Bugarska vlada je krajem juna objavila da će proterati 70 ruskih diplomata iz Sofije zbog sumnje da su radili protiv interesa Bugarske. Ambasadorka Rusije Eleonora Mitrofanova tada je upozorila da će, ukoliko do proterivanja dođe, Rusija zatvoriti ambasadu u Sofiji, ali su bugarske vlasti ignorisale ultimatum. Posle nekoliko dana, 3. jula, dva aviona ruske vlade prebacila su proterane diplomate i njihove porodice iz Sofije u Moskvu.

^{Kiril Petkov/Foto: Printscreen Youtube (NATO News)}

Odluku o proterivanju ruskih diplomata objavio je odlazeći premijer Kiril Petkov, koji je zauzeo neobično čvrst stav prema Rusiji nakon što je ta zemlja napala Ukrajinu, imajući u vidu da Sofija i Moskva imaju tradicionalne kulturne i istorijske veze. Petkov, koji je izgubio glasanje o nepoverenju 22. juna, tvrdi da je Moskva koristila taktike „hibridnog rata" kako bi srušila njegovu vladu. Kriza koja je u toku sigurno će promeniti odnose Rusije i Bugarske, koji su od uspostavljanja diplomatskih veza bili turbulentni. Zaista, kako navodi saradnik Fondacije Karnegi Evropa Dimitar Bečev, malo koja država u Evropi je prošla kroz toliko preokreta u odnosima sa Rusijom kao Bugarska.

Moskva je godinama uspevala da utiče na Sofiju oslanjajući se na proruski sentiment, koji datira još iz 19. veka, kada je Rusija odigrala ključnu ulogu u ponovnom uspostavljanju nezavisnosti Bugarske, ali i na dominaciju u različitim delovima bugarskog energetskog sektora, uključujući naftu, gas i nuklearnu energiju. Dve zemlje su tokom Velikog rata bile na suprotnim stranama, ali su se odnosi promenili u Drugom svetskom ratu. Sofija je, uprkos tome što je bila saveznik Nemačke, odbila da učestvuje u nacističkom napadu na Sovjetski Savez, a u septembru 1944. godine Crvena armija je okupirala zemlju. Bugarska je nakon toga bila veran satelit Moskve, a pojedini istoričari govore da su gotovo 50 godina tom zemljom vladale moskovske marionete, koje su više puta dovodile u pitanje čak i egzistenciju države. Kada je Bugarska zatražila članstvo u EU i NATO, odnosi dve zemlje su bili uzdrmani, ali je Moskva zadržala svoju šapu na bugarskom energetskom sektoru i održavala veze sa političarima i biznismenima.

Na Sofiju su dugo s rezervom gledali i zapad i Rusija. Jedni su o Bugarskoj govorili kao o „trojanskom konju Rusije“, dok Moskva nije bila ubeđena da se Sofiji može verovati. Međutim, rat u Ukrajini je za kratko vreme promenio odnos javnog mnjenja prema Rusiji, retoriku i ponašanje političara, a polako se ruši i monopol Rusije u energetskom sektoru.

^{Foto: Printscreen Youtube US MILITARY OPERATIONS}

Pre svega, invazija Rusije na Ukrajinu okrenula je protiv Kremlja značajan deo bugarskog javnog mnjenja, osim nemale grupe Putinovih tvrdokornih obožavalaca. Bugarska je država članica Evropske unije koja je gajila najviše simpatija prema Rusiji. Pre rata u Ukrajini, Putin je u Bugarskoj uživao podršku više od 55 odsto ispitanika, a sada je ona opala na oko 25 odsto, pokazala je anketa agencije Alpha Research. Zbog rata su se promenili i stavovi Bugara prema zapadu. Danas 63 odsto Bugara smatra da je za njihovu zemlju bolje da bude u savezu sa EU ili NATO nego u savezu sa Rusijom. Prema studiji istraživačkog centra „Globsec”, procenat Bugara koji Rusiju vide kao strateškog partnera smanjio se sa 45 procenata u 2021. na 30 u martu ove godine.

Rat u Ukrajini je ubrzao i napore bugarske vlade da udalji zemlju od ruskog uticaja. Petkov je u februaru smenio ministra odbrane jer je agresiju u Ukrajini nazivao „specijalna operacija“, a ne rat. Sofija je odbila da plaća gas rubljama, nakon čega je „Gasprom” prekinuo dotok. Međutim, kabinet sada odlazećeg premijera ubrzao je završetak radova na novom gasovodu sa Grčkom, kojim će prirodni gas iz Azerbejdžana ići ka Bugarskoj, kako bi se okončao monopol Rusije na gas. Takođe, Bugarska je bila jedna od zemalja u okruženju Srbije koja je zatvorila vazdušni prostor za let ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je zbog toga otkazao planiranu posetu Beogradu. Proterivanje ruskih diplomata bilo je samo poslednji korak na tom putu. I drugi političari u Bugarskoj, pa čak i oni koji se nisu otvoreno suprotstavljali Rusiji, poput bivšeg šefa vlade Bojka Borisova, sledili su primer odlazećeg premijera i zauzeli antiruski stav.

Nakon što je izglasano nepoverenje kabinetu Kirila Petkova, u Bugarskoj treba da bude formirana nova vlada, najverovatnije posle novih izbora na jesen. Nova vlada u teoriji može zauzeti drugačiji, mekši stav prema Rusiji. Međutim, i ruski analitičari su saglasni da Moskva ne može da povrati uticaj koji je imala, bez obzira na sastav nove vlade. Čak i ako Petkov i druge reformske snage izgube izbore, što će biti najverovatniji ishod unutrašnje političke krize, premijersko mesto će otići partiji GERB Bojka Borisova. Borisov, pokazalo se, nije reformator, ali nije ni prijatelj Moskve. Proruski nacionalisti iz partije Preporod mogu dobiti nekoliko procenata više, ali će i dalje ostati marginalni igrač, sa manje od deset odsto glasova.