srpski english

U fokusu / Pravedna tranzicija, sindikati, politika i Srbija

Koliko znamo o terminu “pravedna tranzicija”, dokle je Srbija stigla kad je reč o zelenoj tranziciji, čemu da se nadamo, koliki je uticaj sindikata na donošenje odluka i gde je mesto sindikalnih predstavnika u politici?

U razgovoru za Demostat, predstavnici srpskih sindikata navode da će zelena tranzicija preoblikovati tržište rada tako što će otvoriti nove mogućnosti, ali i nove rizike, stvoriti nova radna mesta, ali i ugasiti postojeća, te da je izuzetno važno da se, pre svih država, pobrine da niko ne izađe iz nje kao žrtva. 

Iako je transformacija ka zelenoj ekonomiji u Srbiji spora i stidljiva, predsednica UGS Nezavisnost, Čedanka Andrić, podseća da “nema nazad” i da je zato potreban jasan plan tranzicije, koja će biti pravedna za sve građane koje na bilo koji način može pogoditi. 

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Duško Vuković, kaže da se, imajući u vidu decenijski politički, ekonomski i socijalni ambijent u Srbiji, kojim dominiraju partokratski i lični interesi, a dijaloga je sve manje, ne može očekivati svetla budućnost ni po pitanju tranzicije. 

Kad je reč o uključivanju sindikata u politiku, Andrić kaže da se UGS Nezavisnost ne bori za vlast, da nije politička partija niti krilo neke političke partije i da je dominantan stav da tako treba i da ostane. Vuković navodi da članovi SSSS imaju raznolike političke stavove i opredeljenja, ali da ne bi bilo dobro da se ta sindikalna organizacija direktno uključi u politiku.

Pravedna tranzicija, sindikati, politika i Srbija
Čedanka Andrić,Duško Vuković/Foto: Medija centar Beograd

U fokusu / Pravedna tranzicija, sindikati, politika i Srbija

Koliko znamo o terminu “pravedna tranzicija”, dokle je Srbija stigla kad je reč o zelenoj tranziciji, čemu da se nadamo, koliki je uticaj sindikata na donošenje odluka i gde je mesto sindikalnih predstavnika u politici?

U razgovoru za Demostat, predstavnici srpskih sindikata navode da će zelena tranzicija preoblikovati tržište rada tako što će otvoriti nove mogućnosti, ali i nove rizike, stvoriti nova radna mesta, ali i ugasiti postojeća, te da je izuzetno važno da se, pre svih država, pobrine da niko ne izađe iz nje kao žrtva. 

Iako je transformacija ka zelenoj ekonomiji u Srbiji spora i stidljiva, predsednica UGS Nezavisnost, Čedanka Andrić, podseća da “nema nazad” i da je zato potreban jasan plan tranzicije, koja će biti pravedna za sve građane koje na bilo koji način može pogoditi. 

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Duško Vuković, kaže da se, imajući u vidu decenijski politički, ekonomski i socijalni ambijent u Srbiji, kojim dominiraju partokratski i lični interesi, a dijaloga je sve manje, ne može očekivati svetla budućnost ni po pitanju tranzicije. 

Kad je reč o uključivanju sindikata u politiku, Andrić kaže da se UGS Nezavisnost ne bori za vlast, da nije politička partija niti krilo neke političke partije i da je dominantan stav da tako treba i da ostane. Vuković navodi da članovi SSSS imaju raznolike političke stavove i opredeljenja, ali da ne bi bilo dobro da se ta sindikalna organizacija direktno uključi u politiku.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 17. Feb 2024 | U fokusu

Životna sredina je skupo platila industrijski  razvoj; došlo je vreme za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i tranziciju ka zelenoj, održivoj ekonomiji. 

Ta tranzicija pre svega mora da se odvija pravedeno – prema radnicima, lokalnom stanovništvu, svim građanima koje na bilo koji način može pogoditi transformacija industrije. 

Srbija se obavezala da će dati svoj doprinos globalnom smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte i da će pratiti zelenu agendu Evropske unije – da evropski kontinent bude klimatski neutralan do 2050. godine. 

Pravedna tranzicija podrazumeva fundamentalne promene, ne samo ključnih privrednih grana i potrošačkih sistema, poput energetike, transporta, poljoprivrede i hrane, već i promene infrastrukture, društvenih vrednosti i politike, sa potrebom za globalnim zaokretom ka humanom i fer ekonomskom sistemu, sa zdravim ekosistemom, zdravstvom, javnim službama, obrazovanjem, kulturom.

Kako predstavnici sindikata vide to pitanje u 2024. godini? Da li i u Srbiji možemo da se nadamo pravednoj tranziciji, kada se i dalje sećamo prethodne, posle koje je ostalo toliko tranzicionih gubitnika? Gde su u svemu tome sindikati i koliki je njihov uticaj na donošenje odluka? I koliko se u Srbiji sindikati bave politikama, a koliko politikom? 

Svesni smo da će zelena tranzicija preoblikovati tržište rada tako što će stvoriti nove mogućnosti i nove rizike, nova radna mesta, ali da će doći i do gašenja postojećih zanimanja, te će biti potrebne nove kompetencije, veštine i znanja, ali i nova ulaganja, kaže za Demostat predsednica Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost Čedanka Andrić. 

“Za nas kao sindikat je važno da država i privatni sektor obezbede ta sredstva za tranziciju i da radnici taj period tranzicije ne vide kroz neku neizvesnost. Svesni smo da će doći do određenih promena, da će određena radna mesta da se ugase i da pređu na nešto novo. Mora da se obavi prekvalifikacija, dokvalifikacija”, navodi ona.

Ona ističe da za njen sindikat “pravedna tranzicija” znači da niko ne bude njena žrtva. 

Podseća da dobar deo radnih mesta u takozvanoj prljavoj industriji, zasnovanoj na fosilnim gorivima, jesu sigurna radna mesta, u smislu rada na neodređeno, sa kolektivnim ugovorima. 

Čedanka Andrić/Foto: Medija centar Beograd

“To isto tražimo za nova radna mesta u zelenoj ekonomiji”, ističe ona i dodaje da je važno da ceo proces tranzicije bude izveden uz dijalog sa lokalnim zajednicama, radničkim udruženjima, nevladinim sektorom i privredom.

Navodeći da se radnici najviše plaše neizvesnosti, Andrić kaže da je veoma važno da znamo šta su planovi po tom pitanju, tako da se niko ne oseti ostavljen u toj priči i da ne bude žrtva tranzicije.

“Prethodna tranzicija je ostavila dosta tranzicionih gubitnika i ljudi se toga plaše”, ističe ona i dodaje da je greška države što se o tome malo razgovara. 

Ona navodi da je u Srbiji počeo proces zelene tranzicije, ali sporo, stidljivo i sa malim sredstvima, posebno iz EU. 

Foto: Pixabay

“Ništa se neće desiti preko noći, posebno u zemlji koja nema stabilnu ekonomiju i čiji budžet nije veliki. Naš energetski sistem je još zavisan od uglja, a to je prvo na udaru. Država, naravno, mora da vodi računa o energetskoj bezbednosti, ne možemo tek tako da ostanemo bez ključnog energetskog izvora, moramo imati infrastrukturu”, navodi ona.

Ističe, međutim, da je Srbija krenula ka zelenoj ekonomiji i da više nema nazad. 

“Mi se graničimo sa Bugarskom, Rumunijom, koje su zemlje EU. Mi smo potpisali dokumenta, obavezali se sofijskom deklaracijom o zelenoj agendi za Zapadni Balkan i ušli smo u priču o klimatski neutralnoj Evropi do 2050. Imamo obaveze, ako ne budemo ispunjavali plaćaćemo kazne što zagađujemo druge zemlje članice EU. A bolje je ulagati u infrastrukturu, nego plaćati kazne”.  

Prvo na udaru zelene tranzicije u Srbiji biće rudarstvo, kao i termoelektrane na ugalj, navodi ona, ali dodaje da je taj put veoma dug i da svakako priprema alternative mora da krene mnogo pre nego što se najavi gašenje ili izmene nekog rudnika.

“To su zanimanja gde imate od inženjera preko tehničara do rudara i za sve te ljude treba naći pravu alternativu kad dođe do tranzicije”. 

UGS Nezavisnost u politici 

Navodeći da se sindikati bave raznim vrstama politika – od politike zapošljavanja, preko zdravstvene politike, poreske, komunalne, Čedanka Andrić ističe da se sindikat Nezavisnost ne bavi partijama, ali mora da se bavi politikama.  

Andrić podvlači da se sindikat Nezavisnost ne bori za vlast, da nije politička partija i nije krilo neke političke partije.

Kako kaže, članovi sindikata su u raznim političkim partijama, što je njihovo ustavno pravo, ali je statutom određeno da neko ne može istovremeno biti funkcioner u sindikatu i na funkciji u političkoj partiji. 

“Mi smo radili istraživanja o tome kako se postaviti u izbornim kampanjama, šta sindikat da radi i većina članova je smatrala da ne treba da se utopimo u bilo koju partiju, da ne treba da podržimo određenu političku partiju direktno, niti da treba da imamo svoju listu za izbore”, navodi ona.

Dominantan stav je, kako kaže, da sindikat treba da istakne određene elemente za koje se zalaže i da kontroliše partije koje su mu bliske. 

“Treba da dajemo inicijative i iznosimo stavove i da svaku vlast testiramo i vidimo koliko su spremni da nas poslušaju i uvaže. Najbolje možete biti uvaženi ako date argumente, a ne samo da kukate”, zaključuje ona.

SSSS u politici 

Govoreći o sindikatima u politici, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže da članovi njegovog sindikata imaju različite političke stavove i simpatije, da su neki i članovi pojedinih političkih blokova, ali da smatra da direktno uključivanje sindikata u politiku ne bi bilo dobro, posebno zato što ni kroz istoriju ne postoji duboka veza između sindikata i neke političke partije koja je recimo nastala iz sindikata ili imala duboku vezu sa sindikatom. 

“Ovog trenutka ne razmišljamo da se bilo kojoj političkoj opciji okrenemo, između ostalog i zato što bi to moglo da izgleda i tako da neko pomisli da bi neko napustio sindikalne interese da bi ušao u politiku iz ličnih razloga.”  

On kaže da SSSS nema saradnju sa bilo kojom političkom opcijom, ni sa opozicijom ni sa vlastima, ali veruje da bi neke druge opcije na vlasti, koje ”nisu toliko konzervativne i populističke”, imale bolje odnose sa sindikatima od aktuelnih.

Kad je reč o zelenoj tranziciji, Vuković kaže da se, imajući u vidu već decenijski politički, ekonomski i socijalni ambijent u Srbiji, kojim dominiraju partokratski i partijski interesi, ne može očekivati svetla budućnost. 

On navodi da bi zelena tranzicija trebalo da uključi većinu građana na socijalno prihvatljiv i pravedan način, a ne tako što će se stvoriti sistem u kojem nastavlja da dominira interes sveta kapitala, u kojem se smanjuju radnička i socijalna prava i mogućnosti učešća u nekoj vrsti dijaloga.

Pravedna tranzicija bi podrazumevala učešće svih delova društva u donošenju ključnih ekonomskih i političkih i socijalnih odluka, u kreiranju politika koje će omogućiti bezbedan, zdraviji, pravedniji i pravičniji život.

On kaže da to ne možemo, na osnovu iskustva, očekivati u Srbiji, jer se u zemlji godinama unazad smanjuje prostor za dijalog u društvu, nemamo kulturu političkog i socijalnog dijaloga, sužen je prostor za iznošenje sopstvenog mišljenja. 

Duško Vuković/Foto: Medija centar Beograd

Vuković i ne vidi velike pomake u zelenoj tranziciji i dodaje da nema jasne vizije kako to u Srbiji izvesti.

“Kao društvo bi trebalo postavimo osnovni cilj da u okviru zelene tranzicije niko ko sad radi u nekim prljavim industrijama ne sme da ostane bez posla, bez perspektive, onda moramo da radimo strateški, studiozno na dokvalifikaciji, prekvalifikaciji, omogućavanju da jedan deo zaposlenih prebacujemo u druge oblasti kako bi svi ostvarili svoj interes – kapitalisti za profit, a radnici za zarade i tako što zelenu tranziciju nećemo videti kao otpor i pretnju, već kao pravednu tranziciju koja će nam dati mogućnost da dostojanstveno živimo.”

Vuković kaže da je deo posla sindikalaca da se kroz određene institute, posebno institut Socijalno ekonomskog saveta, kroz pregovore, predstavi ugao i stavove radnika, ali da političke elite, lobisti i krupni kapital, nemaju stav da bi svaku odluku trebalo sagledati iz svih uglova. 

“Tako da oni ne žele sindikate kao deo onih koji će sa njima da učestvuju u donošenju određenih politika i zato donose odluke bez uvažavanja interesa onih koji predstavljaju manjinu. To je potpuno odsustvo kulturnog dijaloga i toga da kroz proces donošenja odluka čujete one koji su u poziciji da ih zovete manjina ili slabiji partner”.

Podseća da su sindikati svakako slabiji partner jer nemaju političku moć ni kapital, ali predstavljaju ljude koji stvaraju nove vrednosti, BDP, zbog čega bi trebalo da se njihov stav uvažava.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Glavna uzdanica EPP u izbornoj trci je Ursula fon der Lajen, aktuelna predsednic...

Boris Mijatović: Većina medija pod kontrolom države
Boris Mijatović: Većina medija pod kontrolom države

Mijatović ističe da “ozbiljni poremećaji, kao što su obmane u ve...

Subotić (FakeNews Tragač): Mediji u Srbiji ne prezaju ni od čega
Subotić (FakeNews Tragač): Mediji u Srbiji ne prezaju ni od čega

Zamenik glavnog urednika FakeNews Portala Ivan Subotić je u emisiji Pola sata D...

Koliko je Srbija blizu investicionog kreditnog rejtinga?
Koliko je Srbija blizu investicionog kreditnog rejtinga?

Prema najnovijem izveštaju rejting agencije Standard & Poors, Srbija ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti