Vrednost uvezene kineske robe u Srbiju (uglavnom računara, opreme za emitovanje, poliacetala i sirovog aluminijuma) značajno je veća od izvoza srpske robe u Kinu, pri čemu podaci iz 2016. pokazuju da Srbija iz Kine uvozi 63 puta više robe (po vrednosti) nego što u nju izvozi11. Ovaj disbalans donekle prikriva činjenicu da Srbija povećava svoju trgovinsku razmenu s Kinom (Slika 8), jer, iako se vrednost robe uvezene iz Kine povećala više od tri puta od 2005. do 2016 (poslednja godina za koju su podaci dostupni), izvoz iz Srbije je za isto to vreme porastao gotovo jedanaest puta. Međutim, izvoz iz Srbije je u najvećoj meri u vidu robe, uključujući gvožđe i olovnu rudu (46% izvoza 2016), kao i obrađenog i neobrađenog drveta (dodatnih 10,1% izvoza). Ukupno gledano, Kina se nalazi na četvrtom mestu po ukupnoj vrednosti trgovine sa Srbijom u 2016. sa 4,8%, tik iza Bosne, a znatno ispred Turske, koja je sledeća na listi (sa 2,7%)12. Kao i u svojim odnosima s Rusijom, srpska vlada pokušava da se strateški pozicionira naspram Kine kako bi igrala ulogu tranzitne države, i to ne za naftu i gas, već za kinesku robu. Kako Ramani (2016) ispravno primećuje, politika vlade Srbije prema Kini od uspostavljanja Strateškog partnerstva 2009. jeste da Srbija postane „stožer u trgovačkoj mreži koja transportuje kineske proizvode od Pireja u Grčkoj do centralne Evrope”. U tu svrhu su krajem 2016. uspostavljene veze između Privredne komore Beograda i Biroa za promociju investicija Pekinga, 2015. je formirana „Asocijacija kineskih privrednika”, a razgovara se i o dve zone slobodne trgovine (u Obrenovcu i Paliluli) kojima bi se privukle kineske kompanije (Saradnja Beograda i Pekinga: kineski preduzetnici zainteresovani za PKB 2016). Kad je reč o kineskoj strani, mreža trgovinskih sporazuma Srbije se takođe dobro uklapa s kineskom inicijativom „Jedan pojas, jedan put”, a Peking je preuzeo korake za potpisivanje sporazuma visokog profila sa Beogradom; međutim, realno posmatrano, veći naglasak je na ulaganjima (videti ispod) i kvazizvaničnoj pomoći (videti iznad) nego na trgovini. 

Poslednja zanimljiva oblast u kojoj je Kina aktivna u Srbiji obuhvata ne samo slobodno kretanje robe preko granica, već i ljudi. U oktobru 2016. Srbija je dala predlog da se između ove dve zemlje ukinu vize za kratkoročni boravak (kraći od 30 dana), što je prvi korak (koji je Kina odobrila u novembru, a koji je stupio na snagu u januaru 2017) koji bi mogao dovesti do veće liberalizacije viznog režima između dve zemlje u budućnosti (Pantović, 2016). Iako su trenutno male šanse da ta liberalizacija dovede do priliva kineskih radnika u Srbiju (ili obrnuto, s obzirom na to da je 2015. izdato svega 7000 viza za srpske državljane), slabljenje takvih ograničenja moglo bi povećati broj turista iz Kine na Balkanu. To je prvi put da Kina sklapa takav ugovor u Evropi, što ističe značaj koji Kina daje Srbiji kao kapiji za prolaz kineske robe i usluga.