Dugotrajni rat protiv Ukrajine i pogrešne ekonomske odluke Kremlja izazvali su naglo pogoršanje finansijskog stanja ruskog korporativnog sektora. U prvoj polovini 2026. godine u Rusiji je zabeležen nagli rast broja korporativnih stečajeva. Prema navodima medija, broj kompanija koje su zvanično proglašene nesolventnim povećan je za 10,8% i dostigao 3,55 hiljada, dok je broj postupaka nadzora nad preduzećima porastao za 20,9% – na gotovo 3 hiljade.

Uzroci ovog trenda imaju sistemski karakter i predstavljaju posledicu nagomilanog finansijskog pritiska na poslovni sektor tokom 2024–2025. godine. Visoka referentna kamatna stopa Centralne banke Ruske Federacije značajno je povećala cenu kreditnih sredstava i izazvala ozbiljan nedostatak likvidnosti. Istovremeno su rasli poresko opterećenje, troškovi rada i inflacioni rashodi. Kao rezultat toga, veliki broj preduzeća izgubio je finansijsku stabilnost i iscrpeo ranije formirane rezerve.

U drugom kvartalu 2026. godine situacija se naglo pogoršala. Broj korporativnih stečajeva porastao je za dodatnih 21%, dok je broj novih postupaka nadzora povećan za gotovo 25%, što ukazuje na prelazak krize nesolventnosti u aktivnu fazu. Istovremeno se značajno promenilo i ponašanje samih kompanija. Prema podacima Federalnog registra, broj obaveštenja o nameri da se dobrovoljno pokrene stečajni postupak povećan je za 43% u odnosu na 2025. godinu i za 83% u odnosu na 2024. godinu. To pokazuje da sve veći broj kompanija bira kontrolisani dobrovoljni stečaj kao mehanizam za minimizaciju gubitaka i izbegavanje rizika supsidarne odgovornosti.

Temeljni uzroci sadašnje krize neposredno su povezani sa ratom protiv Ukrajine. Presedansko povećanje vojnih rashoda dovelo je do pregrevanja finansijskog sistema i ubrzanja inflacije. Još krajem 2024. godine Centralna banka Ruske Federacije bila je prinuđena da poveća referentnu kamatnu stopu na praktično prohibitivni nivo od 21% godišnje. Za civilnu ekonomiju to je značilo naglo poskupljenje kreditiranja, faktičko gašenje hipotekarnog finansiranja i značajno smanjenje potrošačke tražnje. Upravo je kombinacija ovih faktora stvorila ozbiljnu krizu likvidnosti, koja je u punoj meri izbila na površinu tokom 2026. godine. Poslovni sektor, lišen pristupa povoljnom finansiranju i opterećen sve većim poreskim nametima, iscrpeo je sopstvene finansijske rezerve. Dodatni udar predstavljali su povećanje osnovne stope PDV-a na 22% i ukidanje povlašćenih doprinosa za socijalno osiguranje za mala preduzeća, što je praktično eliminisalo preostalu profitabilnost velikog broja kompanija.

Posebno ranjiv pokazao se sektor malih i srednjih preduzeća. Kompanije koje su i ranije poslovale na granici rentabilnosti bile su prinuđene ili da pređu u sivu ekonomiju ili da značajno povećaju cene svojih proizvoda i usluga. Bez pristupa kreditnim sredstvima i u uslovima povlačenja značajnog dela obrtnih sredstava usled pojačanog fiskalnog opterećenja, preduzetnici su praktično izgubili mogućnost da pokrivaju kratkoročne finansijske manjkove. U takvim okolnostima stečaj je sve češće postajao jedini način da se zaustavi dalje gomilanje dugova. Iluzija stabilnosti, koja se još održavala tokom 2025. godine, potpuno je nestala nakon iscrpljivanja finansijskih rezervi poslovnog sektora. Masovni stečajevi postali su pokazatelj duboke strukturne krize koja je zahvatila čitave grane ruske ekonomije.

Fiskalni organi nastoje da što brže stave pod zaplenu imovinu dužnika, pre nego što ona izgubi vrednost ili bude izvučena od strane vlasnika. Takva praksa praktično lišava kompanije mogućnosti za finansijsku sanaciju ili dobrovoljno restrukturiranje dugova. U takvim uslovima vlasnici preduzeća sve češće odustaju od pokušaja da spasu poslovanje i samostalno pokreću stečajni postupak.

Sistemska ekonomska kriza sve je vidljivija i u turističkom sektoru. Tokom prve polovine 2026. godine u Rusiji je prestalo sa radom oko 2,7 hiljada turističkih kompanija, što je za 52,3% više nego u istom periodu prethodne godine. Glavni razlog bio je nagli pad potražnje za turističkim uslugama. Domaći turizam gubi popularnost, dok međunarodne destinacije nisu uspele da nadoknade pad. Čak i potrošači koji nastavljaju da putuju sve češće biraju jeftinije aranžmane, što značajno smanjuje prihode turističkih agencija. Prema podacima Travelata.ru, u prvoj polovini 2026. godine broj rezervisanih paket-aranžmana za putovanja po teritoriji Rusije smanjen je za 31%. Očekivanja tur operatora da će potražnja za putovanjima u inostranstvo porasti takođe se nisu ostvarila. Zbog pogoršanja situacije na Bliskom istoku prodaja aranžmana za pojedine zemlje praktično je obustavljena, dok je vazdušni saobraćaj bio značajno ograničen. Turističke operatori su bili prinuđeni da klijentima vraćaju novac za otkazana putovanja, što je, prema procenama stručnjaka, sektor moglo da košta više od 19 milijardi rubalja. Kasnije su slični finansijski gubici nastali i zbog masovnog otkazivanja putovanja na okupirani Krim i u Soči.

Dodatni faktor produbljivanja ekonomske krize postao je nagli rast troškova logistike. Prema navodima medija, cena drumskog teretnog prevoza u Rusiji porasla je za 28,8% na godišnjem nivou i za 17,5% samo od kraja maja. Glavni uzrok bio je akutni nedostatak goriva, koji je primorao prevoznike da skraćuju rute i provode sve više vremena u redovima na benzinskim stanicama. Na pojedinim pravcima cene prevoza povećane su za više od jedan i po put. Logističke kompanije sve češće odustaju od međugradskog transporta na velike udaljenosti i preusmeravaju se na gradske i prigradske rute, gde je rizik da ostanu bez goriva manji. Istovremeno je broj zahteva za izvozni transport u drugom kvartalu smanjen za 19%.

Ozbiljan udarac sektoru elektronske trgovine predstavljali su napadi ukrajinskih bespilotnih letelica dugog dometa na logističku infrastrukturu najvećeg ruskog internet tržišta Wildberries. Prema navodima medija, značajna oštećenja pretrpeli su distributivni centri kompanije u Elektrostalju, Kotovsku i drugim gradovima. Kao posledica toga, hiljade preduzetnika koji su prodavali svoju robu putem ove platforme našli su se u kritičnoj finansijskoj situaciji. Prema procenama stručnjaka, oštećeno je oko 15% skladišnih kapaciteta. Pri tome ni osnovni program kompenzacije kompanije Wildberries niti dobrovoljno osiguranje nisu predviđali naknadu štete prouzrokovane napadima bespilotnih letelica, čime je celokupan finansijski teret faktički prebačen na prodavce. Posebno je značajan bio gubitak distributivnog centra u Elektrostalju, koji je predstavljao drugi po veličini logistički čvor kompanije Wildberries u Rusiji. Kroz ovaj kompleks svakodnevno je prolazio značajan deo od više od 20 miliona porudžbina kompanije. Njegov gubitak doveo je do znatnog produženja rokova isporuke, velikih finansijskih gubitaka i destabilizacije rada čitave logističke mreže.

Prema dostupnim procenama, samo napadi na logističke centre Wildberriesa u Kotovsku i Elektrostalju prouzrokovali su štetu veću od 100 milijardi rubalja. Uništene su robne zalihe hiljada prodavaca, koji su praktično preko noći ostali bez obrtnog kapitala. Nepostojanje efikasnog mehanizma naknade štete dovelo je u pitanje dalji opstanak velikog dela malih preduzeća uključenih u elektronsku trgovinu. Umjesto toga, državna podrška ograničila se isključivo na mogućnost odlaganja otplate kredita na šest meseci, što nije nadoknadilo gubitke preduzetnika koji su ostali bez robe, obrtnih sredstava i izvora prihoda.

Rat koji je Kremlj pokrenuo protiv Ukrajine postao je jedan od ključnih faktora produbljivanja ekonomske krize u Rusiji i doveo do masovnog gašenja preduzetničkih aktivnosti. Prema navodima medija, pozivajući se na podatke revizorsko-konsultantske mreže FinExpertiza, u prvom polugodištu 2026. godine broj registracija novih komercijalnih preduzeća u Ruskoj Federaciji pao je na najniži nivo u poslednjih 17 godina. Tokom šest meseci registrovano je svega 66,7 hiljada novih kompanija, što je za 23,6% manje nego u istom periodu 2025. godine. Pad preduzetničke aktivnosti traje već treću godinu zaredom. Istovremeno je u tom periodu poslovanje obustavilo 118,7 hiljada preduzeća, tako da je broj likvidiranih kompanija bio gotovo 1,8 puta veći od broja novih registracija.

Stopa inflacije u nizu ruskih regiona nastavlja da ubrzava. Posebno je naglo poskupelo gorivo: u Sevastopolju je njegova cena na godišnjem nivou porasla za gotovo 80%, u Republici Tivi za više od 65%, a na Kamčatki za 18,5%. Ukupno je značajno ubrzanje rasta cena goriva zabeleženo u 49 regiona Rusije.

Pored naglog povećanja logističkih troškova, inflatorni pritisak dodatno su pojačali devalvacija rublje i poskupljenje telekomunikacionih usluga. Prema podacima ruskog regulatora, tokom juna kurs rublje oslabio je za 10%, što je automatski povećalo troškove uvozne robe i komponenti. Nestašica benzina izazvala je i nagli rast cene tečnog naftnog gasa, čija je maloprodajna cena dodatno porasla za 12%.

Akutni nedostatak naftnih derivata u Rusiji i dalji rast cena goriva postali su posledica redovnih udara ukrajinskih bespilotnih letelica na ključna ruska postrojenja za preradu nafte, kao odgovor na rusku agresiju protiv Ukrajine. Ruske vlasti snose direktnu odgovornost za produbljivanje krize goriva i ubrzavanje inflatornih procesa, budući da je upravo rat koji je pokrenuo Kremlj postao glavni faktor destabilizacije unutrašnjeg tržišta. Prioritetno usmeravanje finansijskih sredstava na finansiranje vojnih potreba umesto podrške civilnoj ekonomiji dodatno pojačava inflatorni pritisak. To ukazuje na produbljivanje strukturnih neravnoteža ruske ekonomije i ograničenu sposobnost vlasti da osiguraju makroekonomsku stabilnost i zaštite ekonomske interese stanovništva.