Veliku svetsku ekonomsku krizu krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka nije uspela da preživi na vlasti gotovo nijedna vlada u Evropi. Sličnu tendenciju možemo da primetimo i na nedavno održanim izborima za Evropski parlament. Pandemija kovida, rat u Ukrajini, pogoršanje životnog standarda usled inflacije, migraciona politika neki su od dominantnih izazova koji su obeležili prethodni mandat Evropske komisije od 2019-2024. godine. Na ovim tzv. midterm evropskim izborima, koji se održavaju svakih 5 godina, građani su kaznili vladajuće partije u svojim zemljama uskraćivanjem poverenja u većem broju država članica EU. Porazi vladajucih partija na nacionalnom nivou vodećih država EU i rast desnih ekstreminih partija su glavno obeležje ovih evropskih izbora, bez obzira na parlamentarnu većinu koju će i ovog puta uspeti da obezbedi vladajuci mejnstrim narodnjaka (EPP) socijaldemokrata (PES) i liberala.

Najveći gubitnici nedavno održanih izbora za Evropski parlament su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, austrijski kancelar Karl Nehamer i belgijski premijer Aleksandar de Kro.
Da li će se rezultati izbora za Evropski parlament ponoviti na ovogodišnjim parlamentartnim izborima u Francuskoj, Nemačkoj i Austriji? Politčke partije krajnje desnice pobedile su u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj krajnje desničarska AFD osvojila drugo mesto, ispred vladajućih partija. Ove partije su antiimigrantske, evroskeptične, protive se proširenju, ali i Zelenom dogovoru koji je bio jedno od centralnih pitanja Evropske komisije. U okviru EU mogu da blokiraju određene odluke o kojima se izjašnjavaju parlamenti država članica, iako u Evropskom parlamentu nemaju većinu.

Francuska

Najveći pad podrške birača vladajućoj partiji desio se u Fransuskoj gde je krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje Marin le Pen osvojilo prvo mesto sa 31,37 %, dok je Renaissance (Preporod) Emanuela Makrona osvojila 14,60 %. U odnosu na prethodne izbore za Evropski parlament 2019. godine, Preporod je osvojilo 8% manje. Nakon neuspeha na izborima za EP, francuski predsednik raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 30. jun ove godine kada bi se održao prvi krug, dok bi drugi krug bio 7. jula.  “Ovo nije dobar rezultat za partije koje brane Evropu, uključujući i vladajuću koaliciju”, saopštio je Makron u svom televizijskom obraćanju nakon objavljivanja rezultata izbora. Dodao je i da je Francuskoj potrebna jasna većina da bi delovala u miru i harmoniji. Kaže da je uvek smatrao da je ujedinjena, jaka i nezavisna Evropa, dobra za Francusku, i da nije mogao da prihvati ovu situaciju.”

Marin le Pen je pozdravila Makronovu odluku izražavajući spremnost da preuzme vlast ukoliko dobije podršku na izborima. Izjavila je da je spremna da “zaustavi masovne imigracije”, ali i da zaštiti granice.

Francuski predsednik prema Članu 12, francuskog Ustava, ima pravo da raspusti Nacionalnu skupštinu i raspiše nove parlamentarne izbore. Predsednik Francuske bira se dirktno na izborima, a naredni predsednički izbori u Francuskoj su 2027. godine. Kandidat za premijera Nacionalnog okupljanja bio bi Žordan Bardela, dok bi se Marin Le Pen kandidovala na predsedničkim izborima 2027. godine.

Ako bi nakon drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj Nacionalno okupljanje Marin Le Pen uspelo da formira većinu u Parlamentu, to bi dovelo do kohabitacije, tako da bi se predsednik Francuske prema ovlašćenjima bavio odbranom i spoljnom politikom, dok bi nova Vlada bila zadužena za unutrašnja pitanja, što uključuje i ekonomiju. Brojni poznavaoci prilika u Francuskoj smatraju da Nacionalno okupljanje nema dovoljno iskustva, dovoljno stručnih kadrova i da će se ti nedostaci videti pre predsedničkih izbora 2027, što bi Makronovoj partiji išlo u prilog. Ostaje da vidimo da li bi ta kohabitacija i ulazak u vlast doveli do pacifikacije jedne ekstremne desne opcije kakvo je Nacionalno okupljanje Marin Le Pen.

Pošto su sada u fokusu izbori za Evropski parlament ključno pitanje je kako će se ovo skretanje u desno jedne od najuticajnijih zemalja EU odraziti na njeno dalje funkcionisanje, ako uzmeno u obzir činjenicu da važne odluke unutar EU donose nacionalni parlamenti (po pitanju prijema u članstvo novih država ili davanju saglasnosti o otpočinjanju pregovora sa novim državama kandidatima). Poznate su težnje zemalja Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine da se pridruže EU. Da li bi u tom slučaju Nacionalno okupljanje Marin le Pen blokiralo ili podržalo ovaj predlog?

Nemačka 

Prema rezultatima izbora za Evropski parlament najveći broj glasova 31%  dobila je koalicija desnog centra CDU/CSU. Koalicija koja čini vladajuću većinu u Nemačkoj (SPD, Zeleni i FDP) osvojila je 31% Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AFD) osvojila je drugo mesto sa 15,90 %, što je više od vladajućeg SPD koji je završio na trećem mestu sa 13,90 %. AFD je u odnosu na izbore 2019.  godine osvojila skoro 5 % više, iako su se u toku kampanje lideri ove partije suočavali sa brojnim kontroverzama, od izjava kojima opravdavaju nacističke zločine do zvaničnih optužbi da špijuniraju za Rusiju. Najveći pad zabeležila je partija Zelenih sa 20,50 na 11,90%, zatim SDP je pao za 2%, dok su liberali (FDP) zadržali isti procenat glasova. 

Vlada Olafa Šolca suočila se velikim brojem kriza: sa protestima poljopriverednika zbog smanjenja subvencija, visokim cenama energenata, ograničenjima zaduživanja, ali i sa nedostatkom radne snage. Ideološke razlike unutar same koalicije, dovele su do neslaganja što je takođe uticalo na pad podrške birača.

Nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron saopštio da raspisuje parlamentarne izbore, nemački kancelar Olaf Šolc je izjavio da ne namerava da učini isto, iako je bilo pritisaka iz Bundestaga. Prema nemačkom Osnovnom zakonu (Ustavu) da bi se raspisali vanredni parlamentarni izbori potrebno je da kancelar prema Članu 68 Osnovnog zakona postavi pitanje poverenja u Bundestagu. Ako Bundestag izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Nemačke na predlog kancelara može u roku od 21 dana da raspusti Bundestag. Novi izbori moraju da se održe u roku od 60 dana.

Poslednji vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj održani su 2005. godine, kada je tadašnji kancelar Gerhard Šreder postavio pitanje poverenja Vladi nakon izbora u pokrajini Severna Rajna Vestfalija. Predsednik Nemačke Horst Keler nakon izglasavanja nepoverenja Vladi, raspustio je Bundestag što je dovelo do novih izbora, na kojima je vladajuća partija izgubila.

Parlamentarni izbori u Nemačkoj održaće se u novembru ove godine. Očekuje se da će migracije biti jedna od ključnih tema, ali da će mejnstrim političari pokušati da ovu temu preotmu od krajnje desničarskih partija.

Austrija

Austrijska narodna partija (OVP) kancelara Karla Nehamera osvojila je 24,5%, manje za 10% u odnosu na prethodne izbore. Krajnje desničarska partija Slobodarska partija Austrije (FPO) dobila je najveći broj glasova 25,40 %, što predstavlja rast od 8,2 % koliko su dobili pre četiri godine. Na trećem mestu je Socijaldemokratska partija (SPO) sa 23,20 %, sa rastom od 5%. Zeleni, koji su deo vladajuće koalicije, dobili su 11%, za 4 % manje nego na prošlim izborima. Kancelar Nehamer, povodom izbornih rezultata, izrazio je razumevanje za zabrinutost građana zbog ilegalnih migracija.

FPO očekuje pobedu na izborima u Austriji koji se održavaju u septembru mesecu ove godine, ali postavlja se pitanje sa kim bi mogli da formiraju većinu u parlamentu.

Belgija 

Aleksandar de Kro, belgijski premijer podneo je ostavku na dan izbora za Evropski parlament, parlamentarnih i regionalnih izbora. Politička partija belgijskg premijera Otvoreni Flamanski liberali i demokrate (Open VLD) osvojila je 5,76 %, što je skoro duplo manje nego na prethodnim izborima za EP.

Prvo mesto osvojio je Vlams Belang, lider krajne desničarske flamanske partije, populističke i evroskeptične. Osvojio je 14,5%, 3 % više u odnosu na prethodne izbore za EP. Flamanski pokret je član političke grupacije Identitet i demokratija. Zalaže se za osnivanje nezavisne države Flandrije sa Briselom kao glavnim gradom, što bi dovelo do nestanka Belgije kao države.

Novi flamanski savez (N-VA) deo političke grupacije Evropskih konzervativaca i demokrata (ECR) osvojio je 13,97%. Ova evroskeptična partija u svom programu navodi da Flandrija i Valonija trebaju da dobiju što je moguće više autonomije kako bi svaka mogla da sprovodi politiku koja odgovara njihovoj zajednici.

Prva dva mesta osvojile su nacionalističke, evroskeptične partije (N-VA I Vlams Belang) zajedno imaju 28%. Treće mesto sa 12,62% osvojila je frankofona liberalna partija Reformistički pokret. 

Dosadašnja koalicija narodnjaka (EPP), socijalista (S&D), liberala i zelenih zadržala je većinu u Evropskom parlamentu. Poslanička grupa krajnje desnice Identitet i demokratija (ID) osvojila je 58 mandata, 9 mandata više nego na prethodnim izborima, dok su Evropski konzervativci i demokrate (ECR) osvojili 76 mandata, 7 više u odnosu na izbore 2019. Nemačka Alternativa za Nemačku (AFD) koji je sa sadašnjih 9, dobila 15 mandata, ali zbog izlaska iz poslaničke grupe Identitet i demokratija, neposredno pred izbore, svrstana je u neopredeljene. To ne znači da će ostati u ovoj grupi. Moguće je da će formirati novu grupu za koju će im biti potrebno da okupe minimum 23 poslanika iz 7 zemalja. Mađarski FIDES premijera Viktora Orbana već duže vreme nije u poslaničkom klubu EPP. Deset mandata, tri manje nego u odlazećem sazivu EP, koje je osvojio FIDES takođe su svrstani u grupaciju neopredeljenih. Za sada nema najava u kojoj političkoj grupaciji će biti. Svakako će doći do promena u odnosu na postojeće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, bar kada su u pitanju krajnja desnica, ali i konzervativci i reformisti.