Istina, Milutinović je bio nevidljiv i dok je bio pre dve decenije na vlasti u potpunoj senci Slobodana Miloševića, dok Nikolić i dalje ima neku političku težinu, merenu u istraživanjima za unutrašnju upotrebu u Srpskoj naprednoj stranci. Stranci, koju su metaforički opisivali kao "Tominu rakiju, a Vučićevu flašu".
Godinama se tvrdi da bi Nikolićev rejting, u slučaju da se usprotivi Vučiću otvoreno i njegovoj zvaničnoj politici, pokazao mnogo većim nego što ga ima bilo ko iz bivše DS i takozvane nove opozicione scene. I to uprkos svom silnom negativnom pisanju tabloida o raskoši i rasklašnosti u kojoj uživa on i njegova porodica. Istraživači javnog mnjenja precizno se o tome nisu izjašnjavali, ali postoje spoljašnji znaci da potkrepe da se sa Nikolićem kao potencijalno značajnim političkim neprijateljem Vučićeve vlasti računa. Prvi dopiru iz dubina pojedinih nezadovoljnih odbora SNS, u kojima postoje po pravilu dve strane. Jedini, koji smatraju da imaju zasluge za uspeh stranke i da su doneli rezultate, ali i da se razlikuju od svojih političkih neprijatelja u strankama nekadšnjeg DOS. I drugi koji veruju da im je sve dozvoljeno u ime predsednika Vučića, i da ove prve treba skloniti. Prema dosadašnjim informacijama, vrh stranke retko izričito presuđuje stavljajući se na stranu jedne ili druge grupe, već ih prepušta ravnoteži straha, što bi trebalo da ih još više motiviše na poslušnost i rad. Kako im u tim uslovima, osećaj za političku realnost govori da vanredni izbori nisu na vidiku iako se o njima govori, među sukobljenima se javljaju i "stare" političke ideje. A to je osnivanje odborničke, odnosno frakcionaške grupe pod imenom Tomislava Nikolića.
Zato najuži partijski vrh drži Nikolića i dalje uz sebe, odnosno s vremena na vreme organizuje iskazivanje njegove javne podrške. Naizgled, bez neke posebne pravilnosti, odjednom Tomislav Nikolić se pojavljuje na nekom medijskom događaju uz Vučića. Ili se ničim izazvano naprasno izveštava o Nikolićevim aktivnostima u njegovoj svojevrsnoj nevldinoj-vladinoj organizaciji Nacionalnom savetu za saradnju sa Rusijom i Kinom. U svrhu potrebe da se i dalje javno pokaže da je bivši predsednik uz sadašnjeg, nema smene ni Nikolićevo sina Radomira sa mesta gradonačelnika Kragujevca. Najave te smene tome i služe, da bi se skrenula jača pažnja na Nikolićevo stajanje u Vučićevoj pozadini na političkoj pozornici.
Ali, kako slika na toj pozornici može proizvesti i druge efekte, jer za Nikolića se svašta može reći sem da je zlopuotrebljvao svoja ustavna ovlašćenja i da je hteo da prizna kosovovsku nezavisnost, mora postojati i kontrapriča. Priča koja bi zadržala Nikolićevu ulogu u zadatom okviru politički prevaziđenog oca.
Za tu priču je ovih dana zadužen Ivica Dačić koji objavljivanjem Nikolićevog neuspelog poziva papi da poseti Srbiju treba da podseti javnost na to koliko je prethodni predsednik bio politički neuk i nespretan.
I ova Dačićeva priča mnogo dobro pokazuje beskurpuloznu tehnologiju održavanja na vlasti. Jer, baš uoči ugovaranja te posete, Nikolić je stao u zaštitu Dačića u jeku afere "Miša Banana". Bila je to jesen 2015. kada su objavljeni snimci Ivice Dačića kako ruča s Rodoljubom Radulovićem, sedmim na optužnici protiv grupe Darka Šarića. Prema optužnici, veliki tovari kokaina švercovani su Radulovićevim brodovima. Iako se afera o Dačićevim vezama sa Šarićevim ljudima, vremenski proteže od 2013. obeleživši Dačićev premijerski dvogodišnji mandat, jedini političar koji je javno rekao nešto u njegovu korist u jesen 2015. jeste upravo Tomislav Nikolić.
„Ne mogu da kažem da volim Ivicu Dačića, ja ga i ne mrzim, nemam razloga, zašto bih ga voleo, ali ne bih volio da se to bilo kome desi. Ovo nije napad na njega zbog nekog poluživota, nemorala, ovo je nešto što treba da radi ozbiljna država, policijska istraga, to nije za javnost. Kad to procuri u javnost onda je čovek već osuđen. Sad cela Srbija vjerovatno misli — pa vidiš ti ovo“, rekao je Nikolić u izjavi medijima pre nego što je trebalo da otputuje u Vatikan i da se sretne sa papom Franjom 10. septembra 2015.
Kao i mnogo puta pre i posle toga Nikolić je dodao i da voli SNS, ali odnosi naprednjaka i Dačićevih socijalista tada su poslužili kao tema kojom su izazvani vanredni parlamentarni izbori 2016. Izbori koji su bili potrebni da povuku listu SNS u Vojvodini i na lokalu, jer su te godine oni padali kao redovni. I koji su nam dali ovakav državni parlament kakav imamo, sa jednom hegemonom naprednjačkom grupacijom i sitnim opozicionim klubovima u stalnom mrvljenju i potrazi za sopstvenim identitetom. Istina, još te 2015. blago se spekulisalo da li bi Nikolić ili Dačić ako bi se udružili, mogli da spreče stalno jačanje Vučića. I još glasnije se tvrdilo da Nikolić brani Dačića u saglasju sa željom Moskve da ovog sačuva u vrhu vlasti u Srbiji. Toliko kompromitovan političar kao Dačić teško međutim, da je ikome potreban sem samom sebi, ma koliko vešto to prikrivao služenjem drugima.
