi. Privatni život je u centru pažnje, odnosno porodica/prijatelji i konzumerizam imaju primat u odnosu na društveno angažovanje i samorazvoj. Iako se određeni oblici društvene anomije i patologije smatraju rasprostranjenim, pa čak i normalnim za društvo, takva percepcija ipak nije dovoljna da izazove pobunu ili pokušaj da se ličnim angažovanjem takvo stanje promeni.

—— U periodu odrastanja značajan izvor podrške mladima je porodica, koja im pruža finansijsku, emotivnu i socijalnu podršku. Međutim, porodica na sebe preuzima obaveze koje je zapravo trebalo da preuzme država, što za porodicu predstavlja veliko opterećenje s obzirom na prilično skromne resurse kojima raspolaže. To ima za posledicu da mladi ljudi zanemaruju ulogu institucija društva, kao i sopstvenu odgovornost za položaj u kojem se nalaze, a takođe previđaju sopstvenu odgovornost za menjanje društva u kojem žive.

—— Među mladima je rasprostranjena želja da odu iz zemlje i u tom smislu mladi iz Srbije prednjače u odnosu na mlade iz ostalih zemalja u regionu. Iako je želja za boljim životnim standardom glavni razlog za emigraciju, intenzitet te želje je više povezan sa pesimističkim viđenjem budućnosti srpskog društva nego sa trenutnom materijalnom situacijom u kojoj se mladi nalaze.

—— Viši stepen završenog školovanja nije ravnomerno zastupljen među mladima različitog društveno-ekonomskog položaja. Viši društveno-ekonomski položaj „garantuje“ viši nivo stečenog obrazovanja, veće akademske aspriracije, povoljniji status diplome i uspešnu karijeru. Sistem direktno podstiče prekarnost i rada i radnika, što je takođe potvrđeno analizom faktora koji utiču na izbor posla, među kojima dominiraju plata i sigurnost radnog mesta.

—— Mladi nisu zainteresovani za politiku; ne raspravljaju o politici, niti se trude da budu politički informisani. Institucije države i društva ne uživaju poverenje mladih, a to posebno važi za političke stranke. Iako je u Srbiji rašireno nezadovoljstvo stanjem demokratije i demokratskih vrednosti, ipak postoji podrška demokratskom političkom sistemu u opštem smislu. Pristupanje Srbije Evropskoj uniji priziva pozitivne asocijacije i stav da bi to imalo pozitivne efekte za srpsku privredu, politički sistem i kulturni identitet.

 

2

UVOD

 

SVRHA STUDIJE I OSNOVNA PITANJA KOJA SU POSTAVLJENA U ISTRAŽIVANJU

Važna uloga koju mladi imaju u svakom društvu još je izraženija u društvima u tranziciji, poput srpskog društva, u kojem kreativnost i entuzijazam mladih može i te kako da odigra ključnu ulogu u socijalnoj rekonstrukciji i razvoju demokratskog društva.

 Mladi u Srbiji koji su anketirani u ovoj studiji čine veoma raznoliku društvenu grupu. Starosna kohorta od 14 do 29 godina obuhvata neke vrlo dinamične razvojne promene koje se dešavaju tokom ovog životnog doba i koje su praćene dramatičnim promenama uloga u društvu.

Što je još važnije, između ovih generacija mladih postoje podjednako dramatične razlike u kontekstu odrastanja. Najstarija generacija ispitanika rođena je 1988. godine u državi koja se zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Ubrzo nakon toga ta država se raspala i usledila su sva moguća društvena previranja koja su s tim povezana: građanski rat koji je besneo na ovim prostorima, ekonomske sankcije i osiromašenje stanovništva, rat 1999. godine, bombardovanje od strane NATO-a i takozvani Peti oktobar. Mladi koji su rođeni u SFRJ su četiri puta menjali državljanstvo a da pritom nisu menjali adresu: prvo su živeli u SFRJ, potom od 1992. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji, pa od 2003. godine u Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i na kraju, od 2006. godine, žive u Republici Srbiji. S druge strane spektra, najmlađi ispitanici su rođeni 2003. godine, nakon perioda ratova, u doba koje su obeležili relativna politička konsolidacija i ekonomski napredak.

Ono što je zajedničko i najmlađim i najstarijim ispitanicima u ovoj studiji jeste to da su oni građani Srbije, dok su njihovi roditelji bili Jugosloveni koji su mahom odrastali u doba posle Tita. Ovo nije samo prosta istorijska činjenica već upućuje na generacijske razlike u smislu socijalizacije, dominantnih vrednosti i institucionalnih aranžmana u društvu, kao i na okvir kolektivne identifikacije. Mladi u Srbiji kojima je ova studija posvećena su „deca demokratije“, od koje u velikoj meri zavise dalji razvoj i jačanje demokratije.

Empirijska studija o mladima širom regiona jugoistočne Evrope, koju je organizovala i finansirala Fondacija Friedrich Ebert, ima za cilj da pruži uvid u percepcije, svest, očekivanja i pristupe mladih generacija u Srbiji prema društveno-političkoj stvarnosti koja se menja. Studija nastoji da utvrdi potrebe, stavove i percepcije mladih u odnosu na to da oni postanu činioci promene. Studija je usredsređena na analizu doprinosa mladih demokratskom razvoju društva u Srbiji.

Kakve aktivnosti u slobodno vreme, način života i percepcije vrednosti preovlađuju među mladima? Imaju li oni poverenja u svoje sugrađane i jesu li tolerantni prema manjinama i socijalno osetljivim grupama u srpskom društvu? Šta planiraju u pogledu svoje budućnosti u srpskom društvu, odnosno planiraju li da uskoro postanu građani neke druge države? Kako percipiraju šanse za obrazovanje i zapošljavanje? Da li postoje neke strukturne prepreke koje narušavaju pravičnost i ravnopravnost u sferi obrazovanja i/ili rada? Kako ocenjuju rezultate rada države i institucija građanskog društva? Da li podržavaju demokratiju i jesu li voljni da učestvuju u politici, kao aktivnoj i asertivnoj javnoj areni? Ovo su glavna pitanja kojima smo se rukovodili prilikom sprovođenja ove studije i iznošenja podataka. Odgovori na ova pitanja omogućiće lakšu analizu doprinosa mladih demokratskom razvoju srpskog društva, kao i njihove percepcije i poistovećivanja sa Evropom. Istraživanje o mladima ima za cilj da pomogne da se izgrade nacionalne politike za mlade, koje će biti usmerene na njihove potrebe, da se poboljša njihovo učešće u procesima demokratskih promena i sačine politike za mlade i socijalne politike po pitanju obrazovanja, mobilnosti/odliva školovanih kadrova, zapošljavanja, porodice, jednakih mogućnosti, zabrane diskriminacije i sl.

 

3

METODOLOGIJA

 

Ovaj izveštaj zasnovan je na podacima koji su prikupljeni u anketnom istraživanju koje je sprovedeno na stratifikovanom, nacionalno reprezentativnom uzorku građana Srbije uzrasta od 14 do 29 godina, koji je izabran metodom slučajnog uzorka. Podatke je prikupio istraživački tim Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID). Anketa je sprovedena neposrednim intervjuisanjem ispitanika u periodu od 22. januara do 1. marta 2018. godine u 48 mesta u Srbiji (bez Kosova i Metohije). Intervjuisano je ukupno 1.170 ispitanika, s tim što su podaci za 49 ispitanika isključeni iz analize zbog velikog broja nedostajućih vrednosti, tako da je konačnim uzorkom obuhvaćeno ukupno 1.121 mladih ljudi. Interpretaciju podataka prikupljenih anketnim istraživanjem i elaboraciju empirijske studije sproveo je ekspertski istraživački tim koji čine autori ovog izveštaja. Ekspertski tim angažovan je od strane istraživačko-izdavačkog centra DEMOSTAT.

 

12

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

 

Početkom 1980-ih godina, kada su roditelji naših ispitanika živeli u SFRJ i bili otprilike istih godina kao sada njihova deca, bila je popularna pesma Računajte na nas!“, koja je često bila citirana kao politička poruka te generacije. Prema nalazima ove studije, poruka srpske dece roditelja koji su nekada bili Jugosloveni najbolje bi mogla da se opiše naslovom pesme „Ne računajte na mene!“ (koja još nije ispevana). Sve u svemu, mlada generacija u Srbiji, uprkos tome što je nezadovoljna stanjem u društvu, nije zainteresovana za politička dešavanja, niti je voljna da učestvuje u javnim poslovima, već je, umesto toga, usredsređena na svoj privatni život. Mladi su zabrinuti za budućnost i finansijska pitanja, ali su ujedno i odlučni da, svako za sebe, pronađu put ka boljem životu, a mnogi od njih taj put vide u iseljenju u inostranstvo.

Premda postoje mnoge razlike među mladima prema sociodemografskim varijablama kao što su pol, društveno-ekonomski položaj i mesto stanovanja, one su manje izražene od sličnosti koje među njima postoje. Čini se da masovni mediji i internet uspevaju da u velikoj meri ujedine njihove životne vrednosti i mišljenja.

Na osnovu glavnih nalaza koji su izneti na prethodnim stranicama, može se formulisati nekoliko preporuka, koje su ovde grupisane po temama obrađenim u istraživanju:

 

NAČIN ŽIVOTA I VREDNOSTI

—— Internet je atraktivan zato što može da se koristi za delotvorniju komunikaciju sa mladima. Kanali za približavanje mladima postaju sve više vezani za internet okruženje, dok se kampanje i politička komunikacija sele u „onlajn“ svet. To ukazuje na značaj razvoja elektronskog aktivizma šireg opsega i neposrednije vrste. Omladinske inicijative putem ovog kanala treba podsticati, negovati i promovisati jer bi to podstaklo mlade da se više angažuju u političkom životu.

—— S obzirom na skromnu medijsku i računarsku pismenost i usredsređenost na atraktivne sadržaje koji ne zahtevaju previše pažnje, internet potpiruje širenje lažnih vesti i populističke ideologije. Da bi se ovaj rizik smanjio, potrebno je raditi na povećanju medijske i računarske pismenosti.

—— Veoma je važno da mladi gledaju na svoju zemlju kao na društvo koje poštuje zakone i bori se protiv korupcije, a takva percepcija će se ostvariti u onoj meri u kojoj država zaista bude poštovala zakone i borila se protiv korupcije.

 

 

PORODICA

—— Donosioci odluka treba da budu svesni da prenošenje zadataka države na porodicu ima svoje granice i negativne posledice i da takva uloga porodice ne može da reši socijalne probleme.

—— Potrebno je uvesti određene mere u oblasti politike zapošljavanja i stambene politike, kojima bi se unapredile ekonomske šanse za mlade i olakšalo njihovo osamostaljenje od primarne porodice.

—— Pored toga, neophodne su mere koje će mlade podsticati da zasnuju sopstvenu, sekundarnu porodicu.

—— Potrebno je unaprediti socijalnu inkluziju i omladinski aktivizam i podići svest o tome da ostale institucije društva i sami mladi imaju veću odgovornost za svoju uspešnu tranziciju u svet odraslih.

—— Mere u ovoj oblasti neposredno zavise od donetih odluka na makronivou, u oblasti politike obrazovanja i zapošljavanja.

 

MOBILNOST

—— S obzirom na to da već postoje dokumenti koji sadrže preporuke u vezi sa mobilnošću (npr. Bobić et al, 2016; Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine), navešćemo samo nekoliko preporuka koje su potkrepljene rezultatima ovog istraživanja.

—— Sve aktivnosti koje bi ojačale optimističnu viziju razvoja društva služile bi kao delotvorna prepreka emigraciji. To naravno ne podrazumeva propagandne kampanje, već konkretne  aktivnosti koje bi najavile mogućnost pozitivnih trendova.        

—— Odliv školovanih kadrova je naročito ozbiljan problem. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2017/2018, na listi od 137 zemalja Srbija se nalazi na 134. mestu po sposobnosti da zadrži talentovane ljude. Potrebno je osmisliti mere u oblasti obrazovanja i zapošljavanja koje bi značajno unapredile kapacitete države da zadrži i privuče talentovane mlade ljude.

—— Mobilnost mladih, pre svega visokoobrazovanih, koja ne podrazumeva trajni već privremeni odlazak iz zemlje radi obrazovanja, stručnog usavršavanja i sticanja iskustva, predstavlja razvojnu šansu koju bi trebalo iskoristiti. Treba izraditi projekte koji podstiču mobilnost visokoobrazovanih ljudi, ali im ujedno nude i perspektivu, a ne trajni odlazak iz zemlje.

—— Razvoj zajedničkih istraživačkih projekata i studijskih programa treba da podstakne mobilnost studenata, nastavnika i naučno-istraživačkih radnika.

 

OBRAZOVANJE

—— Potrebno je preduzeti sistematske mere koje će imati za cilj uklanjanje prepreka i obezbeđivanje ravnopravnog pristupa visokom obrazovanju za različite kategorije mladih ljudi. Posebni ili dodatni podsticaji za mlade iz socijalno ugroženih porodica u vidu raznih resursa (npr. materijalnih i finansijskih podsticaja) preduslov su za uklanjanje sistematski stvorenih nejednakosti u sistemu obrazovanja. Razne institucije države i jedan deo vlade, a nadasve Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, treba da preuzmu vodeću ulogu u formulisanju strateškog programa politike s tim u vezi.

—— Podjednako je važno da se radi na podizanju svesti među socijalno ugroženim kategorijama mladih da se obrazovanje „isplati“ (na primer, isticanjem pozitivnih i uspešnih primera mladih i obrazovanih ljudi koji napreduju na društvenoj lestvici zahvaljujući visokom obrazovanju), a pre svega na podizanju svesti među mladima nižeg društveno-ekonomskog položaja.

U sistemu obrazovanja posebnu pažnju treba posvetiti socijalno ugroženoj deci. S druge strane, mediji bi ovde mogli da imaju posebno značajnu ulogu. Izveštavanje medija o pozitivnim i uspešnim primerima mladih i obrazovanih ljudi koji napreduju na društvenoj lestvici zahvaljujući visokom obrazovanju na kraju bi dovelo do toga da obrazovna postignuća počnu više da se cene.

—— S tim u vezi, takođe je veoma važno eliminisati i rešiti sve slučajeve otvorene korupcije u sistemu obrazovanja. To je u domenu vlade, koja bi od ovoga mogla imati koristi tako što bi stekla kredibilitet. Odgovorno i objektivno izveštavanje medija moglo bi da izvrši dodatni pritisak na političke elite da uvedu nultu toleranciju prema svakoj vrsti nepravilnosti u sistemu obrazovanja. To bi povratilo ili uspostavilo poverenje i pospešilo zadovoljstvo sistemom obrazovanja, što bi na kraju dalo podstrek podizanju nivoa obrazovnih aspiracija svih kategorija mladih ljudi.

 

ZAPOŠLJAVANJE

—— Disparitet između profesije za koju su se mladi školovali i posla koji rade, kao i između stečenog nivoa obrazovanja ispitanika i posla koji rade, treba da bude jasan znak donosiocima odluka da sistem obrazovanja moraju da učine što fleksibilnijim. Treba priznati značaj celoživotnog učenja, učenja kroz rad i raznih vidova neformalnog obrazovanja i podsticati njihov razvoj.

—— Strategija obrazovanja takođe treba da uzme u obzir stvarne potrebe društva za određenim radnim mestima i da izradi planove njihovog razvoja.

 

 

POLITIKA

—— Konvencionalni i nekonvencionalni oblici građanskog aktivizma mladih svakako imaju potencijala. Činjenica da taj potencijal nije u potpunosti razvijen ukazuje na značaj mobilizacije mladih. Mladi su potencijalno otvoreni za neku vrstu politike koja bi bila jasno profilisana i oblikovana u skladu sa njihovim gorućim problemima, brigama i interesovanjima. Političke partije treba da formulišu mere politike koje bi bile posebno namenjene mlađem segmentu populacije u Srbiji, koji smatra da trenutno nije dovoljno zastupljen u politici vlade. Građanski aktivizam mladih može i treba da se podstiče kroz različite inicijative vlade u okviru sistema obrazovanja (na primer, kroz građansko vaspitanje), kao i kroz apele u medijima, propagandu i inicijative civilnog društva.

—— Poruka koju mladi žele da čuju je zapravo ona koju su u ovom istraživanju sami i formulisali. Mladi smatraju da vlada treba da smanji nezaposlenost, iskoreni korupciju i garantuje socijalnu zaštitu i ljudska prava. Pretvaranje ove „liste želja“ u jasno definisan politički program je politički zadatak pod okriljem socijalne države i socijaldemokratije, na koje su mladi ljudi veoma prijemčivi. Takva politika je više tematske nego ideološke prirode, a značajan procenat mladih pripada nekoj vrsti političkih „realista“. Iskorenjivanje korupcije, pitanje Kosova i evropskih integracija glavne su teme koje iziskuju „velike rezove“ i teške odluke, ali mladi su se na neki način tu pozicionirali. Mladi prihvataju ideju  socijaldemokratije i socijalne države. Sve političke partije koje žele da privuku mlade glasače mogle bi da imaju koristi od toga tako što bi izašle sa političkim stavovima koji imaju za cilj rešavanje problema koji opterećuju mlade. Uz to, prihvatanje evropskog identiteta, pozitivno mišljenje o stanju demokratskih vrednosti u Evropskoj uniji i pozitivni efekti procesa pristupanja EU ukazuju na to da bi jasno artikulisana predstava o Evropi pronašla potencijalno pogodno tle među mladim ljudima. To je jedan od načina da se težnje mladih ljudi ka jednom uređenom društvu oblikuju u konkretne javne politike i da se mladi podstaknu da se bave građanskim i političkim aktivizmom.

—— Iznad svega je potrebna konzistentnija i sveobuhvatnija sistemska zaštita i promocija demokratskih vrednosti u društvu. To bi dovelo do većih političkih i ekonomskih postignuća samog sistema, a time i do većeg zadovoljstva mladih institucijama i stanjem demokratije. Privrženost demokratiji u načelu postala bi intenzivnija, a podrška nekim nedemokratskim praksama, koje su posledica nezadovoljavajućeg stanja demokratije u Srbiji, postala bi manje izvesna.

Na ovom linku su studije od svih 10 zemalja na lokalnom i engleskom jeziku https://www.fes.de/en/youth-studies/, kao i regionalna komparativna studija na engleskom i nemačkom jeziku Youth Studies Southeast Europe 2018/2019.

 

Studija o omladini Srbije

MLADI U SRBIJI 2018/2019

Dragan Popadić, Zoran Pavlović, Srećko Mihailović

izdavač: Friedrich-Ebert-Stiftung, Dositejeva 51 SRB-11000 Beograd

urednik: Bojan Lađevac

 

Komentari
Istraživanja
Rejting političkih partija u Italiji
Rejting političkih partija u Italiji

Rejting političkih partija u Italiji...

Katastrofalne posledice srpske odiseje na prelazu 20. u 21. vek
Katastrofalne posledice srpske odiseje na prelazu 20. u 21. vek

Ne znam da li je ovaj (manji) deo mladih ljudi o kojima je ovde bila reč, ova...

Mladi i politika
Mladi i politika

Demokratska politička teorija postavlja velike zahteve pred običnog građani...

Srbijanska deca jugoslovenskih roditelja
Srbijanska deca jugoslovenskih roditelja

Najpre, opseg od 14 do 29 godina pokriva dinamične razvojne promene koje se unu...

Studija o omladini Srbije - MLADI U SRBIJI 2018/2019
Studija o omladini Srbije - MLADI U SRBIJI 2018/2019

Ovde, na sajtu Demostata, predstavićemo istraživanje obavljeno u Srbiji, kroz ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web