Strahinja sa Mašinskog i Đorđe sa Elektrotehničkog fakulteta i ranije su svoje nezadovoljstvo izražavali na ulici, u protestima koji su poslednjih godina sve češći u Srbiji. Smatraju da je to prirodno, čovek se trudi da mu bude bolje pa je logično bilo i to što su se uključili u studentski bunt kad je on već krenuo sa njihovih fakulteta. U razgovoru sa Tamarom Bajčić u podkastu “Pola sata Demostata”, Đorđe otkriva da to vidi kao borbu za “neku državu u kojoj ćemo svi moći da živimo bez straha da će nam se desiti neki problem jer smo izašli na ulice i rekli svoje mišljenje ili da će nam nešto pasti na glavu”. Strahinja dodaje da je to borba koja će osim bezbednosti i boljeg života učiniti da obrazovani mladi ljudi ne moraju da beže u drugu državu jer ne vide budućnost ako ovde sve ostane isto.

- Na plenumu smo jednog dana imali na dnevnom redu pitanje razrešenja blokada. Došlo je dosta kolega sa završne godine kojima je ostalo par ispita i želeli su da se prekinu blokade da bi završili fakultet, našli posao. Mislim da je to malo sebično sa njihove strane jer se ipak borimo za nešto više – objašnjava Đorđe svoj odnos prema studentima koji bi da se okončaju protesti.

Strahinja potvrđuje da ima studenata kojima je ostalo malo ispita do kraja i kojima znači da finansijski ne moraju da prebrode još jednu godinu u Beogradu bez završenih osnovnih ili master studija.

- I mi smo na fakultetu skoro imali pitanje okončanja protesta, na poziv jednog profesora odazvalo se baš dosta “mašinaca”, pun amfiteatar a on je jedanod najvećih u Beogradu. Skoro jednoglasno smo izglasali nastavak blokada – kaže on.

Nasuprot tome postavljaju fenomen “Ćacilenda”, pa Đorđe otkriva da lično poznaje nekoliko momaka iz Mirijeva koji su dobro plaćeni za kampovanje u “Ćacilendu”, 40 do 50 evra za dan, ali da ne isključuje činjenicu da tamo ima i pravih studenata. Podseća da je 15. marta, na velikom protestu, grupa iz Ćacilenda gađala studente petardama, čak i kada su oni ispraznili prostor oko Pionirskog parka.

Ko je još Ćaci

- Meni je fenomenalno kada vidim na društvenim mrežama predsednika kako izgovara reč “Ćaci” i nosi majcu “I ja sam Ćaci”. Ali, podsećam da je jako ružan osećaj bio 15. marta, kada se svi mi sklanjamo od tih ljudi, a onda se pojavi snimak navodno studenata, maskiranih ljudi sa palicama. A ja do sada nisam video ni jednog studenta na blokadama da nosi palice i maske – kaže Strahinja.

Na pitanje voditeljke kako ocenjuju rad plenuma, koji je kod nas novi oblik direktne demokratije, Đorđe kaže kako se trudi da što češće učestvuje u radu posebno jer je u radnoj grupi za rektorat, pa ima obavezu da prenese iskustva i neke odluke donete na velikom sastanku delegata.

- Trudim se da objašnjavam ljudima šta funkcioniše a šta ne. Uz to, plenum je izraz direktne demokratije u kojoj svako ima pravo glasa, može da kaže šta želi, koliko god to bilo kontroverzno. Jedino mora da se tiče blokade. Dolazile su kolege koji su hteli okončanje blokada i niko ih nije targetirao, rekli su svoje mišljenje. Plenum je odlučio da ostanemo u bokadi. Demokratija tako funkcioniše – ističe on.

Strahinja dodaje da je na vrhu hijerarhije plenum, on odlučuje, zapravo studenata koji su tog dana učestvovali u radu pa je to poruka ljudima da treba da se bore za svoj glas. I zborovi građana, koji su pandan plenumima, dobar su način da se ljudi podstaknu na delovanje, kažu studenti. Podsećaju da taj model postoji u zakonu ali da nije primenjivan jer je narod u Srbiji poslednjih 20-ak godina bio prilično apolitičan. To jeste jako dobar način da ljudi pokažu svoju volju i kao što se na plenumima okupi i do stotinak studenata, na zborove dođe i do hiljadu ljudi. Ipak, kažu studenti, iako podižu političku svest građana, zborovi ne mogu da nas izvuku iz ove priče. Zato se trenutno na fakultetima razmatra političko rešenje a misle da će sve na kraju morati da se razreši izborima.

Na pitanje kako komentarišu predlog opozicije da se formira prelazna vlada koja bi ispunila zahteve studenata i pripremila dovoljno fer i poštene izbore, Đorđe kaže da se studenti nisu mnogo bavili tim pitanjem jer ne veruju da će vlast to dozvoliti, veća je verovatnoća da će se truditi da takvu odluku odlože a da što pre organizuju izbore. U međuvremenu “pokušavaju da nas izmore, iscrpe i čekaju da mi odustanemo”. I Strahinja misli da politički dogovor sa trenutnim režimom nije izvodljiv, a takođe ne vidi na koji način bi studenti mogli da podrže ideju o prelaznoj vladi kada su se ogradili i od vlasti i od opozicije.

Ne može više ovako

Oni potvrđuju da su izloženi pritiscima, targetiranju na društvenim mrežama i prorežimskim medijima ali tvrde da je to za njih postalo gorivo, veliko ohrabrenje da stanu jedni uz druge i kažu: ne može više ovako.

- Dosta nas je oguglalo na to. Evo skoro smo videli da na TV Informeru Dragan J. Vučićević neke naše kolege naziva generalima. Volim ja da upalim Informer i da saznam nešto novo: eto, u radnoj grupi sam za bezbednost od početka, a nisam znao da imamo neke generale. Ali, ume da bude neprijatno kad vam neko kopa po prljavom vešu samo što nas više ništa ne čudi. Mislim i da je svima u Srbiji jasna situacija sa novinarstvom, kao da živimo u nekoj kutiji gde se samo bacaju informacije, možda tačne, možda ne. Niko ih ne proverava, nikoga ne zanima da ih proveri i onda narod upije ono što dobije – naglašava Strahinja dok Đorđe dodaje da se za sopstvenu bezbednost ne brine iako bi bilo neprijatno da ga neko iz BIA-e pozove. Veruju da je daleko teže kolegama koje nemaju podršku porodice i prijatelja, a Strahinja navodi primer studentkinje sa Stomatološkog koja je zbog učešća na protestima prestala da razgovara sa majkom. Mnogo ljudi veruje da se blokadama ruši ustavni poredak jer veruju i uznemire zbog onoga što vide na televiziji.

Studenti potvrđuju utisak voditeljke da su protesti u Srbiji prešli granice, najpre regiona a potom postali i svetski fenomen. “Ljudi iz drugih država videli su da nam narod veruje. Ipak smo budući akademici, treba da nosimo ovu državu u budućnosti. Videli su i da ovo može da podigne jedan narod na noge”, kaže Strahinja dok Đorđe dodaje da su toj globalnoj prepoznatljivosti doprineli i poznati ljudi, reagovanje poput Madone i Novaka Đokovića, “a pored toga imamo i predsednika koji nas svaki dan promoviše”.

Naglašavaju da imaju sjajan odnos sa profesorima.

- Bilo je situacija kad je profesor došao i rekao da nas podržava ali nije za ovaj način borbe. To je pokrenulo diskusiju. Mi smo objasnili da drugi način ne vidimo i da ćemo se potruditi, ako dođemo do nekog rešenja, završićemo sa ovim, ali kada se naši zahtevi ispune. Do tada, imaćemo ljude koji će pokušavati da ispune naše zahteve iako to nije u njihovoj nadležnosti – objašnjava Strahinja odnos studenata sa profesorima.

Digli smo narod na noge

Đorđe se slaže da postoji apsolutna podrška profesora sa Elektrotehničkog fakulteta koji je prvi ušao u štrajk. “Svaki dan je na blokadi neki profesor ili asistent sa nama, učestvuju na plenumima, daju predloge – nemaju pravo glasa ali imaju pravo da kažu”, navodi on.

Ocenjujući rezultat blokada nakon petomesečnih protesta Đorđe smatra da je najveći uspeh podizanje političke svesti u narodu.

- Realno, ni jedan zahtev nije ispunjen. Najviše što je vlast učinila je to što je Vučević dao ostavku ali mi znamo da je to nebitan čovek na jako bitnoj poziciji. Jedino što je važno je da smo digli narod na noge, što smo 15. marta uspeli da izvedemo toliko hiljada ljudi i da ih izvučemo iz političke apatije – kaže on.

Za Strahinju važno je da se više ne čeka na “rekonstrukciju kada se sve sruši”, što je u prirodi naših ljudi, već da se krene pre nego što se sve pretvori u pepeo.

- Koliko god da smo spremni da krivimo režim, moramo da pogledamo i sebe. Ako sam šest puta pao matematiku, i šest puta su me spremali različiti profesori, da li su oni krivi ili je do mene? Dakle, vratimo se na sebe, razmislimo dobro na sledećim izborima šta ćemo da radimo. Do tada naša uloga će biti promena svesti kod ljudi, da slušaju sebe a ne ono što im se servira – naglašava Strahinja koji veruje u bolje sutra, inače ne bi ušao u ovu borbu.

Studenti su se već pomirili sa tim da je ova akademska godina možda izgubljena, ali veruju da je viši cilj vredan te žrtve.

- Iskreno, ne verujem da će ovaj režim, vladajuća stranka ispunti naše zahteve, verovatnije je da će to biti tek kad oni odu. Ne plašimo se odmazde vlasti jer mislim da bi to za njih bio pucanj sebi u nogu – ocenjuje Đorđe a Strahinja misli da su predstavnici ove vlasti više puta sebi pucali u nogu tokom ovih blokada.

Šta se uči u blokadi

Na pitanje koliko im je učešće u protestima promenilo pogled na svet, na percepciju o sopstvenoj ličnosti i okolini, Strahinja otkriva da sebe vidi samo kao pojedinca u društvu. Blokade su učinile da ljudi koji su učestvovali u radnim grupama dobiju neku vrstu radnog iskustva, bavili su se strategijom, logistikom, medijima, u poljima koje će im verovatno značiti ubuduće i u istraživačkom radu i delotvorno. Đorđe naglašava da verovatno niko od njih neće učešće u protestu staviti u CV, ali je siguran da su dosta naučili iz ovih blokada. Dale su im nadu da nešto može da se promeni, vide da postoje varnice koje mogu da pokrenu vatru u našem narodu. Svesni su da se žrtvuju za opšti interes, ali kažu da je to i u njihovu korist.

- Ne želim da kad završim fakultet idem u neku drugu državu. Ako ovako ostane, morao bih to da uradim – kaže Đorđe dok Strahinja potvrđuje da će ostati samo ako se stvari ovde promene. Sada ima i nadu da to može da se desi.

- Ali, mi nismo jedini koji žrtvuju nešto. Najveću žrtvu nose prosvetari. Nas još uvek neko izdržava, a oni moraju da izdržavaju svoju decu i sebe, teže im je nego nama. Nas je više, ali njihova žrtva je ipak veća – naglašava Strahinja.

Na početku protesta, kada su prvi put stavili prsluk, bilo je sve haotičnije, nije se znalo šta ko radi, pričaju studenti.

- Posle prvog plenuma podelili smo se u dve radne grupe. Bio sam prilično pesimističan, zato sam izabrao grupu za rektorat. Nisam verovao da će na ETF-u sve da zaživi. Ali, vremenom smo se uigrali. Niko od nas nije imao ideju da će to da izraste u ovolike proteste, da će svi fakulteti, čak i privatni da se uključe. I mi i građani treba da budemo svesni da se borimo protiv nečega što se 13 godina usadilo u našem društvu. Dakle, neće se preko noći nešto promeniti – kaže Đorđe.

Strahinja se takođe seća prvog plenuma, kaže da se tada nešto “isparanoisao”.

- Postojala je neka doza straha koja se izgubila vremenom jer smo dobili izuzetnu podršku naroda, znamo da je on iza nas i to je bilo izuzetno ohrabrijuće: skupovi na Slaviji, u Nišu, Novom Sadu, Kragijevcu, Novom Pazaru… To nam je dalo vetaru leđa i kao i osećaj da ukoliko se našto nama desi, podršku će nam pružiti 300, 500, koliko god hiljada ljudi. Staće uz nas, reći će: ne može tako. Jesam malo nezadovoljan, malo gladan svega toga, daje nam se na kašičicu ali da se na početku, dok su fakulteti jedan po jedan ulazili u blokadu, desila ostavka premijera i gradonačelnika Novog Sada, mislim da mi ne bismo sedeli sada ovde. Trenutno smo mnogo jači i mislim da treba da nam daju više od tih sitnica. Ponudili su nam one stanove koje niko nije tražio, onda su nam dali jednu nebitnu ostavku, sada su kao ispunili četvrti zahtev iako realno nisu. I dalje sam malo nezadovoljan jer ni jedan od četiri zahteva nije ispunjen – naglašava on.

I dalje se pumpa

Đorđe uz to podseća da je napadač na studenta umesto kazne dobio nagradu, radno mesto u opštini Voždovac, što govori o tome koliko je vlast spremna da im ispuni zahteve. Uostralom, kada institucije od kojih to i traže, nisu ništa učinile do sada, ne vidi način da se to promeni.

Na pitanje šta su im studentski marševi otkrili o kolegama sa drugih univerziteta, iz drugih krajeva Srbije, Strahinja kaže da su prepešačili više od pola Srbije i da su svuda bili lepo dočekani. Veruju da će se krug podrške širiti dok Đorđe ukazuje da je reč o različitim ljudima, drugačije misle studenti sa ETF-a od onih sa Filozofskog ali su se i pored toga svi grupisali oko četiri osnovna zahteva. To je za njega bilo iznenađenje i ne vetar, nego uragan u leđa.

- Pumpa se do ispunjenja zahteva. Nadam se da ćemo uspeti da nađemo neko političko rešenje. Verujem da će mnogo ljudi, kad dođe vreme za glasanje, želeti da zaokriže “studenti”, ali to trenutno nije opcija. Ne verujem da će ikada biti, najizvesnije je da ćemo mi nekoga da podržimo – naglašava Đorđe.

Strahinja dodaje da je jedini vid političke artikulacije studentskog pokreta do sada bio plenum, blokada, a bila bi i podrška nekome na izborima jednoga dana. Za sada, još ne znaju ko bi to mogao biti.

Na konstataciju voditeljke da se to dosta razlikuje od početka protesta kada su imali naglašenu apolitičnost i distanciranje od političkih partija, odgovaraju da su se u početku nadali da će po njihovim zahtevima institucije odraditi svoj posao. Shvatili su da su zarobljene i da od njih neće dobiti nikakav odgovor. Zaključili su da rešenje mora da se potraži u politici. Ali, ona je stigmatizovana, postala nešto prljavo i pošteni ljudi beže od toga. Trebalo bi je prvo “očistiti” dovođenjem poštenih ljudi. I mediji su zarobljeni a moraju da se oslobode jer prenose informacije koje stižu do ljudi.

- Pogotovo u početku, ni jedna od pet televizija sa nacionalnom frekvencijom nije se bavila protestima, nisu hteli da se čuje šta mi u stvari tražimo. Na onolikim protestima ispred RTS-a a oni opet nisu hteli da prenesu naše zahteve. Zato, u momentu kad oslobodimo medije, siguran sam da ćemo osloboditi i institucije – uveren je Strahinja.

Đorđe podseća da jedan čovek ne bi mogao da drži sve što drži da nema pod svojom kontrolom medije, institucije i represivni aparat.

- Te tri stavke su ono što nam najviše škodi i kada se one, jedna po jedna oslobode, nećemo imati problem. Mi sada imamo problem REM-a koji nema savet već koliko dugo, pa nema ko da reaguje kad RTS kao javni servis objavi da studenti nose oznaku terorističke organizacije i sl. To je malo degutantno – navodi on.

Kažu da sami nemaju piolitičke ambicije iako inženjera ima u toj branši. Ne vide ni način da se neko sada izdvoji jer studenti ne dozvoljavaju formiranje lidera. Strahinja kaže da nema ništa protiv toga da se neko od njegovih kolega lati tog posla, ali je pitanje da li će dobiti podršku studenata. Đorđe zaključuje da iz ovog pokreta verovatno neće da nikne ni jedan politički lider, ali kaže da poznaje neke kolege koji gaje takve ambicije.