Stručnjaci za (ne) prilike na Starom kontinentu očekuju da će Evropska narodna partija (EPP) uspeti da sačuva vodeće pozicije u institucijama EU i nakon izbora za Evropski parlament koji se održavaju u maju 2019, ali napominju  da bi, imajući u vidu osnažene pozicije evroskeptika, to mogla da bude Pirova pobeda.

Prema mišljenju sagovornika Demostata, ostaje pitanje da li će EPP poći za rukom da iznova “mobiliše” dovoljan broj birača, a kao podjednako težak “teret” za “narodnjake” pominje se “faktor Orban”.

Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, ocenjuje za Demostat da će najveći izazov za partije “EPP kluba” biti kako da “ubede svoje pristalice da izađu na glasanje”.

- Populističke i evrospektične partije mobilisaće prilično snažno biračko telo, što je izazov za EPP. Čak i pod uslovom da stranke iz “porodice” EPP ponovo postanu najsnažnija frakcija, unutar tog kluba postoje kontroverzne grupe i razlike, koje će biti sve veće. To su, pre svega,  razlike između umerenih konzervativaca i nacionalista iz istočnoevropskih država i zemalja centralne Evrope, gde možemo da uvidimo čak i antievropske sentimente, koje izražavaju političari poput Orbana i Kačinjskog. Dakle, neće biti nimalo lako oformiti jedinstvenu poslaničku grupu Evropske narodne partije u EP, koja će govoriti istim snažnim glasom o stvarnim problemima, konstatuje Altman.

^{foto:  European Peoples Party, creativecommons.org (CC BY 2.0)}

 Estonski diplomata Erki Bahovski ukazuje za Demostat da je teško prognozirati rezultat “narodnjaka” na izborima u maju.

- Verovatno će Evropska narodna partija pobediti, ali problem bi mogao da nastane ukoliko evroskeptične partije dobiju dovoljan broj glasova da ometaju rad Evropskog parlamenta. To ne znači da bi evroskeptici mogli da pobede, ali postoji šansa da će dobiti dovoljno glasova da blokiraju donošenje “razumskih” odluka u Evropskom parlamentu, što je, bez sumnje, najveći izazov za EPP, poručuje Bahovski.

EPP je evropska stranka desnog centra koju su osnovale hrišćanskodemokratske partije pre 42 godine, a kasnije su se “porodici” pridružile i konzervativne i druge stranke desnog centra. “Narodnjaci” su trenutno najsnažnija politička grupa u Evropskom parlamentu i aktivni su u svim značajnijim institucijama Evropske unije. 

U okviru Evropske narodne partije postoji tri vrste članstva: punopravno članstvo, pridruženo članstvo, odnosno stranke posmatrači. Pridruženo članstvo je najviši mogući rang članstva za stranku koja aktivno deluje u zemlji van okvira EU,  pošto su punopravni članovi samo stranke EU zemalja, na primer Austrijska narodna stranka (Austrian Peoples Party - ÖVP), Unija za narodni pokret iz Francuske (Union for a Popular Movement - UMP), Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (Christian Democratic Union - CDU), Fides - Mađarska građanska unija i druge. Status pridruženih članova u EPP što se Srbije tiče imaju Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara.

U medijskim nastupima tokom prošlonedeljnog kongresa EPP,  predsednik te poslaničke grupe u EP Manfred Veber, nemački poslanik iz bavarske CSU, čiju je kandidaturu za šefa Evropske komisije podržala kancelarka Angela Merkel, rekao je odgovarajući na pitanje za šta će se zalagati ako dođe na čelo EK nakon Žan-Kloda Junkera da želi jasno određivanje granica EU, “u koju mora da uđe Zapadni Balkan”, te da se prekinu pregovori o članstvu Turske u Uniji “jer za nju nema mesta u EU”.  "Nije u pitanju veroispovest jer su na Zapadnom Balkanu regioni sa muslimanskom većinom i oni moraju da imaju perspektivu ulaska u EU. Ipak, u kontekstu Turske, moramo imati hrabrosti da zapitamo gde završava Evropa, gde su njene granice. Ako na ulicama Brisela zapitamo obične ljude da li su Sofija, Budimpešta, Beograd sastavni deo Evrope odgovorili bi - da, možda su daleko ali jesu", kazao je Veber u intervjuu za poljsku  Gazeta viborča.

^{foto: Tobias Kleinschmidt, Angela Merkel}

Prema Veberovom mišljenju, “identitet će biti tema koja će dominirati u kampanji za izbore za EP”.

“Želim da ubeđujem ljude da postoji nešto što je evropski način života i evropski identitet. U Evropi imamo principe demokratije, pravnu državu, zajedničku tržišnu privredu, ravnopravnost muškaraca i žena, odvojenu državu od crkve. Imamo jako mnogo zajedničkog", kazao je Veber.

Povodom migracijske krize koja je izazvala duboke podele i potrese u EU tokom protekle tri godine, Veber je označio izbegličke kvote kao “mrtvu ideju”, i usprotivio se predlozima da zemlje članice, koje ne prihvate izbeglice u okviru evropske relokacije, budu novčano kažnjene preko fondova EU. Lider EPP u Evropskom parlamentu istakao je  da Evropa, “u čijim su temeljima i vrednosti hrišćanstva, ne sme da prestane da pomaže ljudima u nevolji”.

Pored Vebera, pažnju evropskih medija ovih dana privlači  mađarski premijer Viktor Orban, budući da predstavnici umerenog krila EPP smatraju da Fidesu, koji predvodi Orban,  treba uskratiti članstvo u Evropskoj narodnoj partiji, navodeći kao argumente “ograničavanje slobode govora i udruživanja u Mađarskoj, manjkavosti u funkcionisanju ustavnog sistema i ograničavanja prava manjina”.  U svojim izjavama Orban je prethodnih meseci isticao da je “liberalna demokratija postala liberalna nedomokratija”, dok “Evropa mora da počiva na hrišćanskim vrednostima na kojima je uvek i počivala”. On je, takođe, ocenio da je  “elita” koja vodi EU neuspešna i da su “toj eliti dani odbrojani”, što je izazvalo više nego burna reagovanja ljudi poput Junkera. Nasuprot tome, ima i onih koji tvrde da upravo članstvo u EPP omogućava Orbanu da “obuzda neke svoje impulse i postane umereniji”. 

Osnovni principi “narodnjaka”

Evropska narodna partija kao svoje osnovne vrednosti ističe odbranu slobode govora i informisanja, slobode kretanja, misli i veroispovesti. Za ime EPP se vezuju udruženja kao što su Evropski demokratski studenti, Unija evropskih seniora, Unija malih i srednjih preduzetnika, Žene Evropske narodne partije, Omladina Evropske narodne partije...