U toku je ustoličavanje novog naslednika Aleksandra Vučića u Srpskoj naprednoj stranci, tako što će čovek broj dva među naprednjacima postati Aleksandar Šapić umesto Nebojše Stefanovića. Ova promena ima dejstvo jakog šoka na politiku i javnost Srbije i privlači ogromnu pažnju, mada je već viđena kada je iz SNS sklonjen Tomislav Nikolić i navodna struja koja ga je podržavala. Nikolić se predao bez borbe, u korist naslednika Vučića, koji je potom u nekoliko navrata stavljao do znanja da "sprema" Stefanovića za novog lidera. Nagoveštavano je i da bi zapadni saveznici voleli da Vučić učini vladajuću stranku "evropskijom" i da bi zato rado videli njegovo makar formalno povlačenje iz partijskog liderstva u korist Stefanovića koji im je sasvim prihvatljiv.

SNS je poslednji izborni kongres održala u maju 2016. nakon što je na opštim izborima u aprilu zaokružila vlast na svim nivoima i u čitavoj Srbiji izuzev Paraćina i Šapca, Čajetine, Šapićevog Novog Beograda i možda još nekoliko manje politički poznatih opština. Najavu konačnog poraza Nikolićeve struje na tom kongresu predstavljala je smena njegovog sina Radomira Nikolića sa mesta šefa Izvršnog odbora SNS, koje je zauzeo Darko Glišić.

Ipak, od maja 2016. sve do početka 2017. Tomislav Nikolić je nastupao u javnosti kao da će dobiti podršku stranke čiji je osnivač, da se kandiduje za drugi predsednički mandat. Ni Vučić kome je Nikolić nakon svoje izborne pobede 2012. nad Borisom Tadićem glatko prepustio vođstvo, nije davao suprotne izjave.

U zimu je došlo do obrta, koji su mogli da očekuju svi koji su pravilno pratili spoljašnje znake: Vučić se kao premijer okružio svojim ministrima pokazujući da je središte te grupe, dok su Nikolića rešetale afere od povezivanja sa kontraverznim binismenom Cvetanom Vasilevom, sumnjivim donacijama fondaciji Dragice Nikolić i rasklašnim privatnim životom. Kada je objavljeno da je Vučić predsednički kandidat SNS sa objašnjenjem da istraživanja pokazuju da Nikolićeva pobeda u prvom krugu nije izvesna, nastao je sličan šok kao sada sa preuzimanjem Šapića i sklanjanjem Stefanovića.

Delom i na veštački način kraktotrajno je izazvano očekivanje da bi Nikolić ipak mogao da se kandiduje - vest potekla sa proruskog portala Sputnjik - te da bi mogao i da pocepa SNS. U medijima su se pojavile spekulacije o broju odbora koji su navodno stali iza Nikolića, što se pokazalo potpuno netačnim. Na sednici Glavnog odbora SNS, podrška Vučićevoj kandidaturi iskazana je jednoglasno i dugim tapšanjem svih prisutnih, dok su se televizijske kamere posebno zadržale na Radomiru Nikoliću koji je takođe aplaudirao.

^{Foto: Printscreen Youtube (Kurir)}

Od tada SNS je prošla kroz više faza i to je pet godina kasnije, druga partija u odnosu na tu iz 2016. Jedna od faza bilo je obavezno slušanje Vučićevih video poruka po odborima i uvođenje profesionalizacije jer se kadrovi biraju iz partijske Akademije među polaznicima političkog kursa, prema tome kako su uspeli da usvoje veštine javnog nastupa i slično, a ne na klasičan način, koliko su spremni da slede lidera i zastupaju određenu politiku. Tokom tri izborna ciklusa - predsednički 2017, beogradski 2018, parlamentarni i lokalni 2020 - kao i mimo toga u pojedinim opštinama, liste i kandidati SNS su ubedljivo trijumfovali, dostižuću i preko 60 odsto glasova. Ipak, protivnici u opoziciji sem u retkim slučajevima, poput Saše Paunovića u Paraćinu, nisu SNS čestitali pobedu, već su rezultat objašnjavali nedopustivim medijskim i drugim pritiscima na birače. SNS nije održala ni svoj više puta najavljivani izborni kongres, a i njen puki sastav postao je čudno nedostupan za javnost. Na primer, smatralo se da ima oko 400 članova Glavnog odbora, da bi Vučić u februaru 2021, najavljujući velike kadrovske promene, rekao da misli da GO SNS broji oko 600 članova.

Da li bi sada događaji mogli da se razviju u drugačijem pravcu i da Stefanović pokuša ono što Tomislav Nikolić nije, a to je da zaista izdvoji "svoju" struju iz SNS-a i da možda bude i učesnik nastupajućih izbora, ali u opozicionoj ulozi? Stefanović je, za razliku od Nikolića, koji je pre povlačenja bio u poznim godinama i proveo decenije u vrtlogu politike, mlad čovek u punoj snazi. On bi za razliku od Nikolića, mogao bi da odluči da se bori, šta god to značilo.

U prilog takve odluke mogla bi da ga rukovodi procena da je Vučić u procepu i to pre svega vremenskom. Jer, kad splasne korona pandemija tek onda će svet ekonomska kriza drmnuti svom silinom. Uostalom, pogledajmo izbijanje krvavih sukoba na Bliskom istoku, koji su usledili tik nakon što je Izrael uspešno završio vakcinaciju stanovništva protiv kovida. Vučić mora da žuri, moguće i da raspiše izbore već na jesen, kako bi predupredio neminovni postkovid talas i njegove nepredvidive posledice. Izbori bi trebalo da se odigraju tačno u jeku uspeha od dobro vođene kampanje vakcinacije i ozdravljenja. Postoje razlozi i da budu objedinjeni - predsednički, parlamentarni i beogradski - a i da ne budu. Glavni razlog za objedinjavanje je zato što bi tako svi u SNS bili naterani da trče trku za Vučićev drugi mandat trčeći za svoja poslanička i odbornička mesta, dok bi sa druge strane, oprečni interesi unutar opozicije vodili tome da većina pokuša da trči izvlačeći šta može za sebe. Glavni razlog protiv je taj, da ako se pojavi dovoljno jak predsednički kandidat i uspe da izbori drugi predsednički krug, Vučićeva vlast pada i sledi ubrzano razvlašćivanje, bez obzira na broj parlamentarnih i beogradskih glasova.

Da li bi Stefanović mogao da se usudi i da pokuša da se otvoreno suprotstavi Vučiću na izborima pre svega? Zasada deluje da je potpuno izolovan i usamljen i da ne bi mogao da računa ni na čiju podršku, osim užeg kruga u SNS-u, koji se na kraju može svesti na dvoje, troje ljudi, nagrađenih drugim mestima i pozicijama. Neizgledan je i pakt o nenapadanju sa opozicijom koja ne propušta priliku za ruganje i sprdanje na Stefanovićev račun. Ili ga dovodi u vezu sa teškim kriminalom, čineći ga i na taj način potpuno neprihvatljivim za bilo kakvu saradnju. Sve to iako postoji samo jedan put da se Vučić razvlasti - izbori se podrazumevaju - a to je da opoziciji pomogne (makar nečinjenjem) neko iz njegovog najbližeg okruženja. Ali, verovatnije da će Stefanović aplaudirati Šapiću na tom Glavnom odboru najavljenom za kraj maja isto kao i ostali članovi SNS, nego što će poći za ponudom preko Tvitera akademika i opozicionara Dušana Teodorovića da postane "svedok saradnik".