Ishod glasanja u Evropskom parlamentu je takav da veoma snažna većina traži međunarodnu istragu o mogućoj izbornoj krađi u Srbiji, naročito u Beogradu. Takva reakcija bila je očekivana nakon toliko mnogo različitih optužbi i nagoveštaja o neregularnostima, na primer, dovođenje autobusima ljudi iz Republike Srpske u Beograd, kaže za Demostat nezavisni nemački akademik Franc-Lotar Altman, komentarišući Rezoluciju o izborima u Srbiji koju je u četvrtak izglasao Evropski parlament.

Naš sagovornik ukazuje da „ono što je na neki način novo jeste zahtev (evroparlamentaraca) Evropskoj komisiji da prekine transfer finansijskih sredstava iz programa IPA tri, ukoliko Srbija ne pristane na međunarodnu nezavisnu istragu“.

-To bi bio zaista oštar korak, a Beograd bi objavio da je to intervencija u unutrašnje stvari države, koju ne može da prihvati. Ipak, slobodni i pošteni izbori su snažna kičma otvorene, funkcionalne demokratije, za koju Beograd uvek tvrdi da postoji u Srbiji! Ako je Beograd siguran da mu je „obraz čist“, onda treba da pristane na neutralnu istragu!U suprotnom, to bi indirektno opravdalo optužbe o nepoštenim i pokradenim izborima, konstatuje Altman.

Franc-Lotar Altman

S druge strane, premijerka Ana Brnabić javno je poručila da bi dala ostavku istog trenutka kada bi joj neko, kao predsednici Vlade zatražio međunarodnu istragu, te uporedila Rezoluciju EP sa ultimatumom koji je Srbiji postavila Austro-Ugarska u junu 1914.

- Istragu mogu samo naše institucije da sprovode, nikad ne bih ni razgovarala o tome, izjavila je Brnabić za RTS.

U sličnom tonu, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić saopštio je da Rezolucija „nije obavezujuća i predstavlja običan politički pamflet“. On je, takođe, optužio stranke opozicije čiji predstavnici su bili u četvrtak u Strazburu da se bave „olajavanjem sopstvene zemlje“. (Ciljane sankcije i međunarodna istraga (demostat.rs).

Prema nezvaničnim saznanjima Demostata, diplomatska misija Srbije u Briselu trudila se danima “da tekst Rezolucije bude ublažen”. U tim pokušajima, tvrde naši izvori, oslanjali su se na Evropsku narodnu partiju, čija je SNS pridružena članica, ali je ogromna većina poslanika EPP ipak glasala za predloženi dokument.

Očekuje se da će se novousvojenom Rezolucijom pozabaviti ostala glavna tela Evropske unije - Evropska komisija i Savet. Kako saznajemo, to bi moglo da se desi nakon što misija koja je posmatrala izbore održane u Srbiji 17. decembra OEBS/ODIHR objavi svoj konačni izveštaj o izbornom procesu. Kao mogući tajming za takve poteze, navodi se “sam kraj februara”.

Podsetimo, Demostat je prvi, još krajem januara, objavio da će Rezolucija Evropskog parlamenta biti oštra. (Demostat saznaje: Rezolucija EP o izborima u Srbiji biće oštra).

Rizik od gubitka milijardi i milijardi evra

Ukupna vrednost IPA tri fondova (instrument za pretpristupnu pomoć) za Zapadni Balkan(kojem pripada i Srbija) od 2021. do 2027, iznosi 14,162 milijarde evra. Prema zvaničnim podacima, najveći deo tih sredstava izdvaja se za sledeće oblasti: vladavina prava, osnovna prava i demokratija (15,1 odsto); dobro upravljanje, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, strateška komunikacija i dobrosusedski odnosi (16,6 odsto); zelena agenda i održivo povezivanje (42,4 odsto); konkuretnost i inkluzivni rast (22,3 odsto); teritorijalna i prekogranična saradnja (3,5 odsto). Takođe, ukoliko zaista bude implementirana stavka iz Rezolucije EP o zamrzavanju fondova za Srbiju, to bi značilo i da zvanični Beograd neće dobiti sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan za period 2024-2027, vredan šest milijardi evra. Plan je namenjen “ekonomskom rastu regionu, ubrzanju reformi i ulaganju koje može da unapredi proces proširenja Evropske unije sa ovim zemljama”. (Miler: EEA donosi velike koristi narodima Zapadnog Balkana (demostat.rs). Srbiji bi od toga trebalo da pripadne oko dve milijarde evra. Štaviše, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku robna razmena Srbije sa zemljama Evropske unije iznosila je gotovo 60 odsto (59,5) u prvih devet meseci 2023. godine (EU ključ srpskog izvoza: Najveća pomeranja kod struje i poljoprivrede (demostat.rs).