Ukrajina je pokrenula novi format regionalne saradnje — Karpatsku integracionu inicijativu, koja okuplja sve karpatske države, njihove regione i lokalne zajednice radi saradnje na makro regionalnom nivou. Karpatski region obuhvata teritorije osam zemalja — Ukrajine, Austrije, Poljske, Rumunije, Slovačke, Mađarske, Češke i Srbije. U njemu živi oko 126 miliona ljudi, dok je šest od osam država članica Evropske unije. Ukupan BDP regiona procenjuje se na oko 3,4 biliona dolara, što predstavlja približno 15% BDP-a EU.

U mestu Huta u Ivano-Frankivskoj oblasti održana je prva plenarna sednica Karpatskog samita. Zajedno sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, na njoj su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Rumunije Nikušor Dan, premijer Poljske Donald Tusk, predsednica Saveznog veća Austrije Kristina Švarc-Fuks, prvi potpredsednik Senata Češke Jiři Drahoš, državni sekretar Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Slovačke Marek Eštok, kao i predstavnik Mađarske.

Ovaj sastanak predstavlja prvi politički forum novog formata, čiji je cilj povezivanje država, regiona i lokalnih zajednica karpatskog prostora. Njegov strateški cilj je uspostavljanje stalne političke platforme na najvišem nivou za dijalog i koordinaciju, formiranje zajedničke vizije razvoja Karpata i uključivanje zajedničkih prioriteta u nacionalne i evropske politike.

Karpatski region poseduje značajan ekonomski, energetski i tranzitni potencijal. Osnovni sektori njegove privrede su mašinska industrija, proizvodnja opreme i elektronskih komponenti, eksploatacija mineralnih resursa, hemijska industrija i agroindustrijski kompleks. Region ima razvijene prekogranične trgovinske i energetske veze, kao i strateška skladišta gasa, među kojima se nalaze i neka od najvećih u Evropi.

Geografski, Karpati predstavljaju prirodnu vezu između Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope i potencijalnu rutu za protok robe i energije sa Južnog Kavkaza i iz Azije preko Crnog mora. Istovremeno, region ima veliki značaj za evropsku bezbednost i otpornost na ruske pretnje.

Uprkos tome, do sada nije formirana sveobuhvatna politika razvoja Karpata koja bi bila uporediva sa makro regionalnim strategijama Alpskog ili Dunavskog regiona. Takve strategije stvaraju mehanizme koordinacije, omogućavaju pristup finansijskim instrumentima EU i podstiču privlačenje velikih investicija. Zbog toga je jedan od ključnih zadataka Karpatske integracione inicijative stvaranje osnova za buduću makro regionalnu strategiju EU za Karpate — EUSCARP.

Forum je okupio gotovo 1.400 učesnika iz 25 zemalja, među kojima su bili predstavnici državnih organa, regionalnih administracija, lokalne samouprave i poslovnog sektora. Više od 800 učesnika predstavljalo je centralne vlade, regionalne administracije i lokalnu samoupravu. Poslovni sektor predstavljalo je gotovo 400 kompanija iz svih osam zemalja Karpatskog regiona.

Investicioni portfelj foruma obuhvata 95 projekata ukupne vrednosti veće od 42,5 milijardi evra. Projekti obuhvataju energetiku, industriju i proizvodnju, inovativne tehnologije, transport i logistiku, infrastrukturu i nekretnine, agroprehrambeni sektor, zdravstvo i proizvodnju građevinskog materijala.

Poseban segment predstavljao je omladinski forum, čiji su učesnici dolazili iz svih zemalja Karpatskog regiona. To je važno imajući u vidu dugoročnu prirodu inicijative, koja treba da razvija ne samo infrastrukturne i ekonomske veze, već i ljudski kapital i institucionalno partnerstvo.

Potencijalna EUSCARP mogla bi da obuhvati sedam ključnih oblasti: zaštitu životne sredine; energetiku i korišćenje resursa; infrastrukturu i digitalizaciju; obrazovanje, nauku i inovacije; turizam i kulturno nasleđe; ekonomski razvoj; prekograničnu saradnju.

Među potencijalnim projektima su pošumljavanje, mere zaštite od poplava i borba protiv erozije, proizvodnja i transport „zelenog“ vodonika, izgradnja malih hidroelektrana, biogasnih postrojenja i malih solarnih i vetroelektrana. Među infrastrukturnim prioritetima razmatraju se auto-put Ivano-Frankivsk–Katovice, mreže punjača za električna vozila, razvoj optičkog interneta i 5G mreže, lokalni agrohabovi, prekogranične turističke rute, kao i zajednički sistemi za praćenje stanja životne sredine, demografskih i ekonomskih procesa.

Predviđa se i razvoj zajedničkih obrazovnih i stručnih programa za studente i stručnjake iz regiona. U slučaju uspostavljanja posebne makro regionalne strategije, to bi moglo da otvori dodatne mogućnosti za privlačenje evropskog finansiranja za razvoj karpatskih teritorija.

Ekonomski potencijal regiona je značajan. Prema procenama, u narednim godinama ekonomski rast Karpatskog makro regiona mogao bi biti dvostruko brži od proseka Evropske unije. Međutim, realizacija ovog potencijala zavisiće od sposobnosti država da političke dogovore pretvore u konkretne prekogranične projekte, pojednostave poslovanje i saradnju za kompanije i obezbede stabilne mehanizme finansiranja.

Energetika i infrastruktura kao osnova regionalne otpornosti

Bezbednosna dimenzija karpatske saradnje dobija poseban značaj imajući u vidu dugoročno suprotstavljanje Rusije evropskim državama. Razvoj saobraćajne, energetske i industrijske infrastrukture istovremeno treba da unapređuje ekonomsku konkurentnost i otpornost regiona.

Karpati mogu ojačati svoju ulogu energetskog snabdevača Evrope. Reč je o korišćenju gasnih skladišta, razvoju obnovljivih izvora energije, izgradnji novih inter konektora i integraciji energetskih sistema zemalja regiona. Među predloženim inicijativama je i stvaranje Karpatskog vetro energetskog klastera kapaciteta 1,5 GW.

U takvom modelu, Karpatski region može se postepeno transformisati iz pretežno tranzitnog prostora u jednog od dobavljača energetskih resursa za EU. Razvoj solarne i vetro energije, sistema za skladištenje energije, podzemnih gasnih skladišta i inter konektora može istovremeno ojačati regionalnu energetsku otpornost i doprineti daljem smanjenju zavisnosti Evrope od ruskih energenata.

Ništa manje važan je razvoj saobraćajne i logističke mreže. Rat u Ukrajini pokazao je da međusobno povezane saobraćajnice, železnice i luke susednih država mogu da obezbede funkcionisanje trgovine čak i u uslovima velikih bezbednosnih rizika. Sledeći korak trebalo bi da bude pretvaranje ove situacione otpornosti u trajnu regionalnu sposobnost.

Za to su potrebni modernizacija puteva i železnica, povećanje kapaciteta transportnih koridora, izgradnja logističkih habova i terminala, kao i razvoj centara za preradu i skladištenje tereta. Poseban značaj ima vojna mobilnost, koja može povećati odbrambenu sposobnost regiona i ubrzati kretanje snaga i kritičnih resursa.

Regionalni nivo i uloga lokalnih zajednica

Važna karakteristika Karpatske inicijative jeste uključivanje regiona i lokalnih zajednica. Na samitu je učestvovalo oko 170 predstavnika karpatskih regiona. Planinska područja različitih država suočavaju se sa sličnim problemima — nedovoljnom saobraćajnom povezanošću, demografskim izazovima, ekološkim rizicima i ograničenim mogućnostima ekonomskog razvoja.

Ova pitanja ne mogu se efikasno rešavati isključivo na nivou nacionalnih prestonica. Zbog toga prekogranična saradnja regiona i lokalnih zajednica treba da postane jedan od praktičnih mehanizama za sprovođenje Karpatske integracione inicijative.

Ključni zadatak država regiona trebalo bi da bude stvaranje uslova za formiranje faktički integrisanog ekonomskog prostora. To podrazumeva razvoj zajedničke saobraćajne i energetske infrastrukture, pojednostavljivanje prekograničnih ekonomskih aktivnosti i jačanje međusobnog poverenja. Kompanije iz jedne zemlje trebalo bi da imaju mogućnost da jednostavnije posluju, investiraju i sklapaju ugovore u drugim državama regiona.

Evropska komisija takođe posmatra karpatski prostor kao važan element buduće evropske integracije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u video-obraćanju istakla je posebno mesto Karpatskog regiona u Evropi i njegov potencijal, posebno u kontekstu evropske budućnosti zemalja kandidata. Ona je takođe naglasila značaj učešća poslovnog sektora i mladih u oblikovanju zajedničke budućnosti regiona.

Ukrajina i Srbija u karpatskom formatu

Poseban potencijal postoji za produbljivanje saradnje između Ukrajine i Srbije. Tokom sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je jačanje saradnje u Karpatskom regionu kao važan pravac za Beograd i pozvao na razvoj poslovnih i ekonomskih veza.

Prema njegovim rečima, robna razmena između Srbije i Ukrajine ove godine porasla je za gotovo 42% i nastavlja da raste. Kao perspektivne oblasti naveo je elektroenergetske interkonektore, sisteme za prenos električne energije, gasovode, naftovode i druge infrastrukturne projekte.

Predsednik Srbije takođe je naglasio značaj evropske podrške takvim programima. Lideri dve zemlje razgovarali su o dogovorima postignutim tokom posete Volodimira Zelenskog Srbiji u avgustu ove godine, evropskim integracijama Ukrajine i Srbije, kao i o situaciji povezanoj sa ruskim napadima na Ukrajinu. Bilateralni dijalog biće nastavljen.

Karpati kao poveznica Evrope

Karpatski region prirodno povezuje tri druga evropska makro regiona — Baltički, Alpski i Dunavski. Upravo se ovde ukrštaju ključni trgovinski, energetski i saobraćajni pravci istočnog dela Evrope, dok preko južnog pravca region ima pristup širem prostoru Južne Evrope i Crnom moru.

Karpati takođe dobijaju sve veći značaj kao centar odbrambene proizvodnje i povezanih industrija. Razvoj proizvodne saradnje, kritične infrastrukture, odbrambene industrije, energetike i saobraćajnih mreža može stvoriti dodatne mogućnosti za ekonomsku integraciju država regiona.

U tom kontekstu, Karpatska integraciona inicijativa ima potencijal da postane ne samo platforma političkog dijaloga, već i mehanizam praktične ekonomske integracije. Njen uspeh zavisiće od prelaska sa političkih deklaracija na realizaciju konkretnih prekograničnih projekata, stvaranje zajedničkih infrastrukturnih mreža i privlačenje privatnog kapitala.

Za Ukrajinu i Srbiju učešće u ovom procesu ima i evropsku dimenziju. Što regioni, lokalne zajednice i kompanije dve zemlje budu intenzivnije sarađivali sa evropskim partnerima, to će se njihova ekonomska i institucionalna integracija u većoj meri odvijati na praktičnom nivou.

Dugoročno, Karpati mogu postati jedan od ključnih prostora ekonomske, energetske, saobraćajne i bezbednosne saradnje Centralne i Istočne Evrope. Glavni rezultat ove saradnje ne bi trebalo da budu samo novi politički mehanizmi, već i konkretne investicije, infrastrukturni projekti, proizvodna saradnja, ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.