Poruka Džejmsa O’Brajena da je “veoma važno” da u novim institucijama, uključujući parlament, budu adekvatno zastupljeni predstavnici opozicije, ne znači da  ovaj visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta zagovara “veliku koaliciju” naprednjaka i “Srbije protiv nasilja” u novom sazivu Vlade, već da se zalaže za to da opozicionari prihvate osvojene poslaničke mandate, pre svega u Narodnoj skupštini, zaključuje Demostat. Istovremeno, značajno je što O’Brajen u brifingu za američke novinare izjavio:”Vidimo značajnu promenu u sazivu parlamenta. Stranke koje su nudile samo nacionalizam su pretrpele poraz, neke nisu prešle cenzus. Navedena konstatacija u skladu je sa ocenama iz redakcijskog komentara Demostata da su “mnogi protivnici Francusko-nemačkog plana za Kosovo ostali ispod izbornog cenzusa (Vučić nagoveštava da će lokalni izbori u Beogradu biti ponovljeni (demostat.rs).

Džejms O’Brajen, inače pomoćnik državnog sekretara SAD zadužen za Evropu i Evroaziju, napomenuo je i da su opozicione grupe “dobile veću podršku, nekoliko stotina hiljada glasova i više mandata”. Kako je istakao:”Te dve stvari meni govore da sada imamo potencijalnu vladajuću koaliciju koja je jasna i odgovorna za to da svojim građanima donese neke rezultate. Mislim da ćemo očekivati da ove grupe rade zajedno za svoje građane i regionalnu stabilnost. Ako bude nekih pravnih izazova i nešto se bude promenilo, mi ćemo to poštovati”.  Te ocene takođe govore u prilog Demostatovim tezama o budućem sazivu Republičkog parlamenta.

Podsetimo, Demostat je konstatovao:”Ako iz matematičkog ugla pogledamo i sastav budućeg saziva Narodne skupštine, dolazimo do zaključka da je dosadašnja vladajuća koalicija SNS i SPS, koja je imala 151 mandat (osvojenih 56,06 odsto glasova)ostvarila lošiji rezultat. Naime, u ovom trenutku izgleda da oni u zbiru imaju 146 mandata (osvojenih 52,9 odsto glasova). S druge strane, proevropska opozicija, lista “Srbija protiv nasilja” dobila je 65 mandata, što je umnogome bolji rezultat nego 2022. Ova politička opcija ima za oko 15 mandata više, ako se uzme u obzir činjenica je na prošlim izborima na zajedničkoj listi bila i Narodna stranka, koja je imala osam mandata”.

Značajno je pomenuti i da je vodeća opoziciona lista, Srbija protiv nasilja, dobila više glasova nego Demokratska stranka 2012, a malo manje nego SNS iste godine. Istovremeno, nadmašila je rezultat Koalicije “Zajedno” na izborima održanim 1996. godine.

Demostat, takođe, procenjuje da se “Srbija protiv nasilja” neće odreći mandata u Narodnoj skupštini, a, verovatno, ni u Skupštini grada Beograda. Istovremeno, po svemu sudeći, lokalni izbori u glavnom gradu biće ponovljeni, zbog nemogućnosti formiranja vladajuće većine.

O’Brajen je poručio i da će SAD raditi sa vlastima u Srbiji na rešavanju pitanja u vezi sa izbornim neregularnostima, ističući da “pozdravljaju mirne proteste građana koji misle da izbori nisu bili pošteni, da rezultati nisu onakvi kakve su priželjkivali“, ali i da "žele da se otvorena pitanja rešavaju u pravnom procesu i da se izradi jasan izveštaj o ishodu izbora", uz napomenu da “govori o parlamentarnim, a ne lokalnim izborima u Srbiji”. Ovakve tvrdnje visokopozicioniranog zvaničnika pokazuju da su u Vašingtonu i te kako svesni brojnih manjkavosti koje su obeležile izborni proces u Srbiji, odnosno činjenice da uslovi nisu bili fer i pošteni, već da je najveća vladajuća partija, Srpska napredna stranka, koristila sve raspoložive državne resurse, uključujući javne fondove, u kampanji, odnosno da je vođena takozvana funkcionerska kampanja.

Imajući u vidu aktuelne neravnopravne uslove, do narednog izlaska na birališta, neophodno je obezbediti da se izborna pravila, koja i sada postoje, uistinu primene. Taj proces trebalo bi da započne što pre, bez odlaganja, budući da će u velikom broju opština u Srbiji već ovog proleća biti održani lokalni izbori. Jedan od  “recepata” za unapređenje izrazito nepovoljne izborne klime, jeste i to da institucije u Srbiji na svim nivoima - izvršnom, sudskom i zakonodavnom počinju da funkcionišu na profesionalan, objektivan i nepristrasan način. Prema brojnim analizama Demostata, uključujući one rađene posle izbora 17. decembra, očigledno je da su institucije visokopolitizovane, odnosno u službi partije na vlasti. Ilustracije radi, to se posebno videlo na primerima Republičke izborne komisije, Gradske izborne komisije u Beogradu, a izuzetak od tog neslavnog pravila nisu ni sudovi ni tužilaštva.

Kada je daljem putu “Srbije protiv nasilja” reč, Demostat ocenjuje da je najvažnije da vodeća opoziciona snaga ostane ujedinjena, u čvrst savez, a ne da dođe do fragmentacije kao što se već dosta puta u prošlosti događalo sa političkim grupacijama protivnika Miloševićevog i Vučićevog režima. “Srbija protiv nasilja” je proglasila ujedinjenje svega mesec i po dana pre decembarskih izbora i za tako kratko vreme uspela da privuče veliki broj pristalica, o čemu najbolje govore i već pomenuti izborni rezultati, koji su ostvareni uprkos svim preprekama koje je postavljao aktuelni režim.

Prema našim procenama, ukoliko “Srbija protiv nasilja” istraje u jedinstvu, njen rast biće neupitan. Štrajk glađu Marinike Tepić predstavljao je veoma hrabar lični čin, koji je skrenuo pažnju Evropske unije i sveta na “izbornu patologiju”u Srbiji. I ostali krupni problemi sa kojima se Srbija suočava biće nastavljeni i narednih meseci i godina. Između ostalog, aktuelna ekonomska situacija ne obećava ništa dobro, i očekuje se da će životni standard većine građana biti dodatno pogoršan, ako je suditi po visokoj stopi inflacije i ogromnim zaduživanjima vlasti. Istovremeno, ustupci koje predsednik Srbije već čini i biće primoran da nastavi da čini u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja, negativno će uticati na popularnost SNS. Na kraju, ne treba zaboraviti ni nagomilan broj “krupnih” afera koje dosad nisu rasvetljene, a teško je i nadati se da će dobiti epilog tokom mandata ove vlasti - poput Krušika, Jovanjice, Savamale…