Mahmut Bakali, nekadašnji lider kosovskih komunista (i potonji haški svedok protiv Miloševića), isključen je iz partije 12. aprila 1983, da bi samo tri dana kasnije bila svetska premijera „Flešdensa“, filmskog mjuzikla u kome je uživao i Titolend i čija je većina stanovnika bila nesvesna da upravo žive godinu koja će im obeležiti sudbine. Dok se spremala Olimpijada u Sarajevu kao trijumf politike Branka Mikulića, i dok su sarajevski novinari doživljavali kao uvredljivo raspitivanje od strane srpskih kolega iz Prištine (pod utiskom albanskih demonstracija 1981), kakva je međuetnička situacija u Sarajevu, na terasi Međunarodnog omladinskog centra (MOC) u Bečićima, bend Makadam iz Titograda je u svoj repertoar uvrstio i „Flešdens“ teme - Flashdance... What a Feeling, Lady, Lady, Lady i Maniac.

Čuveni novinar Slava Đukuć mi je jednom pričao da se na Brezovici Mahmut Bakali obratio Marku Nikeziću zdravicom na albanskom, što je u datom kontekstu protumačeno kao provokacija, da bi mu Nikezić potom odgovorio zdravicom na francuskom. Na Bakalijevu tobože naivnu konstataciju da je on govorio na maternjem jeziku, Nikezić mu je replicirao da je i on govorio na maternjem, jer Nikezićeva majka je zaista bila Francuskinja (Suzan Depre).

^{Mahmut Bakali/Marko Nikezić/Foto: wikimedia.org}

No dobro. Takve nikezićevske političke lucidnosti Srbima je kasnije prilično falilo, za razliku od nabusitosti. Pamtim dobro kao klinac neke naše komšije jer su još pre Titove smrti išli u Grčku na more, i nastavili su posle. Bili su, sećam se, negde dole ispod Soluna i 1977. (kad su mi doneli limenku „fante“), i 1983. (kad su mi doneli kasetu Done Samer A Hot Summer Night). Sobe im je izdavala neka Grkinja Olga i govorila im  - Jugoslavija je lepa zemlja, ali kad umre Tito biće dum – dum. U to je bila još uverenija nakon Titove smrti. Ali, kako da misliš o tome kad je aprila 1983. Danijel Popović sa „Džuli“ bio u Minhenu četvrti na Evroviziji. Dok je Siniša Škarica predložio Idolima da prihvate njegov (Jugotonov) koncept nove ploče i da bizarna pesmica „Čokolada“ ipak bude glavna – A1, da se po njoj nazove i ceo album, i da u toj simbolici bude i omot. I ta ploča se pojavila 1983. i o njoj se sigurno ove godine neće jubilarno govoriti kao što se prošle govorilo o četiri decenije “Odbrane i poslednjih dana“. Niti će se o omotu „Čokolade“ sa devojčicom popularne čokolade „Seka“ proizvođača „Zvečevo“ iz Slavonske Požege razglabati kao fontu Miroslavljevog jevanđelja sa omota „Odbrane“. 

Te 1983. umire Vladimir Bakarić kao poslednji iz trijumvirata. Kardelj umire 1979. (na sahrani mu je bio i Džo Bajden), Tito 1980. U julu 1983. u Zapadnoj Nemačkoj ubijen je hrvatski emigrant Stjepan Đureković (udbaši i potonji tuđmanisti Josip Perković i Zdravko Mustač osuđeni su u Minhenu 2016.). Vlada SFRJ 1983. optužuje Albaniju za „flagrantno“ mešanje u unutrašnje stvari (povodom Kosova) i naglašava „pretnju silom“. U maju dolazi do rotacije u Predsedništvu SFRJ: Mika Špiljak postaje predsednik nakon Petra Stambolića, ali iako stara garda tobože i dalje ima uzde u rukama, oseća se atmosfera za dolazak mladih partijskih lidera koji nisu iz rata i revolucije. Albanski separatisti na Kosovu još ne otkrivaju nadolazeću ideologiju „ljudskih prava“ i igraju na „marksističko-lenjinističku“ kartu. Takva grupa je i osuđena 1983. na robiju u Prištni, dok je iste godine Tužilaštvo u Sarajevu saopštilo da je državna bebednost uhapsila  jedanaest osoba zbog „krivičnog dela neprijateljske propagande“. Među uhapšenima je i Alija Izetbegović. Čak i nakon dolaska na vlast poznih osamdesetih, Milošević i dalje govori o „kontrarevoluciji“ i žestokom obračunu s njom.

Dok veliki ideloški rasplet u svetu stvara uslove da Hrvatska napusti svoju „šutnju“, a hrvatski nacionalizam iskoristi nadolazeću plimu demokratizacije, Miloševićeva Srbija pravi negativnu anticipaciju promena na Istoku Evrope, ulazi u pseudoreforme kroz „antibirokratsku revoluciju“ od koje se ni do danas neće oporaviti. Tužan je kontrast da su reporteri Televizije Beograd sa lica mesta širili u svet sliku o rumunskoj revoluciji i obaranju Čaušeskog sa vlasti, da bi ista ta TV bila uskoro bastion maltene staljinističko-gebelsovskog nivoa propagande. Poražavajuće je i da bi sa vrednosnim aršinima današnjih povampirenih „patriotskih snaga“ u Srbiji i ta rumunska revolucija bila predstavljena kao „obojena“. Uostalom, tako je i ne toliko stidljivo već i predstavljaju. Pri čemu se zaboravlja distanca Čaušeskog prema Sovjetskom Savezu.

Dobro, nije kod nas bilo kao u Rumuniji, ali još u februaru 1983. u Beogradu su uvedeni bonovi za ulje, prašak za veš i kafu, mada je Ustavni sud to ocenio nelegalnim. Restrikcije struje su počele i ranije. Sećam se baš jedne takve 8. decembra 1980. kad je ubijen Džon Lenon i kad je Titovo Užice bilo u mraku sa metar snega na ulicama. Doduše posutih solju.

Zbog zbirke pesama „Vunena vremena” njen autor Gojko Đogo uhapšen je 29. maja 1981. Osuđen je na dve godine zatvora za krivično delo „neprijateljske propagande, a u Padinsku Skelu, na izdržavanje Đogo je otišao 28. marta „simboličke“ 1983. godine. Ako i razumemo da je shodno duhu vremena nečiji ujak otišao na kraću robiju u Požarevac te 1983. jer je ekskurziji đaka iz Slavonske Požege u Užičkoj Požezi (tad su bile te odrednice raspoznavanja jer su obe Požege bile u istoj državi), pričao kako mu je deda spasao deset partizana, a na pitanje nastavnice kako?, on je rekao – zaglavila mu se brada u redeniku, onda otac jednog mog drugog možda i nije morao na robiju jer je u kafani pevao „Oj Vojvodo, Sinđeliću!“ Ali i to je osamdeset treća. Kad je izdavačka kuća „Otokar Keršovani“ iz Rijeka popila oštre partijske kritike jer je štampala Dobricu Ćosića. 

Tokom leta 1983. Predsednica savezne vlade (Savezno izvršno veće-SIV) Milka Planinc, na noćnoj sednici predstavila je stroge ekonomske mere kako bi se izbegao bankrot zemlje.

I sad ono najbitnije: U martu 1983. američki predsednik Ronald Regan naziva Sovjetski Savez „imperijom zla“. Nije rađeno istraživanje javnog mnenja, ali sumnjam da je to neko od prisutnih na sahrani Aleksandra Rankovića u avgustu 1983. primio k znanju i razumeo, dok su klicali „Heroj Leka“ i pretvarali sahranu u seizmički politički miting. 

Uglavnom, scenografija je bila postavljena još 1983. godine. O simbolici se vodi računa. I „Ratovi zvezda“ (Star Wars) proslavljaju jubilej vezan za 1983. godinu – četiri decenije od kultnog filma "Povratak džedaja" i za ovu priliku je objavljen novi poster filma koji ponovo kreće da se prikazuje u američkim bioskopima. Na zvaničnom promo posteru je Luk Skajvoker, koji drži svoj zeleni svetlosni mač, ispred nadolazećeg lika Darta Vejdera. Za razliku od 1983. kad je ideologija bila jako bitna, danas su stvari ogoljenije. I Bajdenu odgovara Reganova sintagma o „imperiji zla“ (Putinova Rusija kao metamorfoza SSSR), ali je ideološki supstrat iščilio kao presudan, sem ako ne prihvatimo banalno objašnjenje da je rat u Ukrajini sukob dve ideologije – s jedne strane „evroazijske“, a s druge s „LGBTQ Plus“ ideologije koja je „protiv Boga i porodice“.

Regan u martu 1983. objavljuje Stratešku odbrambenu inicijativu, odnosno protivraketni program koji će mediji nazvati „Ratovi zvezda“. Star Wars Episode VI: Return of the Jedi, premijeru ima na Titov rođendan – 25. maja 1983. Scenario su napisali Lorens Kasdan i Džordž Lukas, film je režirao Ričard Markvand. 

Iako je fanovi ne vole mnogo, druga trilogija Džordža Lukasa (Fantomska pretnja, Napad klonova i Osveta sita), najbolje je sustigla i pogodila politički trenutak (Amerika nakon 11. septembra), prikazala dekadenciju Republike, mističnu privlačnost duboke države, i smrt demokratije uz ovacije.

Naglasila je suštinsku dilemu – koliko bezbednosti ne ugrožava demokratiju? Ako je prva trilogija bila simbolički bitna za vreme Ronalda Regana, druga je bila simbolički bitna za vreme Dika Čejnija i Donalda Ramsfelda. Već treća trilogija je uz određene uspele momente, generalno konfuzni i ziheraški promašaj. Bez kontekstualizacije sa duhom epohe. Sa finalom u „Usponu Skajvokera“ koje podseća na Laru Kroft. Zvezda smrti (više prva iz „Nove nade“, nego druga iz „Povratka džedaja“) je jedna od uspelijih metafora militarizovanog, hladnoratovskog, sveta (zaboravićemo onu planetu smrti iz „Buđenja sile“). I globalnih strepnji nuklearne ere. Prečnik prve Zvezde smrti je oko 150 kilometara, a sposobna je da uništava planete. U vreme Star Wars premijere 1977. ni najoptimističniji kremljolozi na Zapadu nisu mogli da zamisle relativno skori kolaps Sovjetskog Saveza. Zbignjev Bžežinski tek 1997. godine formuliše „evroazijsku šahovsku tablu“, a „evroatlanskoj“ Rusiji (iako se ona ratosiljala sovjetizma) daje šansu tek ako se ona konfederalizuje. Što je ciničnije od traženja uslova „demokratizacije Kine“, na primer. 

Ne znamo koliko su Brežnjev, Andropov i Černjenko voleli fikcionalni Star Wars, ali su, ako im je KGB bio obezbedio projekcije, sigurno razumeli kako je stradao Alderan – planeta na kojoj je u skrivenom identitetu odrasla princeza Leja. SSSR nije imao snage za takvu trku, ma koliko Reganova sintagma zvučala i kao marketing. Tu, kod Regana, korene ima i Klintonov „vojni kosmos“, i „kosmička doktrina“ Buša mlađeg i Trampove strategije militarizacije kosmosa u potrazi za „konačnim oružjem“ i napadno oživljavanje kosmičkih ambicija i drugog puta na Mesec koji podržava Bajden.

I imperator Palpatin kao džoker dobro je funkcionisao 2020. u „Usponu Skajvokera“, kao što je mitska zemlja Sita – Heksegol bila još jedna razrada Mordora. To su ti neki od retkih boljih momenata poslednje neuspele trilogije. Iako je, realno, najveći pad zapravo došao jako rano, zapravo baš u – „Povratku džedaja“ kad se prvi čupavi medvedić iz vrste „evoks“ sa šumovitog meseca Endora pojavio u kadru. Do skora smo živeli u neznanju da je lovac na ucene Boba Fet (koga cene i Dart Vejder i Džaba hat) skončao 1983. u utrobi Sarlaka, golemog pustinjskog crva na planeti Tatuini koji je poznat po tome da svoje žrtve, legenda kaže, vari i po hiljadu godina. Da bi odskora saznali da se bio izvukao brzo iz čeljusti Sarlaka i kroz Diznijeve striminge „Mandalorijan“ i „Knjiga Bobe Feta“, postao „špageti“ pozitivac.

Ako pogledamo u video-igrici Battlefront kakve je sve elitne stormtrupere imao na Endoru Palpatin u „Povratku džedaja“, teško je poverovati da ih je mogla pobediti armija simpatičnih i slobodoljubivih medvedića.

Nakon kupovine Lukasove imperije, Dizni je, između svega i svačega iz Star Wars univerzuma,  iznedrio i odličan spinoff Rogue One, odnosno njegov solidni prequel Andor, koji oslikavaju vreme Zvezde smrti i militarizacije koju oličava moćni Mof Tarkin.

Nije danas lako razumeti simboliku te 1983. i ranih osamdesetih: Kad danas kažemo „tražili ste – gledajte“, to je obično prilično gore od one „kako sam se nadala – dobro sam se udala“. I često se odnosi na politički antibingo. Tražili ste promene, ili reforme, pa ih sad gledajte. Ali, malo ko od vas se možda seća (ili je istraživao) odakle potiče ta uzrečica. Potiče iz istoimenog TV šou-programa američke produkcije (u originalu You Asked For It) koji je TV Beograd emitovala osamdesetih godina. Ovdašnja publika je gledala serijal iz 1981. Princip ove kolažne emisije bio je prost: Na primer, gledalac iz Ohaja poželi da vidi kako se dreser mazi sa pitonom, ekipa u nekoj nedođiji ili cirkusu nađe baš takvog, snimi prilog, on se emituje, i na kraju voditelj slavodobitno kaže da je dreser pomazio pitona „jer je gledalac iz Ohaja to tražio“. Zbog te emisije krenuli su i hladnoratovski vicevi, pa kad je umro Andropov (vladao posle Brežnjeva, a pre Černjenka), na pitanje zašto je umro, u Americi su se zbijale šale: „Pa zato što je gledalac sa Floride upravo to tražio“. SSSR je tada već gubio istorijsku bitku, a danas je pitanje da li bi Putin otišao sa vlasti ili vratio Krim samo zato što je to tražio gledalac iz Milvokija, recimo.

^{Foto: Rene Walter (Flickr)/2.0 Generic (CC BY-NC-SA 2.0)}

Deset i kusur godina dana nakon premijere „Povratka džedaja“ simbolika se promenila: U januaru 1994, u Briselu je održan prvi samit NATO pakta posle kraja Hladnog rata i raspada SSSR. Zapadni saveznici tada nude bivšim komunističkim zemljama povezivanje putem Partnerstva za mir. A pazite ovo: Posle razgovora sa saveznicima američki predsednik Bil Klinton putuje u Moskvu, Vašington obećava najmanje milijardu dolara kao pomoć reformama ruske privrede. Predsednik Boris Jeljcin jamči da prelazak s komandno-administrativne na tržišnu privredu neće biti usporen. Ili ovo: Klinton, Jeljcin i tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk postižu dogovor o atomskom razoružanju Ukrajine. Ukrajina je tako postala prva zemlja u istoriji koja se odrekla atomskog naoružanja. Zauzvrat dobila je uran za svoje nuklearne elektrane i finansijsku pomoć Amerike za konverziju vojne industrije. Amerika, Rusija, Velika Britanija i EU kasnije te godine potpisale su memorandum kojim garantuju teritorijalni integritet Ukrajine.

Šta mi radimo te 1994: Vladimir Žirinovski, lider ruske Liberalno demokratske partije u poseti je „srpskim zemljama“. Na mitingu u Podgorici 1. februara Žirinovski je rekao: „Ako oni formiraju evropsku zajednicu od Londona do Beča, mi ćemo formirati istočnoevropsku zajednicu od Knina do Krima.“ Sreo se i sa Vojislavom Šešeljem i najavio formiranje sveslovenskog parlamenta. Žirinovski je navodno Arkanu dao tajno oružje najnovije generacije. To oružje ne zagađuje okolinu, stradaju od njega samo neprijateljski vojnici. Ono je, piše Politika od 5. februara 1994, već isprobano u okolini Brčkog. Tajno rusko oružje Žirinovskog – „elipton“ (ne treba ga mešati sa „Teslinim tajnim oružjem“) deluje samo na muškarce, i to one vojno sposobne. Tako se pričalo. I najavljivalo da će se „elipton“ praviti u jednoj šabačkog fabrici.

Da li sad svet, za razlliku od globalno optimističke 1994, ulazi u onu našu 1994. godinu i hoće li  sporazuma Arkan–Žirinovski o političkoj, kulturnoj, ekonomskoj i vojnoj saradnji, sklopljen u Erdutu tek sad dobiti neočekivanu globalnu reafirmaciju? Žirinovski je preminuo aprila 2022, a marta 2021. godine ruski predsednik Vladimir Putin odlikovao ga je Ordenom za zasluge otadžbini Prvog stepena „za njegov veliki doprinos jačanju ruske državnosti, razvoju parlamentarizma i aktivnom zakonodavnom delovanju“.

Očigledno da mnoge reči iz ove posete Žirinovskog „srpskim zemljama“ nisu izgubile na aktuelnosti. Jer im sada, vrlo moguće, međunarodne okolnosti idu naruku.

Ruski pukovnik Stanislav Jevgrafovič Petrov, 26. septembra 1983. sprečio je potencijalni nuklearni rat odbivši da poveruje da su SAD lansirale projektile na SSSR uprkos indikaciji datoj od strane kompujterizovanog sistema za rana upozorenja. Hoće li se naći neko takav i ako sad bude lažnih upozorenja? 

I KISS su 18. septembra 1983. na MTV prvi put pojavili bez maski. I Was Made For Loving You!!!