Podaci o trgovinskoj razmeni sa Evropskom unijom objavljeni od strane Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda, te Zavoda za statistiku Republike Srbije nedvosmisleno pokazuju da se ukupna trgovina Republike Srbije od 2010. do 2021. godine odvijala oko Evropske unije, kao okosnice srpske spoljnotrgovinske razmene.

Naime, ukupna trgovina Srbije sa Evropskom unijom tokom 2021. godine dostigla je iznos od 30 milijardi 280 miliona evra, što je za 23% više nego tokom 2020. godine.     

Nadalje, izvoz koji je Srbija ostvarila u 2021. godini postavio je novi rekord kada je u pitanju ukupna vrednost izvoza iz Srbije ka Evropskoj uniji. Tako je u 2021. godini, takozvanoj postkoronarnoj godini i godini kada se srpska privreda suočavala sa posledicama prve godine pandemije virusa COVID-19, zabeležen ukupan izvoz u iznosu od skoro 14 milijardi evra. Ovde je interesantno naglasiti da je upravo ovom brojkom Srbija prevazišla prethodno postavljen rekord u izvozu ka Evropskoj uniji, postavljen 2019. godine, dakle pre krize izazvane pandemijom, a koji je iznosio 11,4 milijarde evra. 

Sa druge strane, kada se osvrnemo na kategoriju pokrivenosti uvoza iz Evropske unije, zabeležen je značajan rast veće pokrivenosti uvoza. Naime, prema poslednjim podacima iz 2021. godine, čak 85% srpskog uvoza robe iz Evropske unije bilo je pokriveno izvozom iz Srbije ka Evropskoj uniji. Nešto davnije 2009. godine ovaj procenat je iznosio 48%. 

Među zemljama članicama Evropske unije kao posebno značajni trgovački partneri Srbije ističu pre svega Nemačka, Italija, Mađarska, kao i Rumunija. U ove zemlje Republika Srbija najviše izvozi svoje robe, dok iz Nemačke i Italije najviše uvozi robu.

Najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije u prethodnoj deceniji

Tokom 2010. godine Evropska unija nalazila se na ubedljivom prvom mestu najvećeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije sa skoro 10 milijardi evra vrednosti razmene. Na drugom mestu, ali sa daleko manjom vrednošću tada su se našle zemlje CEFTA sa nešto više od 2 milijarde vredni spoljnotrgovinske razmene, a zatim i Ruska Federacija sa malo više od milijardu i šest stotina miliona evra vrednosti. Interesantno je da su se Kina i SAD nalazile na četvrtom, odnosno petom mestu, a zatim su sledile Turska i Švajcarska.

^{Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije (podatke prikupio EU Info centar)}

U godinama koje su usledile, od 2011. do 2013. godine rangiranje po zemljama najvećim partnerima je ostalo nepromenjeno, s tim da je značajno porasla vrednost spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom i Kinom, koje su i dalje ostale na trećem, odnosno četvrtom mestu po vrednosti razmene. Sve ovo vreme, vrednost spoljnotrgovinske razmene između Srbije i Evropske unije stabilno je rasla i čvrsto ostajala na prvom mestu, da bi 2015. godine dostigla vrednost od preko 17 milijardi evra. 

Ovakva situacija ostala je sve do 2020. godine kada je Kina pomerila Rusku Federacija sa njenog stabilnog trećeg mesta najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i sa vrednosti robne razmene od oko 3 milijarde evra plasirala se na treće mesto.

^{Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije (podatke prikupio EU Info centar)}

Konačno, 2021. godine spoljnotrgovinska razmena sa Evropskom unijom dostigla je 30,28 milijardi i tako potpuno i nedvosmisleno dominantno zacementirala svoju poziciju najvećeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije, dok su sve ostale zemlje zadržale svoju prethodno stečenu poziciju po obimu spoljnotrgovinske razmene. Drugoplasirani partner Srbije po vrednosti robne razmene ostaju zemlje CEFTA sporazuma i nakon 11 godina, ali u obimu koji je 2021. godine za prvoplasiranom Evropskom unijom zaostajao za preko neverovatnih 25 milijardi evra.

^{Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije (podatke prikupio EU Info centar)}

Konačno, kada je reč o ništa manje bitnim stranim direktnim investicijama u Srbiji, a prema zvanično objavljenim podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2010. do 2021. godine daleko najviše stranih direktnih investicija u Srbiju je stiglo upravo od kompanije iz Evropske unije. Štaviše, u ovom periodu od jedanaest godina od ukupnog broja stranih direktnih investicija u Srbiji preko 63% investicija došlo je od strane kompanija sa sedištem u Evropskoj uniji. 

^{Izvor: Narodna banka Srbije (prilagođeno pristupanju Republike Hrvatske 2013.  i istupanju Ujedinjenog Kraljevstva iz EU 2020. godine)}

*Trenutno članice Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu (CEFTA) čine Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Severna Makedonija i Kosovo* uz angažovanje UNMIK-a.