Grupisanje

Uz pomenute političke organizacije iz takozvanog "bojkot bloka" koje će uticati na prilike na opozicionoj političkoj sceni u narednim mesecima i godinama, deluje još dosta manjih stranaka različite orijentacije. Zajedno za Srbiju (ZZS) bivšeg gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, Pokret slobodnih gradjana (PSG), Nova stranka i još neke manje organizacije čine grupu liberalno i proevropski orijentisanih stranaka. Unutar njih neprekidno traju previranja, a ZZS je počela da se okreće lokalnim inicijativama i pokretima, sklopivši savez sa inicijativom Ne davimo Beograd. Objedinjavanje lokalnih gradjanskih inicijativa i organizacija bi moglo da donese ozbiljan rezultat, ali taj posao je još u povoju.

Na "desnom krilu" opozicione scene se, uz svakako najuticajniju Jeremićevu NS, nalazi još nekoliko manjih stranaka. To su pokret Dveri Boška Obradovića, Demokratska stranka Srbije (DSS) i još neke konzervativno ili nacionalistički orijentisane grupe koje teško mogu da prihvate ideju o dogovoru o normalizaciji odnosa sa Kosovom. I medju njima postoje ozbiljne razlike. Tako, na primer, DSS učestvuje u vlasti, dok su Dveri bile izraziti zagovornik bojkota. DSS je pre prošlih izbora potresla ozbiljna unutrašnja kriza, a njena uticajna funkcionerka Sanda Rašković Ivić je prešla u NS.

Napetost

Sve opozicione stranke i organizacije iz pomenutih grupa, čak i pod pretpostavkom da se sutra ujedine, u ovom trenutku ne mogu da pariraju vladajućem bloku koji je duboko ušao u sve pore društva i privrede, stvorivši efikasnu mrežu kontrole biračkog tela. To je postignuto kombinacijom kontrole mejn strim medija i upotrebom resursa države koja je u stanju da obezbedjuje zaposlenje i druge beneficije u zamenu za glasove za vladajući blok. Osim toga, vladajući blok čak pojačava satanizaciju opozicije i drugih oponenata, produbljujući antagonizme unutar srpskog društva. Time nastoji da ojača podršku svojih pristalica, ne osvrćući se na činjenicu da napetosti i netrpeljivosti unutar duštva dramatično rastu.

U takvim uslovima opozicija je svesna da će teško isposlovati ustupke, da ne može da računa na brzu smenu vladajućeg bloka demokratskim sredstvima i da u očekivanom dijalogu sa vlastima o izbornim uslovima verovatno neće dobiti mnogo. Ali, Brisel i Vašington žele što bržu normalizaciju prilika u regionu, a iz tih centara uveliko pristižu signali o neophodnosti dijaloga. Kako stvari sada stoje, opozicione stranke neće imati mnogo manevarskog prostora i neće smeti sebi da dozvole ponovni bojkot izbora

Stvari, naravno, mogu da se brzo promene ukoliko dodje do dramatičnog pogoršavanja ekonomskih i socijalnih prilika u zemlji, što bi podstaklo ulične proteste i nerede. Takav scenario je opasan i nepoželjan, a najveću odgovornost za budući razvoj dogadjaja snosiće vlast koja za sada ne pokazuje nameru da načini istinski kompromis sa oponentima, neprekidno produbljujući antagonizme.

U Skupštini Srbije poslanici vladajućeg bloka troše veliki deo vremena na napade na opozicione stranke koje nemaju poslanike u parlamentu, a predsednik Srbije je, na kritike zbog toga što se zbog pandemije ne ograničava rad klubova i restorana, odgovorio porukom ugostiteljima nekeo hoće da im zabrani rad.