Političke opcije sa predznakom “zeleni”, kao i  građanske organizacije koje se bore za zaštitu životne sredine  beleže  rast popularnosti u poslednje vreme, što je delimično  izazvano brigom ljudi za zdravlje zbog aktuelne pandemije korona-virusa, ali i prezasićenošću građana tradicionalnim strankama “leve” i “desne” opcije, ocenjuju inostrani analitičari za Demostat. Ovakav trend, smatraju naši sagovornici, naročito je izražen na Zapadu i Severu Evrope, ali mogao bi da se “prelije” i na druge delove Starog kontinenta, kao što pokazuje i nedavno organizovani “ekološki ustanak” u Beogradu, na kojem se okupilo više učesnika nego na  većini protesta  opozicije održanim u proteklih nekoliko godina. Borci za čistiji vazduh, vodu i zemljište najavili su ove sedmice da će ukoliko premijerka Ana Brnabić do 1. Maja ne odgovori na njihove zahteve organizovati “ekološki zemljotres” i proteste širom naše države.

ARTIKULISANJE NEZADOVOLJSTVA GRAĐANA

Demostat procenjuje da eko-pokreti imaju značajne šanse da artikulišu nezadovoljstvo dela građana Srbije, budući da je korona povećala ekološku svest kod velikog broja njih, što je dodatno “podgrejano” najavama investicija moćnih rudarskih kompanija, koje se smatraju problematičnim za očuvanje životne sredine, jer se doživljavaju kao veliki zagađivači. Ilustracije radi, visok nivo zagađenja vazduha koji se maltene svakodnevno beleži u Beogradu i još nekim gradovima izaziva strah kod ljudi da će im biti narušeno zdravlje, čime ih “homogenizuje”, pa oni dižu glas bez obzira na političku pripadnost. Štaviše, “ekološki ustanak”, iza kojeg uglavnom stoje lokalne organizacije, još nije kompromitovan, zbog čega ekološki aktivisti imaju potencijal da na ulice izvedu veliki broj ljudi, što smo već imali priliku da vidimo. Istovremeno, delovanje  “zelenog faktora” predstavlja izazov za “klasične” opozicione stranke u našoj državi, jer je veliko pitanje da li bi one bile u stanju da na ulice izvedu tolike mase, ukoliko se budu držale dosadašnjih tema, poput “deficita demokratije” i loših izbornih uslova.

Prema analizama našeg portala, podrška eko-pokreta dala bi znatnu snagu oslabljenoj i razjedinjenoj opoziciji u Srbiji. U tom kontekstu, Demostat ne isključuje mogućnost da takva udruženja postanu neka vrsta nekadašnjeg “Otpora”, čiji će uslov za podršku opoziciji biti da se ona ujedini i da njeni lideri prestanu da se međusobno svađaju. “Ekološki ustanak” je obeležen većinski prisutnim antirežimskim raspoloženjem, i mahom se borba “zelenih” vodi protiv razlitičih nivoa vlasti, uključujući lokalne samouprave, koje oni doživljavaju kao korumpirane i ekološki “neosvećene”.

Kako ocenjuje Demostat, “ekološki ustanak” predstavlja konglomerat lokalnih pokreta, što mu daje specifičnu težinu, i ukoliko eko-organizacije odluče da združenim snagama nastupe na izborima na republičkom nivou, osvojiće i nezanemarljiv broj glasova “na lokalu”, a lakše će i kontrolisati biračka mesta u lokalnim sredinama. Dakle, ovaj “zeleni pokret” se stvara “odozdo”, a ne kao tradicionalne partije koje grade svoju infrastrukturu i moć “odozgo”.

KO ĆE VUĆI KONCE NEMAČKE POLITIKE

Komentarišući aktuelne političke prilike u Nemačkoj, politikolog i univerzitetski profesor Franc-Lotar Altman, ukazuje za Demostat da je Zelena stranka u usponu i da će biti “u najgorem slučaju druga po snazi partija nakon izbora zakazanih za 26. septembar”.

-Problem za Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) ogleda se u tome što  njihov kandidat za kancelara, premijer pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Armin Lašet, inače nedavno izabran i za lidera te partije, ima nizak rejting u istraživanjima javnog mnjenja, za razliku od  Markusa Zedera, bavarskog premijera i lidera  Hrišćansko-socijalne unije (CSU), manje “sestrinske” partije u toj koaliciji, koga podržava znatno veći broj glasača, a čak je i velika većina članova CDU želela da Zeder bude kandidat za kancelara. Spekuliše se da će se raspasti savez CDU-CSU i da će CDU posle izbora formirati vladu sa Zelenima, ukoliko i jedna i druga stranka osvoje preko 25 odsto glasova. U tom slučaju, čak bi se moglo desiti da kancelar bude izabran iz redova Zelenih, naročito ukoliko Zelena stranka osvoji prvo mesto. Zeleni su nedavno kandidovali Analenu Berbok za kancelarku, objašnjava Altman, govoreći o “trci” za “naslednicu” ili “naslednika” nemačke kancelarke Angele Merkel.

^{Analena Berbok Foto: Scheint sinnig, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons}

Naš sagovornik napominje da se u ostatku Evrope pozicija Zelenih “razlikuje od države do države”.

-U Austriji je, na primer, slična situaciju kao u Nemačkoj, ali druge zemlje EU nemaju tako snažne “zelene” pokrete”, naročito ne one na jugu, gde je ekološka svest znatno niža nego u “germanskim” državama, a kada je reč o severnoj Evropi, zelene stranke su popularne u Švedskoj i Finskoj.  Očekujem da će u godinama koje dolaze sve više ljudi u Evropi glasati za zelene partije, ukoliko one budu u stanju da prošire svoje programe, po ugledu na ono što se desilo u Nemačkoj i Austriji. To bi moglo da postane istinska pretnja za tradicionalne socijaldemokratske stranke, što možemo takođe videti na primeru Nemačke i Austrije, poručuje Altman.

SNAŽNA PODRŠKA EVROPSKE KOMISIJE

Estonski spoljnopolitički novinar i urednik Erki Bahovski takođe ocenjuje da zelene stranke imaju “dobre izglede” da postanu još popularnije među glasačima.-Ti prospekti su, bez sumnje, bolji u zapadnoj Evropi, gde su Zeleni ponovo u usponu. Moguće je i da će Zeleni biti deo nove nemačke vlade. Takođe, Evropska komisija snažno podržava “zeleni pristup”, što znači da “zelena politika” neće izazvati nikakve kontroverze u očima Brisela. Situacija se, ipak, razlikuje u istočnoj Evropi, zbog njene novije istorije. To znači da je nekadašnji sovjetski blok ponovo zadobio svoju slobodu, i jedan od motiva za to bio je da ljudi na istoku Evrope mogu da konzumiraju iste stvari kao oni na Zapadu, ali “zeleni pristup” znači da se takva potrošnja energenata sada mora okončati, ili, makar umnogome izmeniti. To je težak zadatak za stanovnike istočne Evrope, ali situacija nije beznadežna - mnogi na istoku Evrope već su se priklonili “zelenim načelima”, i to političke stranke znaju. U izvesnoj meri, uspeh zelenih stranaka takođe zavisi od ljudi koji predstavljaju “zelene ideale”. Ilustracije radi, u Estoniji je “zeleni pristup” uvršten u gotovo sve programme naših političkih stranaka, ali paradoks je da sama Zelena stranka Estonije nije veoma popularna (oni nemaju predstavnike u parlamentu), zbog slabog liderstva i grešaka unutar te partije, poručuje Bahovski.