Finansijska platforma A7, koju je stvorila Rusija, prerasta u jedan od ključnih instrumenata zaobilaženja zapadnih sankcija i uspostavljanja alternativnog sistema međunarodnih plaćanja. Prema novinarskoj istrazi The Wall Street Journal-a, platforma pokrenuta 2024. godine već bi mogla obezbeđivati oko 20% ruskih spoljnotrgovinskih plaćanja, odnosno više od 100 milijardi dolara godišnje.

A7 se faktički razvija kao ruska „siva bankarska“ infrastruktura čiji je cilj smanjenje zavisnosti Moskve od zapadnog finansijskog sistema, posebno od SWIFT-a i obračuna u dolarima. Njen model kombinuje tradicionalne finansijske instrumente, mrežu posredničkih kompanija u trećim zemljama i mehanizme zasnovane na kripto valutama. Jedan od ključnih elemenata sistema je rubaljski stejkoin A7A5, koji je, prema navodima, pokriven depozitima sankcionisanog ruskog Promsvjazbank-a i može se konvertovati u USDT.

U funkcionisanje sistema uključene su kompanije i finansijski posrednici u Kirgistanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Hong Kongu i drugim jurisdikcijama. Takva struktura omogućava prikrivanje ruskog porekla plaćanja, zaobilaženje ograničenja zapadnih banaka i očuvanje pristupa međunarodnim finansijskim kanalima. Prema dostupnim informacijama, preko A7 se ne obavljaju samo plaćanja za civilnu robu, već i za robu dvostruke namene i komponente koje mogu biti korišćene u ruskom vojno-industrijskom kompleksu.

Politička i finansijska podrška ruske države platformi A7 ukazuje na sistemski karakter ovog projekta. Među strukturama povezanim sa njom navodi se i Promsvjazbank, koji je usmeren na pružanje finansijskih usluga ruskom odbrambenom sektoru. U tom kontekstu, A7 ne treba posmatrati kao zasebnu kripto valutnu inicijativu, već kao deo šire strategije Kremlja usmerene na stvaranje paralelne finansijske infrastrukture.

Sankcije ulaze u novu fazu

Nakon isključivanja vodećih ruskih banaka iz sistema SWIFT i uvođenja širokih sankcija kao odgovor na punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Moskva se suočila sa rizikom ozbiljnih poremećaja u spoljnotrgovinskim plaćanjima. Kao odgovor, Rusija je počela ubrzano da razvija alternativne mehanizme plaćanja, koristeći treće zemlje, nacionalne valute, kripto imovinu i mreže posredničkih kompanija.

Pojava A7 pokazuje da se ruski finansijski sistem prilagođava sankcijama brže nego što tradicionalni mehanizmi kontrole uspevaju da reaguju. Upravo to predstavlja ključni strateški zaključak: sankcije usmerene na pojedina pravna lica ili banke ostaju nedovoljne ukoliko istovremeno funkcionišu posrednički kanali u trećim zemljama.

Zbog toga međunarodni regulatori treba da pređu sa pretežno reaktivnog modela sankcija na preventivnu kontrolu. To podrazumeva rano otkrivanje novih platnih platformi, mreža fiktivnih kompanija, kripto valutnih instrumenata i finansijskih posrednika koji potencijalno mogu biti korišćeni za zaobilaženje ograničenja.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti jurisdikcijama kroz koje prolaze značajni obimi ruskih plaćanja. Kirgistan, UAE, Hong Kong i drugi finansijski centri rizikuju da postanu ključne karike ruske infrastrukture za zaobilaženje sankcija. Bez efikasne kontrole banaka, finansijskih kompanija i kripto valutnih platformi u tim jurisdikcijama, režim sankcija će postepeno gubiti svoj odvraćajući efekat.

Shodno tome, zapadne države trebalo bi aktivnije da primenjuju sekundarne sankcije protiv finansijskih institucija i kompanija koje sistematski omogućavaju funkcionisanje ruskih mehanizama za zaobilaženje ograničenja. Jednako je važna brza razmena informacija između finansijsko-obaveštajnih službi različitih država radi identifikovanja sumnjivih transakcija i međusobno povezanih kompanija.

Poseban izazov predstavlja korišćenje menica, fiktivnih faktura, fiktivnih kompanija i kripto valuta. Kombinacija ovih instrumenata omogućava stvaranje višeslojnih finansijskih lanaca koji otežavaju utvrđivanje krajnjeg primaoca sredstava i dokazivanje učešća konkretnih subjekata u šemama zaobilaženja sankcija.

Potencijalno širenje aktivnosti A7 na trgovinu zlatom, kao i na tržišta Afrike, Bliskog istoka i Latinske Amerike, ukazuje na dugoročne ambicije ovog ruskog projekta. Moskva faktički pokušava da izgradi finansijsku infrastrukturu koja će biti manje zavisna od dolara, zapadnih banaka i tradicionalnih međunarodnih sistema plaćanja.

Za Zapad to znači potrebu ne samo za jačanjem kontrole nad sprovođenjem sankcija već i za kreiranjem konkurentne ekonomske ponude za zemlje Globalnog juga. Ukoliko Rusija i njeni partneri budu nudili alternativne kanale plaćanja, dok zapadne države budu pre svega nudile ograničenja i kontrolu, deo zemalja mogao bi biti zainteresovan za korišćenje nove paralelne finansijske infrastrukture.

Ruska propaganda i legitimnost sankcija

Paralelno s tim, Kremlj sprovodi informacionu kampanju usmerenu na diskreditovanje politike sankcija i stvaranje predstave kod međunarodne javnosti o njihovom navodno nezakonitom ili politički motivisanom karakteru.

Ruski mediji redovno objavljuju tvrdnje o „nezakonitosti“ i „neosnovanosti“ sankcija, posebno citirajući Vladimira Putina, koji ograničenja karakteriše kao „isprovocirana“. Takva retorika deo je šire informacione strategije Kremlja usmerene na preusmeravanje pažnje sa razloga za uvođenje sankcija na njihove ekonomske posledice po Rusiju.

Prve međunarodne sankcije protiv Rusije uvedene su 2014. godine nakon okupacije Krima i početka ruske agresije na istoku Ukrajine. Nakon potpunog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan, Južna Koreja, Australija i druge države značajno su proširile restriktivne mere.

Njihova pravna i politička osnova suštinski se razlikuje od ruske interpretacije. Rezolucija Generalne skupštine UN ES-11/1 osudila je rusku agresiju protiv Ukrajine i zahtevala prekid upotrebe sile. Ruska agresija krši fundamentalne principe Povelje UN, uključujući suverenitet, teritorijalni integritet i političku nezavisnost država.

Sankcije su u tom kontekstu instrument spoljne politike usmeren na ograničavanje resursa dostupnih državi agresoru za vođenje rata. One takođe imaju za cilj da Rusiji otežaju pristup naprednim tehnologijama, finansijskim resursima i opremi neophodnoj za proizvodnju naoružanja.

Važno je naglasiti da sankcioni režim EU predviđa mogućnost sudskog osporavanja. Fizička i pravna lica koja se nađu na sankcionim listama mogu osporavati odgovarajuće odluke pred sudovima Evropske unije. To predstavlja suštinsku razliku u odnosu na proizvoljnu primenu restriktivnih mera u autoritarnim režimima.

Stoga tvrdnje da su sankcije protiv Rusije isključivo „nezakonit pritisak“ zanemaruju njihov kontekst, pravnu osnovu i razloge zbog kojih su uvedene. One su predstavljale odgovor na konkretne postupke Rusije — agresiju protiv Ukrajine, okupaciju njenih teritorija, masovna razaranja i brojne zločine nad civilnim stanovništvom.

Strateški zaključak

Istovremeno, samo pojavljivanje i brzo širenje platforme A7 pokazuje ograničenost tradicionalnog pristupa sankcijama. Isključivanje banaka iz sistema SWIFT, zamrzavanje imovine i direktne sankcije protiv pojedinačnih kompanija i dalje su važni instrumenti, ali oni ne garantuju prekid finansijskih tokova ukoliko se paralelno stvaraju alternativni kanali za obavljanje transakcija.

Glavni problem više nije samo u tome koga uključiti na sankcione liste, već i kako pravovremeno identifikovati novu infrastrukturu za zaobilaženje sankcija.

A7 pokazuje da Rusija prelazi sa jednostavnog traženja načina za zaobilaženje pojedinačnih ograničenja na sistematsku izgradnju paralelnog finansijskog ekosistema. Ukoliko taj proces ne bude zaustavljen u ranoj fazi, slični mehanizmi mogli bi postepeno postati trajni deo međunarodne trgovine i dugoročno smanjiti efikasnost zapadnih sankcija.

Stoga bi naredna faza sankcione politike trebalo da obuhvati ne samo proširivanje lista restriktivnih mera, već i preventivni finansijski monitoring, strožu kontrolu posredničkih jurisdikcija, sekundarne sankcije, koordinaciju finansijsko-obaveštajnih službi i kontrolu kriptovalutnih kanala. Istovremeno, zapadne države trebalo bi da zemljama Globalnog juga ponude konkurentne finansijske i ekonomske mehanizme saradnje.

U suprotnom, Rusija bi mogla da pretvori sankcioni pritisak iz privremenog ograničenja u podsticaj za stvaranje alternativnog međunarodnog finansijskog sistema, koji bi postepeno mogao da smanji uticaj tradicionalnih zapadnih finansijskih instrumenata.