Šta će biti s EPS-om? Čemu pretvaranje iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo? Da li je to samo uvod u privatizaciju i transfer vrednosti našeg verovatno najznačajnijeg privrednog subjekta u tuđe ruke?

Ova pitanja bila su na umu svima kada je početkom aprila Vlada Srbije i konačno odlučila da završi davno najavljivanu transformaciju u Elektroprivredi Srbije. 

A danas, samo mesec dana pošto je taj posao obavila, javljaju se strahovi da je odgovor možda stigao.  

Nadzorni odbor EPS-a u petak je odlučivao o predlogu da se 11 hidroelektrana izvuče iz EPS-a i prebaci u novu firmu koja bi bila formirana zajednički sa mađarskom kompanijom MVM.

EPS o ovome nije obavestio javnost. 

Umesto toga, dokument u koji je Demostat imao uvid i čiju autentičnost može da potvrdi, a koji je u međuvremenu počeo da kruži i po društvenim mrežama, prikazuje dnevni red za sednicu Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije zakazanu za prošli petak, 18. maj, u kom se pod tačkom 5, tik iznad tačke Razno, šturo navodi sledeća stavka: 

„Informacija o predlogu MVM Group, Mađarska za osnivanje zajedničke kompanije u Republici Srbiji za proizvodnju obnovljive energije uz izdvajanje 11 hidroenergetskih objekata iz EEP EPS AD“.

Mađari žele Drinsko-Limske hidroelektrane 

O kojih se 11 objekata radi, ne znamo, jer ni EPS ni Ministarstvo energetike nisu odgovorili na pitanja Demostata o ovom slučaju, ali kako nezvanično saznajemo, hidroenergetski korpus koji MVM želi da vidi u svom suvlasništvu zapravo su Drinsko-Limske hidroelektrane. 

U okviru ove celine nalaze se devet hidroelektrana (Bajina Bašta, RHE Bajina Bašta, Bistrica, Potpeć, Uvac, Kokin Brod, Zvornik, Ovčar Banja i Međuvršje), kao i dve male hidroelektrane (Vrelo i Radaljska Banja). 

Drinsko-limske hidroelektrane odskora poseduju i jednu fotonaponsku elektranu Brana Lazići u kojoj se struja proizvodi solarnim panelima.

Prema dosadašnjim informacijama, predlog MVM-a, barem za sada, nije prihvaćen.

Nakon što se informacija o dnevnom redu odbora pojavila u javnosti, Ministarstvo rudarstva i energetika Srbije saopštilo je da Nadzorni odbor EPS-a nije doneo odluku o osnivanju zajedničke kompanije i izdvajanju 11 hidroelektrana sa mađarskom firmom „MVM”.

„Svako ko govori o otuđenju imovine EPS-a u javnosti širi neistine i paniku”, navedeno je u saopštenju, uz napomenu da „nažalost, nije novo da pojedinci iz samog EPS-a lažno uznemiravaju javnost i zaposlene”, te da „treba da bude predmet istrage zašto zvanična dokumenta rukovodstva preduzeća izlaze u javnost sa neistinitim informacijama”.

Ono što ovoj vesti daje na težini je činjenica da je MVM mađarska državna energetska kompanija, pandan EPS-u, koja snabdeva 70 odsto tamošnjeg tržišta električnom energijom, polovinu privrede i sve građane gasom i između ostalog, u svom vlasništvu ima nuklearnu elektranu Pakš. 

Teško je poverovati da je MVM ovakav predlog EPS-u poslao „iz vedra neba“, samo mesec dana posle EPS-ovog preobražaja u akcionarsko društvo, bez prethodnih razgovora sa upravom srpske kompanije i političkim rukovodstvom zemlje. 

Tim pre što ova kompanija ima kontakte i sa jednim i sa drugim.

^{Foto: Kremlin.ru, CC BY 4.0, via Wikimedia Commons}

Štaviše, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još pre dve godine od mađarskog premijera Viktora Orbana zatražio da Srbija dobije mogućnost da učestvuje u izgradnji novog bloka nuklearke u Pakšu, koji gradi upravo MVM, sa rokom završetka 2032. godine. 

Srbiji bi po ovom predlogu trebalo da pripadne 15 odsto nove nuklearke.

Odgovor Orbana i MVM-a nije poznat, kao što za sada nije poznato ni šta je MVM prošle nedelje ponudio EPS-u kao svoj udeo u zajedničkoj kompaniji u koju bi srpska firma unela hidroelektrane.

Otuđenje bi dovelo do bankrotstva EPS-a, ali i strateških problema za Srbiju 

Stručnjaci, međutim, strahuju da bi izuzimanje hidrokapaciteta iz sastava EPS-a moglo da dovede do vrlo negativnih posledica po ovo preduzeće.

Na pitanje da li bi usvajanje predloga mađarske kompanije značilo de fakto privatizaciju EPS-a, ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević kaže za Demostat da bi „otuđenje ove imovine dovelo ne samo do brzog bankrotstva EPS-a, već i do vrlo ozbiljnih finansijskih, strateških i političkih problema za Srbiju“.

„Proces Evropskih integracija bi bio praktično obustavljen za dugi period, a nacionalna sigurnost bi bila dalje ugrožena“.

Objašnjavajući trenutno stanje u srpskoj energetici, Kovačević kaže da „ovog trenutka stvarna komercijalna vrednost objekata hidroenergije u Srbiji nije poznata”.

„Već trideset godina energetska politika onemogućava da ovi objekti iskažu svoju punu komercijalnu vrednost na evropskom tržištu. Prilike na tom tržištu su takve da vrednost ove vrste imovine znatno raste iz godine u godinu i može se očekivati dalji rast vrednosti u narednih 30 godina. Svrsishodna upotreba ovih objekata je samo moguća ukoliko su oni pod suverenom kontrolom jednog nepodeljenog interesa. Potrebno je da Srbija zadrži ove objekte potpuno u svom vlasništvu, donese i primeni novu energetsku politiku i omogući EPS-u da ove objekte valjano upotrebi”, kaže Kovačević. 

Kako dodaje, EPS i MVM imaju za sobom decenije uspešne saradnje u trgovini električnom energijom.

„Valjana upotreba hidroelektrana u EPS-u uz novu energetsku politiku Srbije je u najboljem interesu kako Mađarske tako i cele Centralne Evrope, Ukrajine i Evropske unije. To je najbolji način da se poveća zajednička sigurnost snabdevanja Evrope, omogući veća primena nuklearne energije i omogući daleko veća primena obnovljivih izvora energije. Svaki drugi aranžman nije dovoljno dobar”, upozorava sagovornik Demostata. 

Na pitanje postoje li razlozi zbog kojih EPS ne bi mogao da sam više uđe u proizvodnju iz obnovljivih izvora energije, Kovačević odgovara: „Ukratko, ne postoje“.

„EPS može imati komercijalne prilike da finansira izgradnju novih objekata za upotrebu obnovljivih izvora energije. Vrlo ambiciozan investicioni program EPS-a je preduslov za ekonomski razvoj Srbije bez daljeg kreditnog zaduženja države. Pored toga, dinamična komercijalizacija EPS-a bi otvorila i novu perspektivu evropske integracije i znatno poboljšala međunarodnu poziciju i sigurnost Srbije”, zaključuje Kovačević. 

Korak ka Rusiji? 

Upitno je i zašto se u ovom geopolitičkom trenutku otvara pitanje zajedničkog ulaganja EPS-a sa mađarskom državnom firmom i da li bi ostvarenje predloženog plana zapravo predstavljalo jedan korak u dodatnom približavanju Srbije Rusiji. 

Naime, iza mađarske državne energetske kompanije stoji Viktor Orban, koji je strateški partner ruskog predsednika Vladimira Putina u Evropi, dok kompanija MVM ima dugoročne ugovore sa ruskim Gaspromom.