Najnovija eskalacija tenzija predstavlja još jedan znak da prištinske vlasti ne žele nikakav dogovor sa Beogradom putem Briselskog dijaloga, već da upotrebom sile, naročito uoči lokalnih izbora, nastoje da zastraše Srbe koji žive na severu Kosova, i pokažu im da oni kontrolišu to područje, ocenjuju za Demostat Timoti Les i Dragomir Anđelković. Naši sagovornici ne isključuju ni mogućnost da će i snage kosovskih Albanaca, ali vojska Srbije, u dogledno vreme nastojati da uspostave kontrolu nad Severom Kosova. Podsetimo, „okidač“ za nerede predstavljala je akcija kosovske policije u većinski srpskim sredinama na severu Kosova izvedena 13. oktobra, u okviru koje su policajci upadali u apoteke, prodavnice, magacine i druge objekte, uz objašnjenje da se bore protiv krijumčarenja robe. U severnom delu Kosovske Mitrovice tada su se začule i sirene, građani su se okupili na ulicama, a policija je koristila šok bombe. Srbin Srećko Sofronijević teško je ranjen iz vatrenog oružja u Zvečanu, zbog čega je i operisan, a povrede je zadobilo i još nekoliko osoba.

Timoti Les, saradnik Demostata sa Univerziteta Kembridž, ističe da ne zna šta će se dogoditi u budućnosti, “ali moj osećaj je da se dvodecenijska drama na Kosovu kreće ka svom dugoočekivanom trenutku istine”.

- Događaji iz ove sedmice predstavljaju ozbiljnu eskalaciju – jedan čovek je ranjen, a neki su povređeni, što je izazvalo šok i gnev Srba. To pokazuje da Albanci više nisu spremni da prihvate politički status kvo ukoliko on podrazuma nastavak autonomije Severa. Takođe, najnoviji događaji pokazuju da su Albanci voljni da koriste silu kako bi potvrdili da vladaju i Severom, nakon što su godinama bezuspešno pokušavali da ostvare takav cilj putem pregovora. Svakako, time se isključuje mogućnost da bude postignuto rešenje putem pregovora, makar kratkoročno gledano, smatra Les.

Les ukazuje da će naredna faza u rešavanju statusa Kosova verovatno biti definisana silom, “najpre od strane Prištine, a potom i od strane Srbije, tako što će Srbija pomoću vojske pripojiti Sever”.

- To će biti dramatičan razvoj situacije, ali, logično je da je to jedini scenario koji je preostao ukoliko Albanci ne žele status kvo, niti formiranje Zajednice srpskih opština, a Srbija odbija ideju da se Sever integriše u ostatak Kosova. To je ono čime preti rukovodstvo u Beogradu. Prepostavljam da pokušajem da potvrdi svoj suverenitet iako je suočena sa upozorenjima snažnijeg protivnika, Priština veruje da ima podršku Sjedinjenih Država. Ipak, mislim da će se ispostaviti da je to zabluda ako Srbija bude prenaglašeno reagovala i pređe reku Ibar. Vašington ne želi da se vojno konfrontira sa Beogradom, naročito imajući u vidu činjenicu da Evropljani to odbijaju da učine, a Rusija podržava Srbiju. To je bilo jasno i na osnovu raspleta događaja od pre dve nedelje (kriza izazvana reciprocitetom u registarskim tablicama), kada su SAD praktično kapulirale pred zahtevima Srba da se održi status kvo nakon demonstriranja vojne sile. Ukoliko, pak, Srbija odluči da zauzme Sever, ispostaviće se da je to moguće učiniti bez ozbiljnih posledica. Time će se stvoriti dve nove činjenice na terenu - da Beograd kontroliše Sever i da Priština kontroliše Jug, što je uvek i bio najizvesniji scenario za Kosovo imajući u vidu demografske podatke. Time će se, takođe, preokrenuti debata o budućnosti Kosova. Na samom Kosovu počeće da se razmatra status Srba na Jugu, što će, Srbija, nesumnjivo, dovesti u vezu sa statusom Albanaca u Preševskoj dolini, tvrdi Timoti Les.

Les smatra da će pitanje budućnosti Kosova verovatno poprimiti jednu širu dimenziju, “jer paralelno raste kriza u Bosni, gde Srbi teže konačnom raspadu države, i ove dve drame će se sigurno povezati”.

- Teško je predvideti detalje, ali šira slika biće jasna - postoje dve sporne, ali de fakto nezavisne teritorije na granicama Srbije, od kojih jedna želi da bude deo Srbije, a druga ne želi. Bilo kako bilo, konačni rasplet biće razmena teritorija između dveju strana. Druga dimenzija je Albanija, gde je Edi Rama ponovo izrazio želju da se ta država ujedini sa Kosovom. Ipak, ponavljam, teško je predvideti detalje. U svakom slučaju, ako Srbija zapreti Kosovu, a spoljni posmatrači ne podrže Kosovo, gotovo je sigurno da će se Kosovo približiti Albaniji, kako bi dobilo podršku i bezbednost, što će učiniti ujedinjenje još izvesnijim, objašnjava Timoti Les.

Prema mišljenju istoričara i analitičara Dragomira Anđelkovića, privremene vlasti u Prištini sve intenzivnije nastoje da demonstriraju Srbima na Kosovu i Metohiji ali i Beogradu, da su oni, dopadalo se to nama ili ne, zapravo suvereni donosioci odluka koje moraju da se primenjuju na celoj teritoriji naše južne pokrajine.

^{Foto: Demostat}

- To je pravi razlog stalnih upada njihovih paravojnih i policijskih snaga na sever Kosova, odnosno sprovođenja raznovrsnih akcija i na tom području. Doduše, kako se približavaju izbori poruka se šalje i albanskoj javnosti na Kosovu i Metohiji da su oni koji drže vlast u Prištini snažni i odlučni da se bore za sve što njihov narod smatra svojim nacionalnim interesom. U toj igri Beograd i Srbi na severu, iako se suprotstavljaju, stalno gube deo po deo svojih pozicija. Što znači da aktuelni model pružanja otpora nije dobar. Drugačije su stajale stvari pre Briselskog sporazuma iz 2013. i takozvanog Brisel 2 paketa iz 2015, kojim je ukinuta srpska „Civilna zaštita“, organizacija koja je okupljala više od 750 nekadašnjih pripadnika vojske i policije Srbije rođenih na KiM. To je bio vrlo efikasan profesionalni mehanizam za odbranu severa Kosova i uz to okvir za masovnu mobilizaciju našeg naroda kako bi ona bila još efikasnija. Uz to, ako se stvari otrgnu kontroli kao što se desilo 2011. godine kada su prištinske snage (neuspešno) probale da okupiraju i severni deo Kosova, u pomenuti okvir tiho je mogla da se ulije potrebna ljudska i materijalna pomoć iz ostatka Srbije, navodi Anđelković za Demostat.

Anđelković tvrdi da je “Civilna zaštita” bila delotvoran mehanizam odbrane Srba i Srbije na severu Kosova, “jedna vrsta zamene za direktno angažovanje snaga naše zemlje”.

- Sada kada je taj mehanizam odlukom vlasti u Beogradu, a radi poboljšanja odnosa sa EU, ukinut, sever Kosova je ostao nezaštićen. Sva obećanja Brisela pokazala su se sterilnim. U takvim okolnostima zvanična Srbija je dužna da reaguje i ispravi svoje greške. Potrebno je poništiti Brisel 1 i Brisel 2. Ti sporazumi su se pokazali kao prevara jer ni Priština, ni EU ih drugačije nisu shvatili već kao način da se jednostrano izvuku ustupci od Beograda. Uporedo treba formirati, makar i na teritoriji centralne Srbije, sve ranije ukinute srpske institucije, i potom ih munjevitom akcijom preneti na sever Kosova. U tome naše strukture raznih vrsta moraju da se angažuju i pomognu da nad severom bude ponovo uspostavljena srpska vlast. Radi se o mekšem načinu nego da se postigne isto to potpuno otvorenim angažovanjem naše vojske i policije, ali ako nema vremena za tako nešto, onda je neophodno da Beograd najdirektnije deluje. Ili ako to ne sme da uradi da jasno kaže gađanima da je kontrolu nad severom potpuno preuzela Priština. Jer, prazne priče i pozersko demonstriranje svoje sile na stranu, onaj ko hapsi na nekom prostoru, on njime i vlada,  poručuje Dragomir Anđelković.