Trećeg marta je i zvanično istekao rok za konstituisanje Gradske skupštine u prestonici. Ostaje pitanje zašto se toliko čekalo da bude doneta odluka da se glasanje ponovi. Prema ocenama Demostata, takav potez bio je logičan i očekivan, budući da je odugovlačenje, odnosno korišćenje maksimalnih zakonskih rokova deo tehnologije vladanja SNS-a. Podsetimo, isti scenario viđen je prilikom formiranja nekoliko saziva republičkih vlada, pa tako  imamo situcije da premijeri i ministri u tehničkim mandatima i privremeni organi (kada je reč o Beogradu), vladaju i do godinu dana.

Da će se ponovo ići na birališta u Beogradu, Demostat je prognozirao već nekoliko dana posle izbora održanih 17. decembra 2023. (https://demostat.rs/sr/vesti/analize/vucic-nagovestava-da-ce-lokalni-izbori-u-beogradu-biti-ponovljeni/1949).

Kao što smo tada i predvideli, SNS ponavljanje glasanja pokušava da prikaže kao nemogućnost da bude formirana vladajuća većina u prestonici, a ne kao ponavljanje zbog izborne krađe. Ako se podsetimo šta se sve u međuvremenu događalo - odluka opozicije da ne prihvati rezultate, izostanak čestitki vlastima od strane bilo kog predstavnika EU (takve čestitke su ranije bile uobičajene), ulični protesti u Beogradu, štrajk glađu opozicionara, Rezolucija Evropskog parlamenta, Izveštaj ODIHR-a, bilo je jasno da se vlast nalazi pod velikim pritiskom zbog neregularnih izbora.

Kako Demostat ocenjuje, da će novi izbori biti održani u glavnom gradu postalo je izvesno nakon što su evroposlanici ubedljivom većinom izglasali Rezoluciju, kojom je ukazano na brojne neregularnosti izbornog procesa u Srbiji, te zatraženo pokretanje nezavisne međunarodne istrage o tome. (https://www.danas.rs/vesti/politika/milomir-mandic-da-nije-bilo-rezolucije-evropskog-parlamenta-i-poruke-eu-danas-bi-u-beogradu-bila-izabrana-vlast/)

Štaviše, Izveštaj ODIHR-a predstavljao je još jednu potvrdu da je izborna “trka” održana u “nepravičnim uslovima”, usled medijske i svake druge dominacije vladajuće stranke, uključujući sveprisutnu funkcionersku kampanju, te brojne slučajeve grupnog glasanja.

Takve ocene međunarodnih posmatrača bile su glavni razlog da naprednjaci donesu odluku da se ponovo glasa u Beogradu, a ne nemogućnost da se formira nova odbornička većina. Ilustracije radi, SNS je i 2022. godine formirao vlast u glavnom gradu zahvaljujući “preletaču” iz POKS-a, ali tada nije bilo oštre Rezolucije Evropskog parlamenta, niti stava EU da se Vučiću više neće gledati “kroz prste” kada je reč o brojnim manjkavostima izbornog procesa.

Istovremeno, nije primereno Vučićevo poređenje sa situacijom iz 2008. (“Moja molba za vas jeste da razmotrite da nam se ne ponovi 2008. i neko ko će to nazvati “nelegitimno formiranje vlasti”, poručio je predsednik Srbije javno naprednjacima, moleći ih da donesu odluku o novom glasanju u glavnom gradu). Naime, godine 2008.  niko iz Evropske unije nije osporio izbore.

Predsednik Srbije je i te kako svestan značaja Evropske unije za privredu i budžet Srbije, što podrazumeva redovnu isplatu penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru, odnosno ljudi na čije glasove Vučić najviše računa.

Prema nezvaničnim saznanjima Demostata iz političkih krugova, Vučić će biti prisutan i ovoj kampanji za lokalne izbore u Beogradu, jer je “njegova odluka i odgovornost da se ide na novo glasanje”. Ipak, naši izvori napominju da će predsednik države manje odlaziti na “teren među birače i na političke skupove, ali se očekuje da obilazi i otvara objekte infrastrukture, kao i da prisustvuje početku radova na započetim projektima u Beogradu”.

Kako se tvrdi, Vučić već sada ima rezultate istraživanja “i stalno će ih dobijati, pa će prema tome usperavati kampanju vlasti u Beogradu”. Prema našim saznanjima, očekuje se da se on fotografiše za promotivne aktivnosti sa funkcionerima naprednjaka, kao i sa predstavnicima Pokreta za narod i državu, koji je u formiranju (naprednjaci će, podsetimo, biti “udarna snaga” te političke grupacije), a pojavljivaće će se i na provladinim televizijama tokom cele kampanje (baš kao što je činio i u kampanji za decembarske izbore održane na više nivoa),  naročito poslednjih dana, odnosno u finišu kampanje jer “ne želi da doživi sudbinu Erdogana i Orbana čiji kandidati su poraženi na izborima u prestonici”.

Podsetimo, Socijalistička partija Srbije saopštila je u nedelju da “izražava punu opredeljenost da na ponovljenim izborima u Beogradu nastupi sa SNS-om”. Kako je poručeno, gradski odbor socijalista “makksimalno će aktivno učestvovati u zajedničkim izbornim aktivnostima”.

Kada je reč o opoziciji, Demostat ocenjuje da je glavni zadatak najveće opozicione grupe “Srbija protiv nasilja” da ostane na okupu i da bude inkluzivna. (https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/put-za-opoziciju/1982)

SNS će, po svemu sudeći, oformiti široku predizbornu koaliciju, odnosno već pomenuti Pokret za narod i državu, koji će, moguće je, uključiti i Socijalističku partiju Srbije, Zavetnike i deo Pokreta “Mi, glas iz Naroda”. U takvim okolnostima, opozicija bi trebalo da odgovori formiranjem još šireg fronta protiv vlasti, odnosno novim ukrupnjavanjem - uključivanjem ne samo partija, već i drugih organizacija, recimo sindikata i sličnih.

Prema ocenama Demostata, danas postoji nekoliko grupacija koje su formalno opozicione, ali suštinski opozicijom u ovom trenutku možemo da nazovemo samo “Srbiju protiv nasilja” i koaliciju NADA. Recimo, Pokret “Mi, glas iz naroda”, koji se raspao na nekoliko frakcija, formalno je opoziciona grupa koja je “ponikla” na nacionalnim frekvencijama, i ne može se reći da je suštinska opoziciji Vučićevoj vlasti, niti su to Zavetnici, čija predsednica je “viđena za” neko od mesta u novoj vladi.

Kako ocenjujemo, opozicija ima šansu da pobedi na novim lokalnim izborima u Beogradu, jer je većina Beograđana svesna pravog razloga ponavljanja izbora. Ipak, da bi se takav scenario obistinio, potrebni su iole bolji izborni uslovi, uključujući otvaranje Javnog servisa za kritičare vlasti, te kvalitetniji pristup biračkom spisku, uz kvalitetniju kontrolu na biračkim mestima.

Demostat očekuje da će vlast nastaviti “prljavu” kampanju, što podrazumeva ucenjivanja, zastrašivanja, podmićivanja birača, zbog čega je neophodno da opozicija obezbedi pouzdane kontrolore na biralištima.