Evropska komisija prvi put je usvojila listu od 47 projekata koji će nositi oznaku ,,strateški”, čime će im biti omogućen brži prolazak kroz institucionalne procedure,  od izdavanja prvih dozvola do finalne realizacije. Takođe, ovi projekti će imati pristup finansijskoj podršci iz javnih fondova u iznosu od 22,5 milijardi evra. Ovaj potez predstavlja prekretnicu u evropskoj ekonomskoj politici u kojoj je princip slobodnog tržišta bio svetinja. Finansijska pomoć kompanijama iz budžeta bila je retkost i zahtevala je detaljna obrazloženja, dok je državni intervencionizam često kritikovan, posebno kada je dolazio iz „trećih“ zemalja. Najčešće se to odnosilo na kineske proizvode, koji su, zahvaljujući državnim subvencijama, često smatrani nelojalnom konkurencijom na tržištu EU. Zbog toga su evropske vlasti pribegavale uvođenju viših carina kako bi zaštitile domaće proizvođače. 

Decenijama unazad, zemlje Evropske unije oslanjale su se na uvoz sirovina za proizvodnju finalnih proizvoda, pre svega retkih metala koji stižu sa udaljenih tržišta – iz Kine, Rusije, Afrike i Latinske Amerike. U međuvremenu, ključna tema postaje zelena agenda – skup postulata čiji je cilj smanjenje emisije ugljen-dioksida, jednog od glavnih uzroka klimatskih promena. Takva politika zahteva uvođenje novih tehnologija i otvara prostor za rastuću potražnju za retkim metalima, koji se i dalje u velikoj meri uvoze iz dalekih zemalja. U središtu pažnje nalazi se litijum, metal od kog zavisi proizvodnja baterija za mobilne telefone, laptopove, ali i za električna vozila, koja bi trebalo da zamene automobile sa motorima na fosilna goriva i time značajno doprinesu smanjenju emisije štetnih gasova..

Iako su prvi nagoveštaji postojali i ranije, tek su poslednjih nekoliko godina – obeleženih pandemijom, ratovima u Ukrajini i na Bliskom Istoku, kao i pogoršanjem političkih odnosa sa ključnim zemljama dobavljačima – pokazale koliko su globalni lanci snabdevanja postali ranjivi. Postali su ne samo nesigurni, već i sporiji i skuplji, što je direktno pogodilo evropsku privredu: usporena proizvodnja, rast inflacije i sve izraženija ekonomska neizvesnost.

Istovremeno, Kina – vodeći trgovinski partner EU i vlasnik najvećih rezervi retkih metala – ubrzano je jačala svoju industrijsku poziciju. Masovnom proizvodnjom visoke tehnologije, od telekomunikacione opreme do električnih vozila, uz obilnu državnu podršku i dostupnost sirovina, kineske kompanije postale su znatno konkurentnije od evropskih. Njihov rast na tržištima unutar EU izazvao je dodatni pritisak, zbog čega su uvedene tzv. „zelene“ barijere – standardi koji zahtevaju ekološku usklađenost uvozne robe.

Kao odgovor na novu regulativu i tržišne pritiske, nekoliko velikih kineskih proizvođača najavilo je otvaranje fabrika baterija, električnih vozila i automobilskih komponenti u zemljama Evropske unije.

Zelena agenda uz dopunu

Ova složena priča, u kojoj se prepliću geopolitika, ekonomija i visoke tehnologije, zahtevala je hitan zaokret. Evropski lideri morali su da prilagode svoju gotovo romantičarsku viziju zelene ekonomije – i da joj dodaju realne, strateške zahteve. Bilo je jasno da Evropa mora da obezbedi sopstvene izvore ruda i minerala ključnih za zelenu tranziciju, i to na svojoj teritoriji ili što bliže njoj, uz poštovanje strogih ekoloških standarda.

Još od 2011. godine EU formira listu kritičnih minerala, neophodnih kako za zelenu agendu, tako i za redovnu industrijsku proizvodnju. Lista se ažurira na svake tri godine, a trenutno obuhvata 34 materijala. U skladu sa novim Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA), 17 njih je proglašeno strateškim, i za njih EU sada aktivno traži ležišta unutar sopstvenih granica.

Oznaku „strateški“ po prvi put je dobilo 47 projekata koji pokrivaju 14 različitih sirovina, a biće realizovani u 13 zemalja članica: Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugalu, Poljskoj i Rumuniji. Predstavnici Evropske unije ocenili su da podrška ovim projektima predstavlja važnu prekretnicu ka postizanju evropskog suvereniteta u industrijskoj proizvodnji i energetskoj stabilnosti.

Oznaku „strateški“ po prvi put je dobilo 47 projekata koji pokrivaju 14 različitih sirovina, a biće realizovani u 13 zemalja članica EU.

Najavljeno je da će uskoro biti objavljena i lista projekata u zemljama koje nisu članice Evropske unije, ali će – zahvaljujući statusu strateških za EU – biti obuhvaćeni finansijskom podrškom iz evropskih fondova i podložni redovnom nadzoru i evaluaciji od strane Evropske komisije.. U kompaniji Rio Tinto potvrdili su da je projekat ,,Jadar” kandidovan za dobijanje statusa strateškog projekta.

Na zvaničnom sajtu Evropske komisije navodi se da će podrška domaćim projektima ,,ojačati evropski lanac vrednosti sirovina i diversifikovati izvore snabdevanja”. Cilj evropske strategije je da se do 2030. godine obezbedi najmanje 10% godišnje potrošnje kritičnih minerala rudarenjem na teritoriji EU. Istovremeno, planirano je da se najmanje 40% ukupne potrošnje preradi u evropskim postrojenjima, dok bi reciklaža trebalo da pokrije najmanje 25% potreba.

Pored povećanja domaćih kapaciteta, posebna pažnja posvećena je diversifikaciji izvora snabdevanja. Prema novim pravilima, nijedna treća zemlja ne bi smela da bude izvor za više od 65% godišnje potrošnje bilo koje pojedinačne sirovine u okviru bilo koje faze lanca vrednosti – kako bi se izbegla zavisnost i ranjivost snabdevanja.

Litijum obuhvata skoro polovinu strateških projekata EU

Kako je navedeno, projekti koji su izabrani obuhvataju jedan ili više delova u lancu vrednosti sirovina. Na rudarenje minerala odnosi se 25 projekata, 24 su razvijena u oblasti prerade ili uz rudarenje obuhvataju i taj segment, 10 projekata podrazumeva reciklažu, a u dva projekta je reč o zameni sirovina. Prema mineralima koji će biti obuhvaćeni, čak 22 projekta pokrivaju litijum, 12 se odnosi na nikl, 11 na grafit, 10 na kobalt, 7 na mangan...

„Ovi projekti će osigurati da EU može u potpunosti da ispuni svoje standarde za ekstrakciju, preradu i reciklažu do 2030. godine za litijum i kobalt, dok će ostvariti značajan napredak za grafit, nikl i mangan“, navode u Evropskoj komisiji, i dodaju da će tri projekta koja se odnose na volfram i jedan koji uključuje magnezijum doprineti „otpornosti odbrambene industrije EU, koja se oslanja na upotrebu ovih materijala”. Naglašava se i da su se projekti našli na listi jer „doprinose sigurnom snabdevanju Evropske unije strateškim sirovinama, pridržavaju se ekoloških, društvenih i upravljačkih kriterijuma i tehnički su izvodljivi”, a pokazali su i „jasne prekogranične koristi za Evropsku uniju”.

Naglašava se i da su se projekti našli na listi jer „doprinose sigurnom snabdevanju Evropske unije strateškim sirovinama, pridržavaju se ekoloških, društvenih i upravljačkih kriterijuma i tehnički su izvodljivi”, a pokazali su i „jasne prekogranične koristi za Evropsku uniju”.

Osim finansijske podrške projekti će uživati i koordinisanu pomoć Evropske komisije i država članica jer će odredbe o izdavanju raznih dozvola biti značajno pojednostavljene i ubrzane. Trenutno proces izdavanja dozvola može da traje od pet do deset godina, a novim procedurama on je skraćen, pa će za otvaranje rudnika biti potrebno maksimalno 27 meseci a za ostale projekte ne više od 15.

Najveći broj prihvaćenih projekata dolazi iz Francuske, ukupno devet. Od njih, pet se odnosi na proizvodnju baterija, dva uključuju i rudarenje, dok su dva fokusa na reciklaži, bilo da se radi o sirovinama ili baterijama.

Pojedinačno, četiri projekta iz ovog paketa odnose se na litijum. Otvaranje rudnika litijuma ,,Emili” proglašeno je za projekat od nacionalnog značaja iako se nalazi u blizini zone zaštićene prirode. Prema pisanju medija, procenjuje se da će ta investicija omogućiti godišnju proizvodnju 700.000 baterija za električna vozila, čak 2 do 2,5 miliona do 2030. godine, što će tu zemlju, sa osvojenih 20% tržišta Evropske unije, dovesti u vrh evropskih proizvođača električnih automobila. Već sada je kompanija Automotive Cells Company (ACC) u vlasništvu Stelantisa, Mercedesa i Total Enerdžisa obezbedila prve pakete baterija koje su ugrađene u vozila „pežo“ i „opel“.

Rudnici, prerada, reciklaža

Druga zemlja sa ove liste je Španija, sa sedam prihvaćenih projekata od kojih se tri odnose na otvaranje rudnika litijuma. Jedan projekat definisan je u oblasti reciklaže, dva su vezana za rudarenje i preradu volframa i bakra, a jedan je fokusiran na iskopavanje ruda koje sadrže više metala.

Fincima je prihvaćeno šest projekata, od kojih su dva u oblasti proizvodnje grafita i kobalta, jedan se odnosi na rudarenje i preradu kobalta, platinijuma, bakra i nikla, dok je jedan fokusiran na otvaranje rudnika nikla i kobalta. , a jedan je namenjen reciklaži baterija za električna vozila. Najviše ambicija uloženo je u proces iskopavanja litijuma koji bi trebalo da krene ove godine u rudarskim regionima Sivajarvi i Rapasari. „Keliber Lithium Project“ koji je razvila kompanija Keliber Tehnology, prema dostupnim podacima, trebalo bi da iz otvorenih kopova i podzemnih rudnika proizvede godišnje oko 15.000 tona litijum hidroksida koji se koristi za proizvodnju baterija za električna vozila.

U Portugaliji se već uveliko razvijaju projekti za dva rudnika litijuma u formi potrebnoj za proizvodnju baterija za električne automobile. Jedan je ,,Romano’’ iza koga stoji kompanija Lusorecursos Portugal Lithium S.A. kao koncesionar, drugi je „Barroso Lithium Project“’ na kome već neko vreme radi kompanija Savannah Lithium Unipessoal. Prema planovima, u ovoj zemlji razvijaće se svih pet faza iz procesa proizvodnje litijuma - od ekstrakcije, rafinacije, transformacije u ćelije, do proizvodnje baterija i, konačno, reciklaže za njihovu ponovnu upotrebu. Treći projekat odnosi se samo na pogone za proizvodnju litijum-jonskih baterija, a četvrti je otvaranje rudnika i proizvodnja bakra.

I Italija može da računa na podršku EU fondova za četiri reciklažna projekta. Prvi je oslonjen na preradu i ponovnu upotrebu grupe platinastih metala, drugi je za retke magnetne elemente, treći za bakar i nikl, a četvrti za litijum. Kroz tri programa Švedska će se baviti ekstrakcijom grafita za proizvodnju baterija, ekstrakcijom i preradom retkih magnetnih elemenata i reciklažom minerala koji se koriste u proizvodnji baterija – magnezijuma, litijuma, grafita, nikla i kobalta. U Rumuniji se takođe razvijaju tri programa ekstrakcije minerala neophodnih u proizvodnji baterija - magnezijuma, bakra i grafita.

I ne samo strateški

Nemačka je obezbedila podršku za tri projekta, među kojima se izdvaja otvaranje rudnika na najvećem evropskom, a potencijalno i svetskom, nalazištu litijuma, smeštenom u pokrajini Rajna-Palatinat. Prema procenama, ovo ležište sadrži 15 miliona tona alkalnog metala, što omogućava godišnju proizvodnju od 40.000 tona litijum hidroksida, dovoljno za proizvodnju milion baterija za električne automobile. Drugi odobreni projekat odnosi se na proizvodnju litijuma u fabrici uz Gornju Rajnu, dok je treći fokusiran na supstituciju grafita u proizvodnji baterija.

Nemačka je obezbedila podršku za tri projekta, među kojima se izdvaja otvaranje rudnika na najvećem evropskom, a potencijalno i svetskom, nalazištu litijuma. 

Od većih investicija podrškom su obuhvaćena dva češka projekta. Reč je o rudarenju i preradi mangana, ali i o realizaciji projekta „Cinovec“, trećeg po veličini nalazišta litijuma na teritoriji Evrope (posle Srbije i Nemačke). Ležište se nalazi na samoj granici sa Nemačkom, a prema istražnim rezultatima tu je 7,3 miliona tona litijum karbonata, dok se na nemačkoj strani nalazi još oko 700.000 tona. Pokretanje projekta se očekuje ove godine, a prema pisanju medija litijum će se prerađivati za baterijske ćelije u gigafabrici. Češka energetska kompanija ČEZ planira da zajedno sa Ministarstvom industrije tu fabriku izgradi u blizini rudnika.

Strateški projekti koji će se finansirati iz sredstava EU nisu jedini u oblasti kritičnih minerala, posebno kada je reč o litijumu i boru. Potražnja za ovim mineralima raste već više od decenije, usled nastojanja da se pređe na obnovljive izvore energije, smanji upotreba fosilnih goriva i emisija ugljen-dioksida, te spreči efekat „staklene bašte” koji je izazvao klimatske promene. Tako je u nemačkoj pokrajini Saksonija pokrenut projekat „Cinvald litijum“, podzemni rudnik u čijim stenama se krije oko 125.000 tona litijuma, dovoljnih za proizvodnju oko 20 miliona baterija za električna vozila. I u austrijskoj pokrajini Koruška rudarska kompanija European Lithium ove godine započinje iskopavanje litijuma iz stena. Prema pisanju medija, kompanija je već sklopila sporazum sa BMV-om koji je avansno uplatio 15 miliona dolara kako bi obezbedio isporuke litijuma za baterije koje će ugrađivati u svoje modele automobila.