Prema novom Ustavu usvojenom na prošlogodišnjem referendumu tankom većinom od 51 odsto, izbori za novi parlament i predsednika, koji dobija veća ovlašćenja, trebalo je da budu održani tek u novembru 2019. Erdogan je raspisivanje prevremenih izbora objasnio dešavanjima u Siriji i regionu, kao i potrebi da Turska snažnije odgovori na predstojeće izazove. Mnogi smatraju da je Erdogan izabrao pravi trenutak za izbore i iz ekonomskih razloga. Iako turska ekonomija nastavlja da beleži značajan rast, ekonomisti smatraju da je, zbog sve većeg deficita i slabije lire, u velikoj opasnosti od mogućih lomova. Ukoliko ekonomija upadne u veće probleme, 2019. nije baš zgodna za izbore.

Uz to, prevremeni izbori raspisani već za jun, znače i ekspresnu kampanju za koju turska opozicija, čini se, nije spremna. „U ovoj zemlji za dva meseca ni svadbu ne možeš da organizuješ, a kamoli izbore“, reakcija je jednog Turčina na tviteru. Uz to, kampanja će se delimično poklopiti sa Ramazanom, mesecom posta, koji počinje sredinom maja, što će Erdogan, poznat kao odani vernik sigurno uspeti da iskoristi.

 Tursku opoziciju, uz  vodeću Republikansko narodnu partiju (CHP), sekularnu, socijaldemokratsku, koju je osnovao Ataturk, čine i novoformirana Dobra partija (IYI), nacionalistička i desničarska, nastala odvajanjem od Nacionalističkog pokreta (MHP), koji je rešio da sklopi koaliciju s Erdoganom, Narodno demokratska (HDP), prokurdska i liberalna, kao i nekoliko vanparlamentarnih, među kojima Partija sreće (SP) i Demokratska (DP). Partija sreće je inicirala zanimljiv predlog da bivši predsednik i jedan od osnivača AKP Abdulah Gul bude zajednički predsednički kandidat opozicije, ali je ideja propala. Ni Gul, koji je kritikovao pojedine poteze AKP, nije rekao da li bi se kandidovao protiv svog prijatelja Erdogana. Mogućnost Gulovog kandidovanja ostala je tako tek zanimljiva epizoda. Opozicione partije bore se za obaranje  Erdogana i AKP s vlasti, na kojoj se nalaze već skoro 16 godina, ali za sada ne uspevaju da nađu način kako to da i učine. Svako ko ode u Tursku ili razgovara s Turcima, može primetiti oštru polarizaciju za i protiv Erdogana. Prošlogodišnji referendum o promeni Ustava pokazao je da se značajan procenat Turaka ne slaže sa Erdoganovim načinom vođenja države, ali opozicija nikako da kapitalizuje to nezadovoljstvo i pretoči u izbornu pobedu. Ako poredimo tursku i srpsku opoziciju videćemo dosta sličnosti. Obe su suočene sa čvrstom vlašću i liderom, a njihov odgovor je više nego mlak i dezorganizovan.

Za razliku od turske opozicije, koja  se tek dogovara šta joj je činiti i u koliko kolona će izaći na izbore, pri čemu je mogućnost izlaska sa zajedničkim predsedničkim kandidatom već propala, (čime takođe podseća na srpsku opoziciju), AKP je već aktivirala svoju stranačku mašineriju. Erdogan je iznenadio i odlukom da predizbornu kampanju počne u Izmiru, bastionu opozicione CHP. Zašto baš Izmir? Verovatno da veličanstvenim i grandioznim skupom pokaže da je ozbiljan u nameri da zabeleži još jednu u nizu izbornih pobeda. AKP i Erdogan u Turskoj dobijaju izbore od 2002.godine. Za razliku od nekih ranijih, ove godine kampanju neće moći da vodi u delu zapadnih država. Glasovi višemilionske turske dijaspore mogu biti značajni u politički polarizovanoj situaciji i ranijih godina AKP je držala predizborne skupove u pojedinim zemljama. Holandija, Austrija i Nemačka su već saopštile da neće dozvoliti Erdoganove skupove, mada će naravno biti organizovano glasanje turske dijaspore.

Razlozi za ovakvu odluku su dvostruki-politički i bezbedonosni. Ove zemlje žestoko kritikuju Erdogana, a predizborni skupovi AKP bi mogli da predstavljaju značajan bezbedonosni problem. Turski lider je ipak pošto-poto odlučio da organizuje predizborni skup u nekoj evropskoj zemlji. Kako piše provladin Jeni šafak, izbor je pao na glavni grad BiH -Sarajevo. Turski mediji javljaju da će AKP u Sarajevu 20.maja održati predizborni skup u zatvorenom prostoru, kome će, uz vrh stranke, prisustvovati i hiljade pristalica iz više evropskih država. Zašto baš Sarajevo? Da li će ovaj skup izazvati nacionalne turbulencije u BiH i regionu? AKP i dve SDA, u BiH i Sandžaku, imaju sporazume o stranačkoj saradnji, te je skup u Sarajevu, bez obzira ko može biti zvaničan organizator, logično rešenje. Uz to, istorijske i verske veze Turaka i Bošnjaka, Turske i BiH, Sarajevo čine pogodnom destinacijom. Tu su i praktični razlozi, ovakav skup odgovara AKP i zbog turskih birača bošnjačkog porekla, za koje se inače smatra da više naginju opoziciji, ali i Izetbegovićevoj SDA, koja oktobarske izbore dočekuje poljuljana skandalima i podelama.

Zvaničnici u BiH nisu potvrdili da će predizborni skup AKP biti organizivan u Sarajevu. Za sada, niko o tome ništa zvanično ne zna. Čini se da bi mnogi u Sarajevu rado izbegli Erdoganov skup, jer znaju kakve bi to reakcije na Zapadu izazvati. Kada je Erdogan srdačno dočekan prošle godine u Beogradu, na društvenim mrežama su pojedini Bošnjaci iz BiH komentarisali-“Da je neki naš ministar pjevao Erdoganu na uvce kao što je Dačić, odmah bi sve nas proglasili za džihadiste i islamske fundamentaliste“. Najvažnije je ipak pitanje, da li bi iko u BiH mogao da zabrani skup pristalica Erdogana? Dodik na Putinovoj inauguraciji 7.maja, Erdogan bahis siteleri u Sarajevu 20. Zapad će se na to sigurno mrštiti. Sve već viđeno.