Evropska komisija na čelu sa predsednicom Ursulom fon der Lajen i komesarkom za proširenje Martom Kos pripremila je nacrt dokumenta pod nazivom „Pre-enlargement reforms and policy reviews” (reforme i preispitivanja politika pre proširenja) https://www.europarl.europa.eu/legislative-train/theme-a-new-push-for-european-democracy/file-pre-enlargement-reforms-and-policy-reviews . Usvajanje ovog dokumenta koji sadrži sektorsku analizu i paket preporuka institucijama i državama članicama, planiran je za 30. septembar ove godine. Nakon što ga Kolegijum Evropske komisije usvoji o njemu će se raspravljati na samitu Evropskog saveta 15. oktobra. Tek na tom i na narednim samitima, države članice će morati jednoglasno da daju političku saglasnost kako bi predložene reforme ušle u pravnu proceduru realizacije. Tu počinje politička rasprava, jer se države članice ne slažu oko svih predloga koji se odnose, ne samo na proširenje, već i na reforme unutar Evropske unije. 

Rasprava o “Pre-enlargement reforms and policy reviews” unutar EU postavlja temelje za novu, pragmatičniju fazu odnosa između Brisela i Zapadnog Balkana. Prema pisanjima vodećih briselskih medija proces proširenja se prilagođava novoj geopolitičkoj i ekonomskoj realnosti (newunionpost.eu). Umesto dosadašnjeg pristupa zasnovanog na principu “sve li ništa”, unutrašnje reforme EU otvaraju mogućnost za model postepene integracije (gradual integration). Ovaj model državama kandidatima, uključujući i Srbiju, nudi realnu šansu da postanu deo zajedničkog evropskog ekonomskog prostora znatno pre formalnog sticanja punopravnog članstva. Koncept postepene integracije obuhvatao bi raniji pristup jedinstvenom tržištu. Instumenti poput Plana rasta imaju punu podršku svih država članica, posebno Nemačke, Austrije, Italije i Francuske  koje se zalažu za ovu ideju, jer žele ekonomski stabilan Balkan. 

Fokusiranjem na ekonomsko povezivanje i fazno pristupanje zajedničkom tržištu, Srbija dobija stabilan i predvidiv okvir za jačanje sopstvene ekonomije, što podržavaju i merljive ekonomske projekcije MMF-a. To je realna prilika da se kroz pragmatično partnerstvo podigne standard građana na evropski nivo, dok se pozicija zemlje učvršćuje u statusu ravnopravnog privrednog partnera.

Rani pristup Jedinstvenom tržištu EU 

Kako navodi međunarodni institut GLOBSEC, na stolu je zajednički predlog (tzv. non-paper) pet država članica (Austrije, Češke, Italije, Slovačke i Slovenije) koji predviđa fazni pristup Jedinstvenom tržištu EU po sektorima – pre svega u oblastima energetike, transporta i digitalnog tržišta.

Fazna integracija po sektorima (digitalna ekonomija, energetika, e-trgovina) na osnovu usklađivanja sa zakonodavstvom EU imala bi kao rezultat povećanje konkurentnosti domaće privrede i privlačenje novih dugoročnih stranih investicija

Razmatra se model sličan Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) gde bi Srbija i region ostvarili ključne ekonomske slobode (slobodan protok robe, usluga i kapitala) po uzoru na države poput Norveške, što donosi direktan podsticaj privredi pre punopravnog članstva.

Analiza MMF-a i Plan rasta kao ekonomski most

Plan rasta za Zapadni Balkan je finansijski i politički paket EU vredan 6 milijardi evra, osmišljen da ubrza evropske integracije i ekonomski razvoj regiona u periodu od 2024. do 2027. godine. Svaka država (uključujući Srbiju) dobija novac isključivo nakon što ispuni konkretne korake iz svoje unapred usvojene Reformske agende (oblasti poput vladavine prava, pravosuđa i ekonomije). Cilj je smanjenje ekonomskog jaza kako bi se ekonomije Zapadnog Balkana što pre približile standardu i proseku Evropske unije. Kroz ovaj instrument već je počeo prenos značajnih finansijskih sredstava.

Da ekonomska integracija kroz ovaj model donosi brze i opipljive rezultate potvrđuju i zvanične ekonomske analize Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Prema procenama MMF-a, uporedno smanjenje administrativnih, carinskih i logističkih barijera na granicama omogućilo bi regionu da u kratkom roku ostvari između jedne četvrtine i jedne polovine ukupnih ekonomskih benefita koje inače donosi tek punopravno članstvo u EU. MMF naglašava da ovakvo sektorsko povezivanje i lakši protok robe direktno ubrzavaju konvergenciju, odnosno brži rast plata, životnog standarda i opšte privredne stabilnosti regiona.

Ovakav pristup smanjuje apstraktnost političkog procesa, jer privreda i građani osećaju konkretne ekonomske rezultate u realnom, umesto da čekaju završetak kompletnog i dugotrajnog procesa institucionalnog pridruživanja.

Republika Srbija je formalno prihvaćena u geografsku zonu SEPA 22. maja 2025. godine, nakon što je Evropski platni savet (EPC) potvrdio da su domaći propisi i platni sistemi Narodne banke Srbije potpuno usklađeni sa standardima Evropske unije. Praktična i tehnička primena SEPA plaćanja za građane i privredu u srpskim bankama zvanično je počela 5. maja 2026. godine. Od tog datuma, banke u Srbiji su počele da izvršavaju transakcije kroz ovaj sistem.

Unutrašnje reforme EU

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, je više puta u svojim govorima naglašavala potrebu interne reforme EU pre prijema novih članica koja bi se odvijala paralelno sa procesom proširenja. Ona je postavila politički temelj za dokument “Pre-enlargement policy reviews”, napominjući da EU ne sme da koristi sopstvene institucije kao izgovor za odlaganje proširenja. „Moramo da pređemo na glasanje kvalifikovanom većinom (QMV) u određenim oblastima, na primer u spoljnoj politici. Vreme je da se oslobodimo okova jednoglasnosti,” smatra Fon der Lajen. Ona je u Evropskom parlamentu jasno poručila da proces donošenja odluka mora postati brži.

Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, je u svojim izlaganjima u Evropskom parlamentu i tokom diplomatskih govora detaljnije razradila tehničke aspekte unutrašnjih reformi u dokumentu koji predstavlja 30. septembra.

Marta Kos je u svom govoru na Konferenciji ambasadora u Zagrebu, krajem avgusta ove godine, istakla da se veća efikasnost Unije može postići unutrašnjim prilagođavanjem:„Proširena Unija će morati da učini svoje procese donošenja odluka efikasnijim i fleksibilnijim, ali to se može postići i bez menjanja temeljnih ugovora EU.”

Kos je takođe objasnila da će se unutrašnja reforma fokusirati na maksimalno korišćenje postojećih pravnih mehanizama ugovora koji omogućavaju prelazak sa veta na većinsko glasanje (QMV) u Savetu EU tamo gde već postoji konsenzus članica.

Komesarka je među opcijama za unutrašnju reformu navela i smanjenje broja oblasti u kojima jedna država može da blokira celu Uniju, kao i mogućnost smanjenja i optimizacije samih institucija EU (poput broja komesara) kako sistem ne bi upao u blokadu sa 35+ članica. 

Dokument nastoji da reši hronični problem briselske administracije – situacije u kojima jedna država članica koristi pravo veta da blokira kandidata zbog istorijskih, jezičkih ili graničnih sporova (kao što su primeri blokada na Balkanu). 

Predlaže se da se prelazni i tehnički koraci u pregovorima (otvaranje i zatvaranje klastera/poglavlja) prebace na glasanje kvalifikovanom većinom (QMV). Jednoglasnost (veto) bi se zadržala samo za finalni korak – potpisivanje samog Ugovora o pristupanju.  

Istovremeno se naglašava da nema prečica (no shortcuts) – napredak ostaje striktno zasnovan na individualnim zaslugama i ispunjavanju Kopenhagenskih kriterijuma, posebno u domenu vladavine prava. Strogo poštovanje demokratskih standarda i osnovnih vrednosti ostaje stub procesa. Proširenje ostaje reverzibilan proces, ako kandidat nazaduje, gubi prethodno stečene rane integracione prednosti. Ovi mehanizmi omogućavaju EU da privremeno uskrati finansijska sredstva ili suspenduje određena prava novoj državi članici ukoliko nakon ulaska u EU dođe do nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava.