Dokle god crnogorskom predsedniku Milu Đukanoviću bude polazilo za rukom da izbegne cepanje i opipljivo slabljenje Demokratske partije socijalista, dotle će biti nemoguće da se otvori pitanje bilansa vladavine kako DPS-a, tako i njegove lične. Dok se prošle jeseni sporo ustoličavala pravoslavno-građanska koaliciona vlada Zdravka Krivokapića sazdana na tesnoj većini od samo jednog poslanika, mediji su tvrdili se da će se Đukanovićevi socijalisti pocepati, i da će se izdvojiti grupa sa Milicom Pejanović Đurišić na čelu. Umesto toga, na izbornom kongresu DPS-a u januaru, Đukanović je ponovo izabran za lidera, a sa linije vidljivosti je sklonjen bivši premijer Duško Marković. Njemu je na politički teret stavljen gubitak parlamentarnih izbora, održanih usred korona pandemije prošlog leta.

U poruci učesnicima kongresa, istoričarka iz Srbije Latinka Perović navela je da DPS „ima znanja i snage da napravi bilans svoje strategije“.

„Udaljili ste se od velikosrpske politike koju je simbolizovao Slobodan Milošević, obnovili državnost, ali znali ste zašto vam je potrebna obnova. Ubistvom Zorana Đinđića izgubili ste partnera u Srbiji, ali vaši su odnosi sa svim zemljama u regionu dobri, uspešni, na istom tragu modernizacije društva. Postavili ste obnovu državnosti kao cilj, ali sa orijentacijom da očuvate antifašistički, multinacionalni, multiverski karakter Crne Gore i mislim da ste to u najvećoj meri uspevali. Okrenuli ste se Evropi, ušli u NATO“, rekla je Perović.

DPS-u su poruke podrške tada poslali i generalni sekretar Socijalističke internacionale Luis Ajala, predsednik Partije evropskih socijalista Sergej Stanišev, predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, portparol Socijaldemokratske partije Nemačke za spoljnopolitička pitanja u Bundestagu Nils Šmid.

U martu su usledili izbori u Đukanovićevom rodnom Nikšiću, koje je DPS izgubila i nije izgubila, zavisno od ugla gledanja. Iz ugla naklonosti prema predsedniku CG i DPS-a, to što je Đukanovićeva lista ponovila isti rezultat kao i na parlamentarnim izborima, osvojivši oko 40 odsto glasova, proglašeno je za izuzetan uspeh, jer im se glasovi posle avgustovskog poraza nisu rasuli. Iz drugog ugla međutim, DPS nema većinu da zadrži vlast u Nikšiću, što znači da taj broj nije dovoljan. Osim, ako posle lokalnih izbora sada u nedelju 9. maja u Herceg Novom ne dođe do novog odnosa snaga i preraspodele vlasti u Crnoj Gori. Vlast u Nikšiću još nije formirana jer se za podelu funkcija čeka, kako ističu posmatrači, ishod u Herceg Novom. A posle izbora u Herceg Novom očekuje se i rasplet probne krize vlade u vezi sa smenjivanjem ministra pravde Vladimira Leposavića zbog izjava da za njega lično zločin u Srebrenici nije genocid. Sednica Skupštine zakazana je za 11. maj, baš kada se tačno prebroje glasovi iz Novog, i kada će možda poslanici DPS podržati postupak smene koji je pokrenuo Krivokapić, čime će premijer dobiti novu većinu.

To bi značilo i uspostavljanje suštinske kohabitacije između Đukanovića i Krivokapića, umesto dosadašnjih očekivanja da će vlada ići na postepeno razvlašćivanje lidera DPS.

Posmatrači u Crnoj Gori zaključili su da je rezultat u Nikšiću pokazao da je premijer Krivokapić, koji je na parlamentarnim izborima bio nosilac liste oko Demokratskog fronta, svojim distanciranjem od DF-a i približavanjem Demokratama Alekse Bečića uspeo da im prelije oko 9 odsto glasova DF-a. Zato očekuju u Novom odmeravanja unutar vladajuće koalicije između Demokrata i DF-a, koje će voditi u njihov dublji obračun.

Sa druge strane, Đukanovićeva lista Evropski tim "preuzela" je i način na koji su Srpska pravoslavna crkva i DF organizovali tokom 2020. protestne litije, samo sa drugim simbolima i porukama. Tako je usred kampanje krajem aprila došlo do manjeg incidenta u Bijeloj, mestu pokraj Herceg Novog.

Iz DPS su saopštili da osuđuju napad na “mirnu auto-kolonu kroz Bijelu, kada je grupa velikosrpskih nacionalista nasrnula na učesnike čija je jedina krivica bila ispoljavanje ljubavi i patriotizma prema Crnoj Gori“.

Moguće i zbog spora sa Hrvatskom oko rta Prevlaka, u Herceg Novom su tradicionalno jake snage koje su za saradnju sa Srbijom i koje se protive Đukanovićevoj vladavini.

Na prethodnim izborima u maju 2017. DPS je pretrpela poraz u Novom, iako je i na tim izborima, slično kao i na sadašnjim pojedinačno osvojila najviše - 12 mandata. Demokrate Alekse Bečića osvojile su 9, a Demokratski front 4, lokalna Novska lista 3, dok su liste Izbor dva i SNP, Građanska, SD i SDP-URA dobile po jedan mandat. Opozicione partije koje nikada nisu bile u koaliciji sa DPS osvojile su ukupno 19 odborničkih mandata od ukupno 34. Tada je izašlo na izbore 6.689 birača ili 66,95 odsto.

Na sadašnjim izborima problem je i to što je Državna izborna komisija saopštila da su u birački spisak za Herceg Novi, upisana 1.973 birača sa biračkim pravom i u Srbiji, dok je Centar za monitoring i istraživanje, objavio da je u biračkom spisku Herceg Novog upisan 2.691 birač sa prebivalištem u drugoj državi. Ti brojevi možda ne izgledaju veliki, ali kako se broj birača procenjuje na oko 20.000, i kako liste koje osvoje najviše, dobiju oko pet hiljada glasova, jasno je da se radi o priči u kampanji koja ima veliku moć da pokrene glasače. Na sličan način delovao je i poziv albanskog premijera Edija Rame da Albanci glasaju u avgustu za listu Mila Đukanovića, u obliku nedvosmislene objave na Fejsbuku, koja je izazvala negodovanje među samim Albancima.

Prema važećim zakonima u Crnoj Gori se ne može imati dvojno državljanstvo i prebivalište, i što je logično, oni koji nemaju prebivalište u Novom, ne mogu imati ni pravo glasa na lokalnim izborima. Međutim, priča o "uvozu" birača, ili o nametanju uticaja iz Beograda, protivno volji naroda, te neodlučnosti MUP-a da to jednom razreši, lako nalazi put do srca i glave glasača. Ali na oku glasača kada je reč o Herceg Novom jeste i niz velelepnih vila na šetalištu Pet Danica, među čijim vlasnicima su ljudi iz najbližeg Đukanovićevog okruženja, ali i njegovih beogradskih poslovnih i političkih saradnika, nekadašnjih i sadašnjih.