Istraživanja / Politički aktivizam u Srbiji

Na okruglom stolu „Politički aktivizam u Srbiji“ predstavljenu su rezultati istraživanja koje je CESID sproveo u periodu od 16. do 26. maja na slučajnom, reprezentativnom uzorku od 1000 građana Srbije.

Istraživanja / Politički aktivizam u Srbiji

Na okruglom stolu „Politički aktivizam u Srbiji“ predstavljenu su rezultati istraživanja koje je CESID sproveo u periodu od 16. do 26. maja na slučajnom, reprezentativnom uzorku od 1000 građana Srbije.

2. Jun 2017 | Istraživanja

Istraživanje je realizovano u okviru projekta „Jačanje odgovornosti izabranih predstavnika građana u Srbiji- ljudi na prvom mestu“, a koji ima za cilj da poboljša direktan kontakt između izabranih predstavnika građana i samih građana, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou i da stvori prostor za diskusiju o pitanjima koja su od javnog značaja i koja su građanima bitna.

Rezultati pokazuju da je građanski aktivizam u Srbiji na izuzetno niskom nivou. Svega 15 odsto građana je učlanjeno u neku stranku, a od od tih 15 odsto, 6 odsto su neaktivni članovi stranke, dok preostalih 9 odsto za sebe kaže da su u manjoj ili većoj meri stranački aktivni.

Međutim, udeo građana koji su pripadnici profesionalnih i verskih organizacija je sličan udelu građana koji su članovi političkih stranaka, ali to i dalje ne znači da je građanski aktivizam na visokom nivou.

Kada je reč o sindikalnim i nevladinim organizacijama, tu se tradicionalno beleži nizak udeo građana koji su pripadnici pomenutih organizacija. To ne čudi, kada su u pitanju nevladine organizacije, jer one uživaju nizak nivo poverenja među građanima (preko 40 odsto građana deli taj stav), a istraživanje pokazuje da svega 15 odsto građana ima poverenje u njihov rad.

Politički aktivizam praktikuje svega 4 odsto građana, dok 34 odsto građan za sebe kaže da je obavešteno, ali da nisu politički aktivni. Najveći udeo od 37 odsto predstavljaju oni građani koji za sebe kažu da su apolitični.

Predstavnik Cesid Đorđe Vuković rekao je da 29 odsto ispitanika smatra da je izborni proces, kada su u pitanju izbori za predsednika Srbije, dobro organizovan.

Vuković je rekao i da je 2016. godine "29 odsto ispitanika smatralo da je dolazak Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine bio početak demokratskog preobražaja Srbije, a da je to loša stvar smatralo je 15 odsto ljudi".

On je rekao da ove godine "22 odsto ispitanika smatra da je dolazak Vučića na vlast bio početak demokratskog preobražaja Srbije, dok 17 odsto smatra da je to početak propadanja Srbije.

"Politička kultura, a ne aktivizam građana određuje ishod izbora. Aktivizam se javlja u završnici izbora, može da promeni stvari, ali ne u mnogome,"kaže sociolog Srećko Mihailović. Mihailović navodi i da se uspešnim pokazuju političke stranke koje su najbliže pogodile birače koji nisu jasno orijentisani.

Više od polovine građana istovremeno ima negativan odnos i prema partijama i prema demokratiji, a veoma je mali broj građana (14%) koji imaju pozitivan stav prema obe strane.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

aktivista

Dolazak Vučićevih bulumenti i satrapa je veliko zlo i izgubljeno vreme, ako govorimo o bio kakvom društvenom razvoju ili reformama. Ne postoje ni reči opravdanja za prethodne vlasti, koje su svojim ogromnim greškma to omogućile. Demokratija, koju mi kao društvo nismo ni omirisali, uopšte nije teror neprosvećene većine, nego odlučivanje na bazi argumenata i održivosti promena u smislu javnog interesa, a posebno zakonom definisanih prava pojedinca - deteta, žene, muškarca. Složićemo se da to ovde ne stanuje, pa makar da ih je 99% glasalo na tzv "dobro organizovanim izborima" za bilo šta. 4. Jun 2017