Dva nezvanična dokumenta sa predlozima za rešavanje geopolitičkih kriza u regionu naišla su na neočekivani odjek u javnosti. Nekoliko dana nakon što je objavljen dokument o promeni granica na Balkanu po etničkoj osnovi, koji se pripisuje slovenačkom premijeru Janezu Janši, objavljen je i dokument u kome se iznosi predlog rešenja za Kosovo, koji se pripisuje Parizu i Berlinu. 

Francuska i Nemačka su preko svojih ambasadora u Prištini demantovale da stoje iza ovog teksta, kao što Janša, čija će zemlja od jula da predsedava Evropskom unijom, tvrdi da nije autor prethodnog dokumenta.

Nezvanični dokumenti su „procureli“ u medije ali se ne zna ko ih je pisao i sa kakvom namerom. I slovenački portal Necenzurisano, koji je objavio prvi dokument i prištinski list Koha ditore koji je objavio potonji – ne znaju ko su njihovi autori. 

Oba dokumenta su, međutim, pokrenula živu raspravu u regionu o predlozima koji su u njima izneti i reakcije političara iz Evropske unije i Sjedinjenih Država koji se bave Balkanom.

^{Janez Janša/foto: European Peoples Party, CC BY 2.0, via Wikimedia Commons}

U „Janšinom“ dokumentu predlaže se da se srpsko, hrvatsko i albansko „nacionalno pitanje“ reši promenom granica po etničkim osnovama. „Veći deo teritorije Republike Srpske bio bi pripojen Srbiji“, a Srbija bi, u tom slučaju, „pristala da se Kosovo pripoji Albaniji“. „Hrvatsko nacionalno pitanje“ bi se, prema istom nepoznatom izvoru, rešilo „spajanjem hrvatskih kantona u Bosni i Hercegovini sa Hrvatskom“ ili dodelom posebnog statusa hrvatskom delu Bosne i Hercegovine. Na taj način bi „Bošnjaci dobili nezavisnu i funkcionalnu državu i preuzeli potpunu odgovornost“ za upravljanje njome, dok bi se na referendumu izjasnili da li su „za evropsku ili ne evropsku budućnost (Turska)“. „U slučaju da se nastavi haos i izuzetno snažan uticaj Turske i radikalnog islama, situacija bi mogla da se znatno pogorša tokom naredne decenije“, piše u ovom dokumentu. Dalje se konstatuje da „granica između Albanije i Kosova de facto ne postoji“ i da „95 odsto Albanaca na Kosovu želi da se ujedini“ sa Albanijom. „Srpski deo Kosova bi dobio poseban status“, piše u tekstu, prema modelu Južnog Tirola u Italiji. Ova ideja se dopala izvestiocu Evropske unije za Kosovo, Violi fon Kramon, koja je i članica nemačkih Zelenih i evropska poslanica. „To bi mogao da bude uspešan model, ukoliko se uzme u obzir posebna situacija na Kosovu“, rekla je televiziji RTV Dukađini iz Prištine. Južni Tirol je autonomna provincija na severu Italije, između Austrije i Švajcarske, u kojoj živi većinsko germanofonsko stanovništvo. Komentar nemačke poslanice izazvao je negodovanje u kosovskoj javnosti, gde se analitičari pitaju zašto taj status ne bi ponudili drugima, Albancima u Preševskoj dolini ili u Makedoniji, i zašto takav status ne bi dobio Sandžak. Viola fon Kramon je potom pred Evropskim parlamentom izjavila da ne obraća mnogo pažnju na nezvanične dokumente o Kosovu jer je njihov cilj širenje straha i provokacija, kao i da će Kosovo imati potpunu podršku i pomoć (od Evropske unije) u svim aspektima.

Dokument koji je potom došao do Koha ditore (da li slučajno?) privukao je pažnju predsednika Aleksandra Vučića, koji je prokomentarisao da ga je verovatno pisala „frantastično pametna žena“, što je u tabloidima i dnevnim listovima otvorilo sezonu lova na moguću autorku. Ovaj tekst, u kome se iznosi predlog za sporazum Beograda i Prištine, procureo je u javnost dve nedelje uoči najavljenog sastanka Vučića i premijera Kosova Albina Kurtija u Briselu, gde bi trebalo da se obnove pregovori o Kosovu pod pokroviteljstvom Evropske unije. 

Predlog podrazumeva međusobno priznavanje i razgraničenje, uz posredovanje Evropske unije, uz poštovanje svih prethodno postignutih sporazuma, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština, sa sopstvenim organima upravljanja i nadležnostima. Tu je, međutim, i predlog da se osnuje „autonomna oblast Severno Kosovo kao jedinstvena administrativna jedinica regionalne samouprave na Kosovu, u čijoj nadležnosti bi bili ekonomija, finansije, imovina, infrastruktura, kultura, obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita, pravosuđe, policijska uprava, stanovanje, urbani razvoj i evropska saradnja, u skladu sa Ustavom Kosova i zakonima o lokalnoj samoupravi“. U autonomnu oblast bi ušle opštine Zvečan, Leposavić, Severna Mitrovica i Zubin potok. Predlaže se i poseban status za Srpsku pravoslavnu crkvu, „kao deo kosovskog političkog i ustavnog sistema sa sopstvenom upravom“, na čelu sa patrijarhom čije je sedište u Pećkoj patrijaršiji.

Slično rešenje – veću autonomiju za Srbe unutar Kosova – podržava Međunarodna krizna grupa, tink tenk sa predstavništvom u Briselu, Vašingtonu, Njujorku i Londonu koji je krajem januara objavio izveštaj o mogućim scenarijima za Kosovo. Predsedavajući Međunarodne krizne grupe su Marti Ahtisari, bivši predsednik Finske i autor plana za Kosovo koji je otvorio put proglašenju nezavisnosti i Džordž Džon Mičel, bivši američki senator, saradnik Baraka Obame i Hilari Klinton. Prema ovom predlogu, što je dopunjeni Ahtisarijev plan, Srbi bi imali skupštinu, pravosuđe, policiju, sudove i finansije, dok bi Priština vodila odbranu, spoljnu i monetarnu politiku. Ista ili slična prava bi dobila i Preševska dolina. Autonomne oblasti bi u oba slučaja mogle da održavaju vezu sa susednom državom – srpski entitet da prima finansijsku pomoć od Srbije (što je već slučaj), a albanski entitet u Srbiji od Kosova. U Međunarodnoj kriznoj grupi misle da Srbija možda ne bi pristala na autonomiju tek tako, već  „uz velikodušnu ponudu od Evropske unije“. 

^{Foto: Beta/Miloš Miškov}

Predlog o većoj autonomiji za Srbe na severu znači da je u drugom planu ostala ideja o razmeni teritorija, o kojoj su Vučić i Hašim Tači intenzivno pregovarali od 2018. godine iza zatvorenih vrata, a koja je bila aktuelna sve dok bivši lider UČK nije završio u Hagu. Treći scenario Krizne grupe je da se Srbija privoli da prizna nezavisno Kosovo tako što će joj se zauzvrat ponuditi „donatorska pomoć za razvoj i ubrzano članstvo u Evropskoj uniji“. Ali ni sami autori ovog izveštaja ne veruju u ovakvu mogućnost, kao što konstatuju da ni dosadašnji dogovori, poput formiranja Zajednice srpskih opština, nisu sprovedeni.

Dok su predlozi o promeni granica u prvom nezvaničnom dokumentu koji se pripisuje slovenačkom premijeru bliži desno orijentisanim političkim krugovima u Evropskoj uniji, ovaj drugi dokument je bliži briselskom mejnstrimu, odnosno političarima koji učestvuju u procesu pregovora Prištine i Beograda.

Šta o tome kaže Vučić? Predsednik Srbije je, komentarišući nezvanični dokument koji je objavila Koha ditore, rekao da je to „do sada nešto najviše ponuđeno, makar neformalno“ što bi Srbija mogla da dobije, „više nego u Ahtisarijevom planu, mnogo više“, ali da je i dalje „užasno loše“ i odbacio mogućnost priznanja Kosova i „prihvatanja sopstvenog poniženja“. Neodređeno je rekao da je predlog da se „Severna Mitrovica uzme od Srba“.

Reakcija Prištine, koja odbija svaku mogućnost autonomije za sever Kosova, gde većinom žive Srbi, bila je isto tako burna. Autorstvo ovog dokumenta je za lokalne potrebe pripisano Srbiji.

Marko Prelec, analitičar za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi, na svom tviter nalogu ovako je prokomentarisao nezvanične dokumente koji kruže Balkanom: „Zašto su nezvanični papiri sada na Balkanu? Možda zato što je proleće u vazduhu i osećaj da se Veliki Strašni Problemi koji su zamrznuti u kasnim 90-im odmrzavaju?“. „Pitanje je da li da se vratimo do vrata broj 1, do zamrzivača ili da (izaberemo) vrata broj 2 (što je) neverovatno vizionarsko vođstvo, ili postoje neka druga vrata koja sam propustio?“, pita se Prelec. Kako izgleda put do vrata broj 2? Svedeno na tviter poruku ovako: „Osvojiš poverenje javnosti zahvaljujući dobroj upravi i prosperitetu, dok tiho gradiš mostove do suparničkih vođa, a zatim izađeš sa vizionarskim rešenjem i rezervišeš karte za (Nobelovu) nagradu za mir u Stokholmu“. Prosto kao pasulj. 

Po tom scenariju Vučić i Kurti prihvataju rešenje koje nisu sami smislili i do koga nikada ne bi sami došli, postaju „neverovatni vizionari“ i dobijaju Nobelovu nagradu za mir. Eto čemu služe tink-tenkovi, da smišljaju scenarije. Treća vrata su, navodi Prelec, „da napišete nezvanični dokument ili javno kritikujete nečiji drugi. Ali to su vrata koja su bila otvorena. U oba slučaja govorite u prazno“. Međunarodna krizna grupa, međutim, kao verovatniji scenario vidi „status kvo“, jer obe strane veruju da će u budućnosti dobiti bolji sporazum“, odnosno da će „više izgubiti nego što će dobiti od kompromisnog rešenja“.

Pregovori između dve strane će najverovatnije biti nastavljeni u junu, pošto je Kurti izjavio da neće doći u Brisel 11. maja, kada bi trebalo da se održi sastanak. Kako ne bi „pogrešili“ u proceni, okuplja tim savetnika u kome su neki iskusni pregovarači i mlađe diplomate sa iskustvom u evropskim i međunarodnim poslovima - Bernard Nikaj, Leon Malazogu, Robert Muharemi, Muhamet Mustafa, Blerim Šalja i Veton Suroi, novinar i publicista, vlasnik Koha ditore. Pregovori sa Beogradom bi, prema dokumentu koji je objavio njegov list, trebalo da se završe do februara 2022. godine. Danijel Server, profesor na Džon Hopkins univerzitetu, bivši visoki službenik u američkom Stejt departmentu i specijalni izaslanik u Bosni, diplomata koji je učestvovao u pregovorima koji su doveli do Dejtonskog sporazuma, smatra da ne treba žuriti u obnavljaju dijaloga između Beograda i Prištine. „Predsednik Vučić je jasno stavio do znanja da neće priznati Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu pre narednih srpskih izbora u proleće 2022. godine“, napisao je Server na svom blogu, na kome je izneo ideje za rešavanje situacije u Bosni i na Kosovu. Nije jasno kako je Server zaključio da će Vučić da prizna Kosovo posle izbora. Server smatra da je ujedinjenje Kosova sa Albanijom, „ne samo loša, već i destruktivna ideja“, za razliku od jednog drugog američkog diplomate iz vremena Bila Klintona, Vilijema Vokera, bivšeg šefa verifikacione misije OEBS-a na Kosovu 1999. godine, koji poslednjih godina promoviše ideju o ujedinjenju svih Albanaca - na Kosovu, u Albaniji i u dijaspori.

U međuvremenu se na terenu odvija proces koji više ide u prilog „Janšinom“ dokumentu o podeli teritorija po etničkim linijama, nego ideji o novoj organizaciji Kosova van Srbije kakva se predlaže u drugom. Da su granice sa Albanijom samo formalnost demonstrirao je Albin Kurti, koji je kao premijer Kosova 25.aprila glasao na izborima u Albaniji za ondašnji parlament, na kojima je njegov pokret Samoopredeljenje istakao trojicu kandidata za poslanike. Time je pokazao da su Kosovo i Albanija za njega isti politički prostor. Viola fon Kramon, koja treba da objasni EU šta se dešava na Kosovu, svoju nevericu je podelila na Tviteru: „Ne mogu da razumem o čemu se tu radi…“.