Američki predsednik Džozef Bajden uspeo je da porazi svog rivala Donalda Trampa na prošlogodišnjim izborima uglavnom zahvaljujući obećanju da će administracija u Vašingtonu biti efikasna, i da će se u SAD vratiti red, a ne haos. Ipak, uoči novogodišnjih praznika Bela kuća suočava se sa nizom kriza - od korona virusa koji ponovo “divlja”, preko narastajuče inflacije, do sve dubljih podela unutar Bajdenove Demokratske stranke.

Razdor među demokratama najviše je došao do izražaja kada je nedavno senator iz Zapadne Virdžinije Džo Menčin obelodanio da neće glasati za predlog zakona o socijalnoj zaštiti, do kojeg je predsedniku Amerike naročito stalo. Menčin je izjavio da se protivi izuzetno visokoj sumi (2.000 milijardi dolara) koja bi bila izdvojena za sprovođenje u delo tog predloga. Kako je precizirao, troškovi su preveliki, “a kriterijumi za dobijanje pomoći nisu precizno definisani”. S druge strane, zagovornici novih mera tvrde da će biti unapređen sistem zdravstvene zaštite za starije Amerikence, obezbeđena bolja finansijska podrška za ljude sa nižim platama, kao i pojačana borba protiv klimatskih promena.

Demokrate, podsetimo, imaju tesnu većinu od 50 mesta u američkom Senatu, pa im je svaki glas zlata vredan. Pre nego što je javno objavljena odluka Džoa Menčinija, Bajden lično je vodio duge razgovore sa njim, i Bela kuća ne gubi nadu da će taj senator promeniti mišljenje narednog meseca. Portparolka Bele kuće Džen Psaki izjavila je da je administracija SAD spremna da sarađuje koliko god je potrebno i sa Menčinijem i sa drugim demokratama da bi zakon bio usvojen. Ona je napomenula da predsednik strahuje da će u slučaju da predlog “padne u vodu” skočiti cene, i da neće biti ostvaren predviđeni ekonomski rast.

Čak i pre “slučaja Menčini” Bajden se borio na više frontova. Prizori iz decembra koji uključuju sve veći broj zaraženih najnovijim sojem korone (“omikronom”) dugi redovi na mestima za testiranje, i “uporno” visoke cene na rafovima radnji, pojačali su osećaj nesigurnosti kod brojnih Amerikanaca. Postoje široko rasprostranjene tvrdnje da Bajdenova administracija nije efikasno sprovela kampanju vakcinacije, iako predsednik poručuje da “nema razloga za paniku, makar ne za građane koji su primili vakcinu”.

Takođe, povlačenje SAD iz Avganistana koje se desilo krajem leta bilo je burno i razočaralo mnoge, a republikanski kandidat Glen Jangkin pobedio je u novembru demokratskog rivala Terija Mek Olifija u trci za guvernera Virdžinije. Zbog svega navedenog, postoje duboke sumnje da bi demokrate mogle da izgube većinu u jednom, ili, čak, u oba doma Kongresa (Senat i Kongres), na izborima koji se održavaju u novembru 2022. (“midterm elections”).

Nezadovoljstvo “običnih” Amerikanaca vidljivo je i u istraživanjima javnog mnjenja. Prema anketi koju je za potrebe ABC njuz sredinom decembra sproveo Ipsos, više od dve trećine Amerikanaca (69 odsto) smatra da se Bajden loše bori za inflacijom, dok samo 28 odsto ispitanika kaže da on to valjano čini. Istovremeno, više od polovine građana SAD (57 odsto) se ne slaže sa načinom na koji demokratska administracija vodi ekonomiju. Takvi rezultati predstavljaju najlošiji skor za Džozefa Bajdena otkako je u januaru 2021. položio predsedničku zakletvu.