Da obnovimo gradivo: Izbori su imali dve psihološke barijere – prva je bitka za drugi krug i druga je Beli Preletačević kao crvena linija. Demostat je na vreme objasnio kako će i zbog čega Srbija tako glasati, a njegov istraživač Srećko Mihailović mnoge stvari je pogodio maltene ‘u sridu’, kako bi rekli sinjski alkari.

Odnosno, Vučić je vodio svoju kampanju ‘spržene zemlje’ tako da bi ulazak u drugi krug, bilo s kim, bio psihološki poraz, tačnije početak kraja držanja rejtinga od pedeset odsto. Samim tim i psihološki početak erozije vlasti. S, druge strane, rekli smo da kandidati koji budu ispod Belog, moraju da razmisle o svom bavljenju politikom, možda i da je napuste. Vučić je prvu psihološku barijeru rešio u svoju korist vrlo ubedljivo. Na neki način novi predsednik Srbije ostvario je onu ‘kvalifikovanu većinu’ koju je u Regionu promovisao Milo Đukanović povodom crnogorskog referenduma o nezavisnosti. Vučićeva tehnologija vlasti, teško bi podnela natezanje oko pedeset odsto, tako da je bila neophodna pobeda ‘čista kao suza’ (kvalifikovana većina), kao reče Vučić u noći trijumfa. Iza novog predsednika Srbije stajala je moćna i uigrana stranačka mašina (i poneki državni resursi), a i koalicija je delovala homogeno. Dačić i socijalisti su pokazali zavidnu lojalnost, solidna podrška nacionalnih manjina daje kvalitet Vučićevom legitimitetu. Taktiku ‘spržene zemlje’ u kampanji zamenila je regularnost samog izbornog dana što je dalo snagu kontrasta. Saša Janković je prijatno iznenađenje izbora, kampanja mu je imala ideju vodilju – pravnu državu koja je emanirala iz savamalskog slučaja, dok je disperzivnost Jeremićeve kampanja učinila da je on bio manje otporan na režimsku satanizaciju od Jankovića koji je u izbornoj noći čak delovao i relaksirano. Hrabra je i Vukova namera da nastavi političku borbu iako je ostao iza Belog i da iz srpskog blata gleda Vučića u ulozi za koju je mislio da je samo njegova – kao miljenika međunarodne zajednice. U celoj euforiji oko Belog, kao da se ne primećuje da interesovanjem stranih medija za njega on šalje jednu lepšu sliku Srbije u svet. Stamatović je hteo samo da pobedi na Zlatiboru. Zbog jasnog i skromnog cilja, i on ‘ima pravo’ da se bavi politikom.

Demostat je na vreme objasnio kako će i zbog čega Srbija tako glasati, a njegov istraživač Srećko Mihailović mnoge stvari je pogodio maltene ‘u sridu’, kako bi rekli sinjski alkari.