Iako ima veći broj stanovnika od Hrvatske, a gotovo isti kao Bugarska, mnogo zaostaje za Rumunijom, da ne spominjemo druge države članice Evropske unije u centralnoj i istočnoj Evropi, što znači da ima relativno malo unutrašnje tržište. Najzad, rast njenog BDP-a tokom protekle decenije je bio u relativnoj stagnaciji, ali je donekle počeo da raste 2016. godine (po stopi od 2,8% prema navodima Svetske banke).

Svi ti faktori doprinose tome da je mogućnost da Srbija postane veliki trgovinski partner Evropske unije mala. Uprkos tome, unapređenje trgovinskih odnosa s Evropskom unijom je ključni rezultat tekućih pregovora Srbije kao zemlje kandidata, budući da trgovinska razmena (a naročito izvoz) beleži značajan rast od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2013. Čak i bez procesa pridruživanja, verovatno zbog geografske blizine Srbije i njene uloge kao kanala putem kog roba iz Turske dolazi u Evropsku uniju, najveći deo trgovinske razmene Srbije je u proteklih dvanaest godina bio s Evropskom unijom. Od 2005godine, 60% (vrednosti) izvezene robe otišlo je za Evropsku uniju (uz skok na 65% 2014godine, kada je na snagu stupio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju), dok je uvoz iz Evropske unije u konstantnom rasponu od 55 do 59% ukupnog uvoza.

Za razliku od trgovinske razmene Srbije s Rusijom i Kinom (opisane ispod), trgovinska razmena s Evropskom unijom obuhvata mnogo raznovrsnije proizvode, pri čemu je najveći izvoz mašina i transportne opreme (36,6% celokupne trgovinske razmene s Evropskom unijom u 2016), ali tu je i razna proizvedena roba (13,9%), kao i hrana, piće i duvan (13,5% u 2016, što je pad u odnosu na 19,8% u 2012).

Uvoz takođe obuhvata nekoliko kategorija proizvoda, pri čemu Srbija iz Evropske unije uglavnom uvozi mašine i transportnu opremu (približno 30% celokupnog uvoza u 2016), hemikalije i povezane proizvode (20,6%), kao i hranu, pića i duvan (9%). Možda najveći uspeh trgovinske politike Evropske unije u Srbiji predstavlja konsolidacija reformi Srbije u vezi s liberalizacijom trgovine koje su izvršene početkom 2000-ih i koje su dovele do toga da je danas trgovinska razmena mnogo veća (kako je prikazano na Slici 5).

Dinamika sprovođenja tih reformi nije se pojačala samo zbog početka pristupanja Evropskoj uniji (i unutrašnja politika je odigrala određenu ulogu u tome), ali su perspektiva pristupanja Evropskoj uniji i zahtevi u vezi s tim odigrali značajnu ulogu u tome da liberalizacija ostane na pravom putu (Baccini i Urpelainen, 2014). Naime, Evropska unija i dalje na raspolaganju ima mnogo „šargarepe” u oblasti Sporazuma o pridruživanju kojom će podsticati napredovanje tih trgovinskih reformi, uključujući bezvizni režim, podsticaj koji je dao dobre rezultate odmah nakon potpisivanja Ugovora (Trauner, 2009).

Međutim, u narednim godinama mogu se javiti dodatne prepreke u pogledu unapređenja trgovinskih odnosa, u šta spada neverovatno spor proces pridruživanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Možda još veći problem koji se nameće jeste problem koji je zajednički mnogim istočnim susedima, naime reč je o standardima kvaliteta: srpski poljoprivredni proizvođači takođe imaju poteškoće da ispune standarde i regulatorne zahteve koje nameće Evropska unija, čime se smanjuje obim trgovinske razmene koji bi mogli da imaju sa državama članicama Evropske unije. Iako se očekivalo da će srpski proizvođači podići nivo kvaliteta i svesti o zahtevima Evropske unije kroz izloženost tržištu Evropske unije (van Berkum i Bogdanov, 2012), očigledno je da je potrebna ciljana pomoć kako bi se unapredila infrastruktura kvaliteta (Šmigić et al., 2015), kao i poslovni procesi (Đekić et al., 2014).