Italija i Srbija imaju imaju izuzetne bileteralne odnose koji se razvijaju na osnovu strateškog partnerstva uspostavljenog 2009. godine. Poseban zamah saradnja je dobila u poslednje dve godine, dolaskom nove italijanske vlade koja je odlučila da ponovo investira u region Zapadnog Balkana i unapredi politički dijalog između dve zemlje. To u reazgovoru sa Tamarom Bajčić za podkast “Pola sata Demostata” kaže ambasador Republike Italije u Srbiji, Luka Gori. Naglašava da je premijerka Italije, Đorđa Meloni, bila je u poseti Srbiji krajem 2023. godine a da je većina ministara njenog kabineta boravila u  Beogradu u okviru bilateralnih poseta.

- To je značajno ojačalo politički dijalog, uključujući i saradnju na parlamentarnom nivou kroz brojne posete od strane Srbije Italiji, i obrnuto. Pored političkog dijaloga, intenzivirali smo i ekonomsku saradnju. Kao što verovatno znate, u Srbiji je registrovano 1.200 italijanskih kompanija. Naša trgovinska razmena iznosi oko 4,5 milijardi evra. Italija je zaista jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije. U poslednje dve godine dodatno smo produbili ovu saradnju i organizovali tri poslovna foruma između naših zemalja. Srbija je jedina zemlja sa kojom smo u tom periodu organizovali tri poslovna foruma, što govori o važnosti koju pridajemo odnosima sa Beogradom – ističe ambasador i naglašava da je i kulturna saradnja izuzetno važna jer Ambasada ima bogat kulturni program dok u Srbiji postoji “velika ljubav prema italijanskoj kulturi”. 

Dodaje kako je posebno važna naučna saradnja, jer postoji značajna zajednica srpskih istraživača koji rade u Italiji. Izdvaja poslednje dve godine, kada se posebno razvila saradnja u oblasti tehnoloških inovacija. Tu je ostvaren najveći napredak, organizovana su dva naučna foruma, jedan u Trstu i jedan u Beogradu. Potpisani su brojni memorandumi o razumevanju, posebno sa naučno-tehnološkim parkovima u Srbiji, ali i sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju u Novom Sadu, BIO4 Kampusom, Državnim data centrom u Kragujevcu i Institutom BioSens. 

Strategija ka razvoju inovacija

- Naša ideja je da u ovoj godini organizujemo bilateralni samit između dve vlade. To je bilo planirano za kraj januara. Zbog ostavke vlade u Srbiji to nije bilo moguće, ali nismo odustali od toga. Naš glavni strateški cilj, posebno u oblasti ekonomske saradnje, jeste da se fokusiramo na tehnološke inovacije. Do sada je ekonomsko prisustvo Italije u Srbiji bilo uglavnom usmereno na tradicionalne industrije poput tekstilne i automobilske, kao i bankarskog sektora. Međutim, sada želimo da uhvatimo korak sa novim talasom inovacija u Srbiji, posebno u oblasti informacionih tehnologija, veštačke inteligencije i biotehnologija. Dakle, glavni cilj sada je da prilagodimo naš strateški pristup ekonomskoj saradnji i usmerimo ga ka inovacijama – kaže sagovornik Demostata.

Na pitanje kako danas vidi ulogu NATO-a s obzirom na to da je Italija članica te Alijanse, kaže da živimo u složenom geopolitičkom kontekstu, sa mnogo nestabilnosti i neizvesnosti. 

- Nije reč samo o ratu u Ukrajini ili veoma nestabilnoj situaciji na Bliskom istoku, već i o dešavanjima u širem Mediteranu, Africi i Indo-Pacifiku. Međunarodni kontekst je zaista veoma komplikovan. U takvom okruženju, NATO ostaje stub naše bezbednosti i jedina međunarodna organizacija u kojoj Sjedinjene Američke Države i Evropa mogu blisko da sarađuju. Želimo da sačuvamo ovu saradnju, jer je ključna za bezbednost naših građana, SAD-a, Evrope, ali i za prosperitet i zaštitu vrednosti na kojima se NATO zasniva. Italija je osnivač NATO-a i pridajemo veliki značaj ovoj organizaciji. Uvereni smo da NATO igra i da će i dalje igrati ključnu ulogu na međunarodnoj sceni – naglašava ambasador Luka Gori.

Potvrđuje da je NATO prvenstveno vojna organizacija, a njegova ključna vrednost jeste odvraćanje pretnji i zaštita bezbednosti. Ali, ističe da to nije samo vojna organizacija, već da promoviše i politički dijalog među državama članicama i partnerima. 

Odnosi NATO i EU os suštinske važnosti

- To je alat za promociju naših vrednosti, zaštitu međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, ali i za očuvanje globalnih zajedničkih dobara koja su važna za sve nas. Zato su vojna i politička dimenzija duboko povezane. Smatram da je politička dimenzija NATO-a izuzetno važna i vidimo to u pristupu prema partnerima. NATO ima široku mrežu partnerstava širom sveta, i razvija ih uvek kroz zajednički pristup sa zemljom koja je uključena, nastoji da poštuje njenu osetljivost, ali istovremeno nudi ekspertizu koja je zaista jedinstvena. Na primer, ako govorimo o razvoju institucija za odbrambene kapacitete, to je nešto što ima ogroman značaj u odnosima sa partnerima širom sveta. A kada već govorimo o partnerima, mi u Italiji smatramo da je ključno, pre svega, nastaviti da razvijamo politički dijalog sa Evropskom unijom. Odnosi između NATO-a i Evropske unije su zaista od suštinske važnosti. Naravno, vidimo potrebu za razvojem evropske odbrane, ali je posmatramo kao način da se ojača evropski stub NATO-a – objašnjava sagovornik Demostata.

On smatra da je veoma važno posvetiti pažnju južnom krilu NATO-a, partnerstvu i političkom dijalogu sa širim Mediteranom i Afrikom. Iako postoji razlog za snažan fokus na istočno krilo NATO-a zbog rata u Ukrajini, iz perspektive te mediteranske zemlje, važno je uzeti u obzir ne samo pretnje, već i prilike koje dolaze iz Mediterana i Afrike. Zbog toga Italija podržava akcioni plan za južno krilo Alijanse, koji je usvojen na NATO samitu u Vašingtonu. Uz to, NATO može da doprinese i u mnogim drugim oblastima, kao što su borba protiv terorizma i sajber bezbednost koja postaje jedno od najvažnih a globalno izuzetno osetljivih pitanja. Ne tiče se samo NATO-a ili pojedinih članica, već svih država širom sveta, zbog čega je potrebna saradnja u kojoj NATO može da pruži značajan doprinos. Dodaje da su dezinformacije jedan od najvećih izazova i usko povezane sa tim, a to nije bitka koja može da se dobije preko noći, već dugotrajna borba koja će trajati godinama. Ali, ističe, ona je od ključne važnosti za demokratije i liberalne vrednosti koje podržavamo.

Naglašava da ima vrlo pozitivan stav po pitanju partnerstva između Srbije i NATO-a, jer iako znamo istoriju NATO-a u ovom regionu i istoriju odnosa sa Srbijom, iako znamo šta se dešavalo devedesetih, znamo i da stvari idu napred. 

Partnerstvo prilagođeno Srbiji

- Srbija se 2006. godine pridružila programu Partnerstvo za mir (PFP) i danas postoji značajan program saradnje. Takođe, želim da istaknem da NATO kancelarija u Beogradu radi odličan posao u promovisanju ove saradnje. Italija uvek daje svoj doprinos ovakvim aktivnostima. Ali postoji stvarna potreba da Srbija nastavi da razvija saradnju sa NATO-om, jer on veoma dobro prilagođava partnerstvo potrebama Srbije i ne nameće ništa, u potpunosti poštuje vojnu neutralnost Srbije. Zato postoji veliki prostor za razvoj saradnje. Ne smemo zaboraviti da je u ovom regionu još uvek prisutna najvažnija NATO operacija – KFOR na Kosovu. Ova misija je veoma važna i za Srbiju. Italija u njoj igra ključnu ulogu – imamo oko 1.000 vojnika u sastavu KFOR-a i ponovo komandujemo misijom. Verujemo da KFOR ostaje ključni faktor za stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, kako u interesu Srbije, tako i Kosova – kaže ambasador Gori.

Dodaje da bi voleo kada bi se taj pozirivan trend u odnosima Srbije i NATO-a više odražavao u javnoj debati, ali trenutan status “ispod radara” može da razume. Ipak, ima utisak da je srpsko rukovodstvo sve više svesno dodatne vrednosti NATO-a i značaja održavanja ove saradnje, uprkos određenim sentimentima koji su pod uticajem događaja iz 90-ih još uvek prisutni u javnom mnenju.

- Postoje brojne prednosti iz saradnje Srbije i NATO-a a ključna je vojna obuka. Srbija mora da se pripremi za učešće u mirovnim operacijama, a NATO joj pomaže u tome. Već sada vidimo veliki napredak – Srbija učestvuje u brojnim mirovnim misijama, uključujući i UNIFIL u Libanu, gde sarađuje sa italijanskim trupama. Imamo veoma pozitivno mišljenje o doprinosu Srbije u toj misiji. Pored obuke, NATO pomaže da se unište ogromne količine zastarele municije a kroz program Partnerstva za mir nudi značajne naučne projekte od koristi za Srbiju. Takođe, postoji saradnja u oblasti sajber bezbednosti, borbe protiv terorizma, ali i u segmentima poput upravljanja prirodnim katastrofama, što je za Srbiju veoma važno. Dakle, oblasti saradnje i obostrane koristi su zaista široke – ističe ambasador.

Ukazuje da u evoluciji Zapadnog Balkana od devedesetih do danas vidi pozitivan trend koji je vođen evropskom perspektivom, sa jedne i NATO perspektivom, sa druge strane. Neke zemlje u regionu već su postale članice NATO-a, ali sve zemlje regiona bi trebalo da postanu članice Evropske unije, što misli da je najveće postignuće za Zapadni Balkan. Potvrđuje da u poslednjih 15 godina proces proširenja Brisel nije gurao napred što je izazvalo veliko razočaranje i probudilo nezadovoljstvo prema EU u ovom regionu, posebno u Srbiji. 

Zamor proširenjem, zamor reformama

- U mnogim prestonicama EU, pa i u Briselu, zavladala je svojevrsna „zamorenost proširenjem“. Istovremeno, u regionu se razvila i izvesna „zamorenost reformama“. Zemlje nisu snažno forsirale reformsku agendu, delom i zato što nisu videle realnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji. Ipak, nakon ruske agresije na Ukrajinu, došlo je do promene. Sada postoji nova svest o tome da moramo ubrzati proces proširenja EU na Zapadni Balkan. Sa geopolitičkog stanovišta, postoji potreba za integracijom ovog regiona u Evropsku uniju. EU je takođe pokrenula Plan rasta, koji je od velikog značaja kako bi se određeni ciljevi ostvarili već u pretpristupnoj fazi. Među njima je, na primer, integracija u jedinstveno tržište, što je izuzetno važno. Dakle, postoji novi zamah ali moramo ohrabriti zemlje regiona da iskoriste ovu priliku, jer ona zaista postoji. Važno je da pokušamo da ubrzamo proces i Italija je na čelu ove inicijative – kaže ambasador Luka i navodi primer od pre nekoliko nedelja kada je italijanski ministar spoljnih poslova, Antonio Tajani, organizovao u Rimu još jedan sastanak grupe pod nazivom ,,Prijatelji Zapadnog Balkana’’, što je neka vrsta lobija za ubrzanje procesa proširenja.

On ocenjuje da je teško reći šta budućnost donosi ovom regionu, ali da je ključno očuvati mir, bezbednost i stabilnost. To je osnovni preduslov za sve ostalo. Zato je važna stabilnost na Kosovu, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, situacija pod kontrolom u Bosni i Hercegovini i izbegavanje bilo kakve ozbiljne krize. A kada se stabilnost osigura, mora snažno da se radi na ubrzanju integracije regiona u EU.

- Moja poruka je da ovom regionu treba energija mladih generacija - njihove ideje, njihov doprinos. Na njima je da izgrade budućnost. Naravno, znam da mnogi mladi napuštaju region iz različitih razloga, u nekim zemljama im je teško da zamisliti svetlu budućnost. Ali, iako razumem potrebu mladih da odlaze u inostranstvo, da studiraju i stiču iskustva van svojih zemalja, što je korisno za svakoga, iskreno se nadam da će se jednog dana vratiti da grade novu budućnost za ovaj region, da unesu sveže ideje. I da stvore region koji će biti u potpunosti integrisan u Evropsku uniju, a nadamo se i u NATO – zaključuje ambasador Republike Italije u Beogradu Luka Gori.