Polazeći od raspodele ekonomskog i kulturnog, ali i raspoloživog socijalnog i političkog kapitala, kao i od demografske (i regionalne) strukture – socioklasna struktura u Srbiji ima oblik jednakostraničnog romba na čijem vrhu su uski vladajući sloj (1-2%) i srednje klase (25-30%), slede radni slojevi (od 70% medijalne do prosečne zarade), koji čine približnu polovinu, a na dnu je petina siromašnih od kojih je njih 7-8 % u granicama apsolutog siromaštva.

Naših top 1%, odnosno najbogatijih 25 000 domaćinstava, ostaje nedovoljno istraženo. U ovoj grupi raste značaj imovine tako da je neki imovinski cenzus za top 1% iznad million evra po članu porodice.

Srednjoj klasi pripada trećina onih sa zaradama iznad prosečne ili, još pre, sa zaradama do trećine iznad proseka – preko 150 000 dinara. U porodičnom okviru posmatrano, za našu prosečnu tročlanu porodicu ulaz u srednju klasu je na nivou od preko 2 000 evra, što je, po Arandarenku, relativno dostižno za većinu mladih porodica sa visokoobrazovanim članovima i mnoge sa srednjim obrazovanjem.

Zajedno sa oko 200 000 penzionera, nekoliko desetina hiljada poljoprivrednika, sitnih vlasnika, pripadnika slobodnih profesija,  itd., mogli bi da ,,naguramo” u srednju klasu (u evropskom smislu, ekonomski sve malo iznad proseka plus neka stabilnost prihoda i imovine), nekih 1,5-2 miliona stanovnika (sa pripadajućom decom), ili između 24-30% stanovništva.

Unutar nešto više od četvrtine koja čini srednju klasu u društvu, ima i nekih desetak odsto društva (najbogatiji, deseti decil društva, odnosno nekih 258 000 porodicnih domaćinstava), koji spada u omotač vlasti koji čini viša srednja klasa/e.

Komparativno posmatrano, analitičari u Hrvatskoj ulaz u višu srednju klasu određuju na nivou od preko 1250 eura po članu porodice mesečno i na nivou od pola miliona evra imovine i nepokretnosti.

Inače, višu srednju klasu odlikuje nastojanje da diversifikuje i stabilizuje prihode, permanentno se obrazuje, vodi računa o zdravlju, da se umrežuje i održava socijalni kapital, uključiv i politički, da želi i da ima i kulturni kapital i uticaj u javnom prostoru i zajednici. Po pravilu je odlikuje i spremnost na rizik, odnosno samopouzdanje.

Radnim klasama, ili stratifikacijskim žargonom rečeno nižoj srednjoj klasi, pripadaju oni čiji su prihodi između 70% medijalne i prosečne zarade - prihodi između 60 000 i 120 000 dinara, pri čemu su oni do medijalne zarade tik iznad siromaštva.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti (19,4%, 2025) pokazuje zapravo procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno i socijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta (prekarnog) rada.

Stopa rizika od siromaštva praktično predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2025. iznosio 45 674 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. 

Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 82 213 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 95 915 dinara.

Posmatrano prema starosti, lica stara 65 i više godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 25,8%, kao i lica starosti od 55 do 64 godine – 21,4%. Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su očekivano lica starosti od 25 do 54 godine – 14,9%.

Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece – 41,3%, a najnižu stopu rizika od siromaštva domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba – 10,8%.

Stopa rizika od siromaštva za lica stara 18 i više godina, pokazuje da je polovina (49,9%) nezaposlenih lica izložena riziku od siromaštva. Indikativno je da samozaposlena lica imaju  veću stopu rizika od siromaštva od lica zaposlenih kod poslodavca – 13,0% u odnosu na 4,8%. Za penzionere ova stopa iznosila je visokih 23,4%.

Konačno, ulogu obrazovanja, bar posredno, ilustruje podatak RZS da 1,3 miliona onih sa preko 15 godina, ili neka četvrtina građana, ima do potpune osnovne škole i, po pravilu, potpuno je informatički nepismena, strarija i siromašna.