Kolika je vrednost poslednjeg ulaganja nije objavljeno, jer obe strane razgovor još drže ispod radara javnosti. Na pitanja Demostata u kojoj su fazi pregovori, kolika je cena, da li se očekuje da će Komisija za zaštitu konkurencije odobriti transakciju i u šta će biti uložen novac dobijen od prodaje, u Pošti nam je samo rečeno: „Nemamo komentar na vaša pitanja“. Iz Telekoma je prvo stiglo obećanje da će sve detaljno objasniti, ali ni dve nedelje nakon poslatog mejla odgovori nisu stigli.

Poznato je da Pošta već dosta dugo drži svog operatora u stanju status quo, jer je isrpljena velikim zahtevima državnog vrha da bez nadoknade „pokrije“ razne akcije, od uplate kompletnog profita u budžet do besplatnih dostava pošiljki, zapostavila modernizaciju svog sistema. Novac joj je za to neophodan i logično je da ga potraži u transakciji kojom će se osloboditi neprofitabilnog operatora iz svog portfolia.

S druge strane, Telekom će uvećati broj korisnika a posebno je zainteresovan za sektor kablovskog sadržaja koji omogućava da bira kanale koje će distribuirati preko svoje mreže. Zato većina stručnjaka ukazuje da je reč o politički motivisanim potezima, jer ne vide ekonomsku isplativost tako visokih ulaganja. Podsećaju da je samo u poslednje četiri godine, preuzimajući veliki broj manjih kablovskih operatora, neke za neshvatljivo visoke sume, Telekom pet puta uvećao svoju zaduženost, dostigao je milijardu i po evra ne računajući nameravanu kupovinu Pošta neta niti ukupno 600 miliona izdvajanja za prenos 380 utakmica Premijer lige. Analitičari tvrde da ta kompanija u kojoj je većinski vlasnik država, preko sporta želi da ostvari uticaj u šest zemalja regiona, od Slovenije do Makedonije zbog čega očekuju reagovanje Evropske komisije, koja je usvojila direktive kojima se ograničava ulazak državnih preduzeća iz zemalja koje nisu članice EU, u slučajevima kada postoji sumnja da je reč o političkom paravanu za širenje geopolitičkog uticaja. Kada je o domaćem tržištu reč, dominantna pozicija omoguća bi Telekomu da istisne iz značajnije ponude takozvane opozicione televizije što je bitka ne samo za korisnike nego pre svega za biračko telo.

Širenje

Na kraju prošle godine, Telekom je držao 39,9 odsto tržišta prema kriterijumu broja korisnika. Tik uz njega je operator SBB sa 32,2 odsto pretplatnika, zatim Supernova sa 13,5 i Pošta net sa udeom od 1,2 odsto dok preostali procenti pripadaju manjim, uglavnom lokalnim mrežama. U sektoru kablovskog sadržaja, do kraja prošle godine dominantan je bio SBB, sa 45,5 odsto učešća, sledi Telekom sa 29,2 pa Supernova sa 14,8 i Pošta net sa 2,7 procenta. Međutim, u međuvremenu je Telekom preuzeo Supernovu, koja mu je od 1. juna ove godine i zvanično pripojena a ukoliko završi i akviziciju Pošte net, po broju pretplatnika zauzimaće 54,6 odsto tržišta a prema kablovskim sadržajima premašiće prednost glavnog konkurenta, SBB sistema, i ostvariti 46,7 odsto.

autorka je novinarka i Danas-a